Мале новине

и катасгер. Ооим тога, прека јв иптреба, да се и пре извршења чвог« важнога дела поново учини нарочити лремер земљишта, к ко би се отклониле многе неправде учињече наролу нетачним иремером и кл 1СИФ1Кацајом и услед тога рђавим расипредом ш* рез^, која на првом мссту трепн да буде праведно распоређ на. 5. 0 пуноважном П1>ед1'т вљању радикалне странке. Само Главни одСтр радикалне странке, с,в' јим радом и одлукама, представља пуниважно странку. Ра \ поје инаца може се ни у ком случају ставити у о^говорност радикалној странди. 6. Главни одбор овлашћује главни одбор да одреди дан и место идућег годишњег скупа. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Босна и Херцеговина. „Шабачки Либерал" доноси овај проглас народу у Босни и Херцеговини: Из најноузданијег извора дознајемо, да је Аустро - Мађарска ннтсана , да унајкраћем року прокламује анексију т. ј. сједињење Восне и Херце говиие с аустро-угарском монархијом; с тога ће позвати народ да се плебисцитом (општим гласањеи) изјави, да ли желк ово сједињен.е или не ? Ово глаеање, п ■ намери аустро-мађареких државника , имало би се извршити под иритиском ратног стања, изузетног стања и ареких судова , од К(|ји су поеледњи неки дан у т<>ј цели пооштрени до онаке строгости. какве још нигде н никада није било. Дични Херцеговци ! Невесињски ју паци ! Поносни Босанци ! Маглајски јунаци ! Род<1љубиви и мученици у Босни и Херцеговини! Тирјанство те наше окуааторке — те ироклеге Аустрије је неоаисапо. 0на хоће нашу Отаџбину, која је нашом и крвљу јуначких наших аредака нааојена , да арисвоји и на вјеки да је уврсти аод њезин тирјански — хабзбуртки барјак. Босанци ! Херцеговци ! Срби ! Н^дајте гласа ; недајте потписа и недајте нриволе на присаједињење по носне Боене и кршне Херцеговине за живу главу; јер ако Аустро-Мађар ска вашу приволу задобије , онда се кикада више те тирјанске Аустрије ослободити не&ете. С тим нре не дајте потпиее ни гласа за анексију. пошто

зиате, да је Ауетро - Мађарека она држава, лоја у нашој држави искорењуј" наше начодне обиччје, уништава срнску књигу, затвара српске народне школе, прогања и затиара српске учитеље и свешченике, цеаа и разбија наше народне гусле и забрањује нам славу крсног имена. На сирам ваше судбине имају саучешћа највећи човекчљуби у Еврони, сви иријатељи слободе и сви просвећ^ни народи. Зато истраЈте још мало у вашем витешком отпору ! Не клоните духом и недајте безаконом отмичару да вас ужаеима своје бруталности склони. да под његоа тирјански јарам ваш јуначки врат сагнете!!! Не клоните ; не дајте се ! За вас ра*е и војују ваша браћа у иноземству. С К сова , на Спасов-дан 1889. год. (Долазе преко сто потписа босанско-херцеговачких емиграната).

ИЗ БЕЛА СВЕТД — АјФелова кула од злата. Једна од нрвих јувелирских радња у Паризу, Маршин Поско и С1е, израдила је у својим радионицама АјФелову кулу од злата и драгог камена. Кула је начињена висока 1 метар а само злато износи 40 килограма. Украс се састоји од 30000 брилијаната, који важе 3000 карата. Кула је до најмање ситнице једнака с оном што се поносно уздилсе нред светс. изложбом. Ту су израђени и иавиљони и гостионице и чекрци за дизање, и уредништво „Фигара" и све остале ноје4ИНОСТИ, које се виде на пра .ој Ајфеловој кули. Застава на врху куле израђена је од саФира, брилиЈанта и рубина теједакле илаво-беле-црвене боје. У кули је смештена електрична светиљка, Гледаоци диве се томе умогвору Француског јувслирства те изгледа да човек види призор из какве иадис ке пра че. Ов а кула од злата биће, изложена на изложКу.

