Мале новине

је 144 сан. а ождребило је 16 априла 1888 године. Другу награду од 25 динара добило је женеко алатасто ждребе г. Леониде Арменулића из Београда. Од ждребади двогодаца нрву награду двбило је алатасто ждребе Драган г-ђе Катарине II. Куртовићке, високо 162 сан. Али г-ђа Куртовићка одрекла се у корист најбољег сељачког ждребета двогодца, које је својина Живаина Гуцонића из Бадовинаца, м"шко, високо 155 саи. зелено и нутоногасто у све чечири ноге. Другу награду добило је зелено ждребе Лазара Петковића из Трбушца високо 157 см., од државног пастува Књићанин. Министарсгво народне привреде одредило је награду од 100 динара у злагу за ждребад сељачку, која су најбоља за приплод. Ову награду добило је женско ждребе Живана Малосављевића изЈеловика (цосаво-тамнава), длаке доратасте, високо 150 см. Осталим излагачима ждребади раздате су ради усиомене књиге „Основи коњарства" и слике Н>. Величанства Краља Александра I. После овога раздавања награда било је показивање дресуре коња, што су радили војници сталнога кадра, Ово показивање дресуре иснало је добро. За тим су настале војничке игре на коњима: једноме војнику закачи се на раме марама а друга двојица јуре га такпђе на коњима, да му скину мараму. Редом сва тројица су се мењала и чували ее да ич остали не скину мараму. Једноме су одмах скинули мараму, другоме нису могли а трећем после дугог бежања прескочи коњ прек'> сграде. Управа „кола јахача" изјавила је поменутим војницима своје задовољство и блвгодарност и дала им у име награде 100 динара. Тиме је исцрпљен програм овога дана. (Наотавиће се)

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Општинска депутација. Као што смо већ јавили, општинска депутација ишла је 26. пр. м. и честитала влади што је у своје руке узела експлоатацију железнице. У честитци,

коју су потнисали председник и је дан члан општине и одборници, вели се како се неће ни мало претерати кад се каже: да је одлука владе и одобрење Краљев. Намесништва о узимању железнице у своје руке мспунила срце грађана наше престонице највећом радошћу а душу свакога напојила уверењем, да ће влада, корачајући тако озбиљно ^и одмерено, вргаити и остале поелове на срећу и понос драге нам Отаџбине."

Касационо решење. Г. Милутин Гарашанин жалио се суду против решења иследне нолицијске власти, којим га понова ставља у притвор за др,Гга четири дела. Али како је полиција иозвала судије као сведоке, они нису ее хтели упуштати у решавање , но су послали ствар касацији и она је решила да ее судије не могу због тога изузети. Суд је носле тога решавао о жалби и нашао је, да по оптужби не иостоји дело и решио : да се полицијско решење о притвору поништи. Према томе остаје у снази рани^е судско решење да се г. Гарашанин нусти из притвора. Решење је послато полицијсвој власти и оиа га је синоћ саонштила г. Гарашанину. * Иреминуо. Божа Вучковић, бивши предавач и посланик на последњој В. Нар. Скупштини умро је у Сме дереву 27. ир. м. а сарањен 28. и. м. * Главни радикални одбор. На радикалном збору, који је држан 28 пр. м, у Нишу, изабран је главни одбор радикалне странке, у који су ушли г.г. Н. Пашић, Аца Сганојевић , Јован Ђаја, Мика Кр. Ђорђевић, Милутин Марковић, Тоша Михаиловић, Димитрије Катић, Пера Макс^мовић, Паја Вуковић, Риста Поповић, Ранко Тајсић, поп Милан Ђурић , пои Марко Пе/ГПОКић 1ГП .ТГаЧИ ТДкик, МиЈгмј.г Мјж ловановић, Јоца Ж. Јовановић и Јова Николић из Шпаја. * Вратио се. Познати пријатељ Срба, г. Еванс, вратио се са свог пута по источнјј Македонији и бавиће се овде неколико дана као гост г. Николе С. Јовановића Американца. Сва је прилика да ће г. Еванс с госнођом остати да присуствује Косовској прослави.

Од кмета и беседа, „Одјек", службени орган радикалне странке, и полуслужб. орган данашње владе, свесан свог високог позива, који има као 1војни представник једне велике странке и једне понуларне владе , служи се у својим стунцима тоном и језиком,какав мисли да доликује његовој висиви и његовом васпитању. Тако на прилику, у свом 78. бр. говорећи о приватном састанку неколицине грађанз, који су отишли Миловану Јанковићу, на његов позив, да ее претходно сноразуму о скупу за 1 јун, „Одјек" то назива; „конФеренција на Марвеној аујаци." Наравно , сваки има свој говор и свој начиа изражавања; друкчије говоре хамали и лађари, друкчије образовани и васнитани људи. Ако радикална странка и радикална влада налазе, да онаки изрази и онакав тон писања, какав је у „Одјеву 11 таман одговара њином укусу и њиним ггојмовима — нама је право, и ми не мамо ништа против тога, уверени да ће образни српски народ сам најбоље оценити тако писање у владаном органу. Ми ћемо рећи само толико да )е „од кмета и беседа!" * Збор српских патриота, који је сазван за данас у четвртак 1. јуна, држаће се код моје куће у башти у пет (5) сати после подне. Милован Т. ЈлнковиК. * С либералиог збора. У недељу, у 3 сата после подне, држан је у „Хо тел Империјалу" општи збор либералне странке, на који је дошло људи из свију крајева. 3* преседника збору изабрат је г. Тодор Туцаковић. а за потпреседника г. Јован Аваку мовић. На збору је био г. Милован Јанковић. Г. Нчкола Јовановић, Американац присуствовао је као новинар. Ирочитан је програм што га је изр«.,д;и:о привреМСНИ ОДб<>р , И ЗбОр Г& ]е усвојио у целини. За тим је збор донео одлуку да благодари намесништву и влади што су повратили митр^ полита Михаила и што су узели железницу у државне руке. Значајно је да збор ни једном једином речи није осудио нереде од 14. и 15. маја, ма да је ту било чланова, који су на помесним либералним зб>ровима осу дили те нереде. Збор је радио исвршио се на миру.