— Ах да — речс старчић, махнув руком нреко чела, а за тим се скрете збору: — Извините ме, госнодо, много годишње живљење, у Русији и непрекидно бављење руском књигом и руским стварима одвукли су ми памет на ту страну, те сам ночео овде пред вама руски говорити. И}виниге ме, поиравићу се; у осталом ногрешка и није тако велика, ја сам и иначе мишљења, да руски језик мора једном постати наш општи словенски књижевни и друштвени језик..... — Тако је/ — чу се нечији глас »з скупа. Бацим ноглед и веома ме зачуди, кад видох да је то довикнуо просед, повисок човек, у црним наочарима, у коме као да познадох народнога нисца и познатог популаризатора нашег, човека који је у много прилика љуто нападао баш на овога старчића, коме сад викну: „тако је!" колико ми би чудно, би ми управо и мило: „хвала богу, помислим у себи, жад се једном и њих двојица ево бар у чему год сноразумеше; до сад један другом ансолутно никад ништа нису одобравали." (наставиће се)

Иерсиски шах. Приликом дол»«ка шаха персијског у Петроград, „Гражданин" пише да је шах сада мвого мањ? азијат но што је то био нри л"К')М своје пчследње цосете у Европи. Сад је озбиљнији и боље говори ®ранцуски Ието је тако ироетији и ирироднији у своме онхођењу. Као чланови његове пратње, он ноеи прост црн капут и цр !у шубару (Гат(е11тШге). Он се више не појављује као путничка изложба злата и украса. Кад је 1874 био у Јевропи његова иратња није ее одликовала бог зна каквом чистоћом а сад је већ чистија.

општинском одбору, пудећи му : да општина устуни њима опо земљиште на „Зеленом Венцу", па коме је раније била пијаца, па да ту или сама ошптина или они подигну дућане. И у једном и у другом елучају они су обећавали општини доста знатне суме на име закупа. Али општински одбор свестан сворга права и своје дужности, знајући да је за решавање нитања где ће бити пијаца надлежан само општински збор и нико више, одбијао је све ове ионуде. Тако је то ишло пуних 10 го-ина дана. Са законом у руци одбијана је били свака ујдурма и сваки корак и покушај тих поборника и „доброжељатела" општине и пијаце на „Зеленом Венцу." Следујући вољи закона тако су радили и дојакошњи зборови и одбори општински. Али што није могло бити раније извршило је се, на жалост, ту нре неки дан. Како чујемо општински је одбор, ту скоро противно чистом и јасном закону решио : да се земљиште на „Зеленом венцу" употреби за пи јацу. Намолбу извесних „Зеленовенчана", који к'о бајаги воде рачун о неким општинским интересима, општински одбор пре неки дан одлучио је : да на „Зеленом венцу" буде пијаца. А на основу чега ли уради ово општинеки одбор? По закону на сигурно није, јер га он за то нс овлашћује. Разлог да ће онштина токорсе имати већег прихода овим уступањем земљишта неоснован је, јср циљари и продавци, који ће на ту пијацу са Вел. пијаце. отићи, плаћају општини и сада извесне суме за места; арема чему у колико се оаштини ариход на „Зеленом венцу и буде увеКао у толико Ие се, ако не и више, смањити на Вел. аијаци. Дакле не стоји никако разлог тај да ће општина имати каквог већег ирихода, ако своје земљиште на „Зелевом венцу" уступи за пијацу. Ипу-а С\и ПТШП Г .ИЧЧ 1гч 1. Г,,х

ТРГОВИНА Београд, 27 маја. Цена главнијим проивводима. Шеница дин. 11 до дин. 11-50, кукуруз дин. 9-50 до дин. 10, јечам дин. 10, овас дин. 9-50 до дин. 10. свиње дебеде дин. 80 до дин. 85 све од 100 кила,

ПРИПОСЛАНО •) Изигравање закона. Још од нре 10 година кад је оно онштински збор решио био да се пијаца са „Зеленог Венца" иремести на стару пијацу, од тога часа па готово јбез прекида све до данас извесни зе1леновенчани трудили су се и радили на томе: да или путем збора или јпреко ошптинског одбора пренесу пи [јацу са старе пнјаце на „Зелени Ве јнац.* Кад су на зборовима тотално јнропадали, они су се онда обраћали

Ми се надамо да ће у првом реду општински суд а нарочито његов аред • седник који, је и рани]е, као аредседник, бавао ирисутан одборским седммцама у којима су се оваке аонуце као аротивзаконе одбацивале, бити иротиван и овој аротивлаконој одлуци оаштинског одбора. У другом реду ми се надамо да и надзорна власт неће дозволити да ова противзакона одлука одборска буде у дело нриведена. Али, ако ни једно од њих не учини са своје етране оно што им закон прописује, ми ћемо у том случају потражити лека и на другом месгу. Зикон је закон н док се год законим иутем на укине или не изме.чи, њему се мора сваК' покоравати и повиновати. По закону који је још и данас у иотнушу сили и снази само је оаштински збор надлежан за решавање аитања о аи]аци, никако аак и оаштински одбор. А да аонуда зеленовенчана, ао којој је одбор донео своју нааред казану одлуку као и сама та одлука одборска није нишга друго него решавање аитања о аијаци, то је изван сваке сумње. Наноелетку надати се, да ће и одбор онштЈнски своју одлуку по овоме пијачном питању таво прецизирати, да не буде ни у колико аротивна закону, иротивнч одлуцп збора целога грађанства и штетна ао оаштинске интересе. 25. Маја 1889, год. у Београд) Неколнво грађапа

■7",' "Т" "Г ~Г—I -т—» ТТТТТР

*) За ствари под овом рубриком уредништво ие одговара.

у сво]им рукама имала то право: да више не сме бити продавница ни нијаце на ономе нриватноме плацу на „Зеленом венцу", и да се ниљари, који су садту, морају повући са тога места на место које општина „Зеленовенчанима" уступа; тиме би се одиста увећао приход општински. Али где је то нраво општини? Ко може натерати г. Ивковаћа да растера пиљаре са свога имања, од којих има извесан нриход. Садањи пиљари на зел ном венцу могу дакле врло леио под повољнијим условима и даље остати тамо где су а на општинсву просторију зеленога венца морају онда доћ« ниљари с велике пијаце и цветнога трга. Као год што се сад тако усуђују да из себичних интереса и норед изричне одлуке збора београдских грађана, пребацују општини да не води рачуна о својим интересима зато што не допухпта да се аа зеленом венцу отвори пијаца, исто тако и за свако друго пространије место у вароши као теразија, топџијска нијаца и т. д. могу се измишљавати које какви баснословни приходи, које би општина могла имати, каи би се та места издавала под кирију, особито ради отварања нових пијаца. Ону госиоду одборнике нагае општине, која су за то, да се извесној комнанији изда под закуп зелени венац за отварање пијаце, или самуту компанију требало би запитати, хоће ли да гарантује оиштини садањи при ход с велвке пијаце и ношто се према њином захтеву отвори пијаца и на зеленом венцу? Доказивати дакле, да оиштински интереси изискују да се и на зеленом венцу отвори пијаца, то је просто изговор и правдање једног очигледног незаконитог поступка.

КАЈГЕНДАР Четвртак Православнст: 1. Мученик Јрстин философ Католички: 13. Антон падов. Сунце иадази 2. јуна у 3 с. 46 м. —»'"•'» ? 7 ». и ч Мене месеца : Млад месед 1» м »Ја. Дан је с почетка 15 9 / 4 сати, а нок 8 1 /« пошто нарасте још ва 15 м., иде посде на мањак и окрЛа на 15 15 с. и 34 м., а ноћ ва б 1 /^ сата. К У Р с Дукат 5.61 Наполеон 9-39 Српски лутријски 3% лозови 37*—

СТАЊЕ ВОДЕ За последња 24 сата од 30 31 о. мес. вода је опала ва 7 сантим. пролаа испод ћупријв 931

колика ле вода 30. Маја 4'69 31. Маја 4'51

9'49

ИЗ ОПСЕРВАТОРИЈЕ Београд 81. маја 1889. год. 7 с. пре п. — 2с. п. п.

Притисак вавдушни (на 0°]

Температура вавдуха (С°)

Влажаост ваздуха (релативна)

750,23 м. м.

29°,5

67

Ветар шравац и јачина) тишина

748,88 мм.

28°,1

42

тишина

Максимална температу^а 29°,3. Минимална температура 14°3. Време : лено. Киша 30. Маја свега: 5,6 м. м.