Убијен. Д>знајемо поуздано да је Димитрије Лазић, богат трговац из Ћуприје и првак напредњачки у том месту, убијен из револвера. 0 овом убиству двојако сеговори. Једни нричају да га је други неко убио у кавани, а други к.*зују да се убио сам и то овако. Носио је револвер који му случајно исиадне и окинуо се, иогоди га на зло место и убије. Шта је од овога истина, видећемо , а за сад ка ч сигурно стзји само то, да ]е Д. Лазић мртав и да је умро од револверског метка. * Динломатски агент у Софији г. Дднић стављен је на расноложење. Дужаост дипломагског агенга у Софији вршиће г. Боди битољски конзул, * Разбијени прозори. У Уторак у вече неко је изразбијао ирозоре ва кући г. Мијаила Стевановића судије вар. суда.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ — Одлуке радикалног збора, који је држан 28 о. м. у Нишу, ово су: 1. 0 народној војсци. Да би се срнској држави углед сноља нодигао, да би се њен војни значај појачао, да би се ред и слобода изнутра јаче обезбедили, треба што пре ирема потреби, навикама и традицијама српсвога иарода завести добро организовану и дисцинлиновану нар. војску, којој ће саставни део бити и стајаћа војска у колико је потребна за образовање што већег броја нижих чинова и као школа народној војсци. 2. 0 општинама. Пошто се сврше послови нарочито предвиђени Уставом, потребно је да се одмах законодавним путем уведе уређење онштина, како би се што пре # оствариле одавно исказане жеље радикалне странке, да се утврдм онштинска самоуправа, и да се општине ослободе од наметнугога и неприродно изведенога груиисања. 3. 0 народном благостању. Уређење народне привреде, иодизање народнога благостања, заштита домаћега нроизводнога рада и усавршавање снособности срнских радника и привредника — треба да буде међу првим задатцима и владе и законодавства. 4. 0 иремеру земљишта. Потребно је за државне цељи, да се по могућности што пре изврши премер земље

подлиетм

ПРОЗИРАЊА * (САН У ЛЕТЊОЈ ВОЂИ) (^наставак) (3) На ове речи беседникове неко викну из гомиле: — Шта рече, ти? Да се и Русија отима о наше земље? Је си ли то рекао? — Јесам — одговори беседник. — Доле — викну онај из збора- „Доле с н>им; он клевета Русију; он њу изједначује са Аустријом, то је издајник; доле с њим. и На те узвике поскакаше људи са свију страна и притрчаше беседнику с уздигнутим песницама, вичући: „доле; ти клеветаш Русију", Блед као смрт, јадни беседник покуша да се брани и правда. — Молим вас, браћо, ја још ништа нисам рекао, ја сам тек почео говорити; пустите мв

*) вжди број 159,

да вам и докажем оно што сам наговестио о Русији. — „Доле, нећемо/ Ти грдиш Русију" чуло се са свију страна. — Русија је српским зеиљама поткусуривала Аустрију и Бугарску — викну беседник. — „Лаж," „неверство"... „издаја," „клевета", загрме гомила, док се сва та грмљавина најпосле не сли у један једини узвик: „доле с њим !" У вис се диже стотине песница; стотине руку полетеше беседнику. Кад га дохватише, кад га свукоше и оборише, то нико не би могао рећи. Ја га видох само како стрмекну под сто, како се после копрца и бацака ногама, и како га најпосле четворица ухватише за ноге и за руке, изнесоше на врата и бацише некуд у мрак. За све време, док се ово догађало, она 4 човека, што су одвојено седели за столом на сред одаје и изгледали као неки чаоници у овоме скупу, 'остадоше мирно на својим местима; нико не покуша ни малом прстом да поврати ред и да очува слободу говора у овом скупу. Кад је први беседник овако био избачен, узрујани људи вратите се опет на своја места; човек с повеликим правилним носем, што је стајао код стола на средини, и изгледао као неки

председник, удари у звонце, и, кад се жагор умври, он рече: — Браћо, ви сте виделишта је овде било. Сажаљевамо што се у нашем скуну могао наћи човек који ће ружно говорити о нагаој моћној загатитници Русији. („Што је тражио то је и нашао" — викну неко из збора.) — Сад има реч његова свјатост. Мир! Чујмо На то се издвоји из гомиле старчић малена раста, сед, мршав, у опшге светитељска изгледа. Преседништво му начини места и он стаде код стола на средини. Поднесоше му столицу и он седе, окренут збору, с бројаницама У руци. „Гаспода!"— поче он слабачким гласом „Гаснода, хаћа ја и ње считајус ОФицијаљно чљеном вашеј партији, хаћа в прошедшем между нами >и било много жалких њедаразумјењији, тјем ње мење, с тјех пор как ви очнуљис и успјељи опомњитсја от таво престуинаво дурмана, каторим вас било обварожиљи европејскије лжеучићељи, заразив малодују дугау вашу страшним русоФобством, стјехпор, говорју, ја ваш душоју и всјем сердцем свајим.... Док је збор зачуђено слушао ове неразумљиве речи, господин с новеликим правилним носом наже се говорнику на ухо и нешто му прошапута.