Мале новине

Ми Срби из Краље; ине ее же лимо еикакве диеастичке проме не, нити маримо за црногорсшм апсолутизмом. Кнез Никола, ако би кренуо у Србију и као прост гост — ое би морао свој цр ногорски апсолутизам обесити о прву ловћенску борику иди букву. Али ми хоћемо уједињење Српства. Види се да нас Руси добро познају. Они нам то и нуде у црногорском Никити. Аустрија је почивила на Балкаву, а нарочито у Србији, огромне погрешке. Ми смело можемо рећи, да краља Милана нико други није отерао из Србије, до нернсудна, ненасита , вазда гладничка политика аустроугарска. Господо из Беча и Пеште! Хоћете ли да се такмичите с Русијом у Србији и на Балкаву; хоћете ли да збришете све руске плановеи „интриге", како их ви зовете — онда иут за то није претња ваша, да ћете заузети Србију. Ми се те окупације не бојимо. Она може дсћи, али она ће и отићи крваве главе. Даље то није ни политика економска исисавања Србије. Да сузбијете руски уплив из Србије, да иридобијете цео српски народ, за то је једини пут, једино срество : Дајте нам више, но што нам може дати Русија. Ви сте у дивном положају да то учините. Русија нам тек обећава Босну и Херцеговину, које су још туђе, које треба прво освојити иа даги. Ви их имате, ви можете учинити више но Русија, а поглавито пре но Русија. Ево, дајте нам Босну и Херцеговину, иристаните да заокру глимо наше међе Далмацијом и српским земљама у Угарској дајте нам по цеву наше неутралности, по цену да вам обезбедимо сву југоисточну међу од Дубровника до Видина, па еека чиви Русија што хоће, нека закључује сто војвих конвенција — сриско племе остаће ваш савезник, али савезник, који неће ићи да се бије у вашим редовима, но који ће остати на свом огњишту да вам обезбеди целу источну међу. Русија нам нуди уједињење Српства по цену да уз њу ра тујемо. Повудите вам и дајте вам ви то исто по цену да оставемо веутрални, и нема те силе, која ће нас натерати да пођемо с Руси јом. Ваш је положај у толико лакши и бољи, што ви можете одмах дати , док Русија само тек обећава. Ви имате преимућство још и у томе, што вама треба наше мировање, док Русији треба наш рат и проливање наше крви.

Дакле, ако желите истински слоге и споразума с нама, ево вам згочне нрилике. Нећете ли то, не учините ли то, нека вас ништа не изненади ако нас у најкраћем року видите у теснпм загрљају с Русијом. Време! Буди ми сведок ! П. Тодоровић. Београд, 4. Јуна 1889 год.

ТРКЕ 7 ШАПЦУ (од НАШЕГ НАРОЧИТОГ ИЗВЕШТАЧА) (насгавак) Трећи дан Духова рано сам изишао а улицом су већ врвели сељаци и сељанке, сви чисто укусно одевени. На свакоме је чисто и сјајно стајеће оадло И нехотице цаде ми на памет немар и ирљавштина по многим месгима у Србији. Ни једнога сељака не оназих са закрпама, а камоли поцепана, нечиста и неочешљана. Многи су јашили на коњима или возили се на колима. И то је оиет што се јединствено у шабач. окр. може видити. Вило је бар 10 до 15 јахача (1 то нису они, који ће се такмачити) чији к 1њи вреде по 80—100 ду ката, а не видех ни једнога да јаше ил^ да тера у колима какву рагу, као шт » се виђају обиччо по Србији. До душе и то се нризнати мора, да је и С1МО земљиште у шабачкои округу веома зг >дно за држање и подизање бољ«*г соја коња. разговора уверио сам се о разборитоети тих људи и о њиховом зрелом и потиуно свесаом појимању све колике К(|ристи, коју ће они имати отуд што ће времен .ЈМ коњарство у шабач. окр. доћи до нуног савршеас;*за. Сви ови сељаци ишли су право на тркалишно иоље. Један део остао је у чаршији, те да буде на нарастосу, К >ји је даван славноме јунлку Луки Лазаревићу и осгалим иогинулим јунацима из шабачког округа. Почетак трке одређен је тачно у 1 сахат ио аодне. Сви пријављени тркачи из Шапца и из шабачког округа искупили су се пред конацима 1осиодара Ј врема и војводе ЛукеЛаЗаревића, иа су отуд сви скуиа изјахали на тркалиште. На појав њихов сав свет је иоврвео тркалишту. Иријављених утакмичара било је свега четрдесет, Трка је било шест ^бичних и једна иобедна. Награде су биле оваке. Прва награда је била 200 дин. што је дао Њ. Вел, бив, краљ Милан за најб^/жег коња. Друга високо седло с целим прибором. Овоје награда државна Трећи није добио никакву награду, али да може учествовати у победној трци у којој је прва награда 500 дин. адруга веома лепо израђена к<1кинка са 15 метака у вре дности 250 динара. Осим тога сваки утакмичар, био победилац или не, добио је ио једну слику Њ. В. Краља Александра или лок. књаза Михаила и по једну књигу о коњарству. Тачно у 1 час ио подне отпочела је ирва трка, у којој су учествовали Шапчани варошани. У овој трци има ли су ириступа само они коњи, који су својинаког шабачког грађанина. За ову трку пријавили су: Браћа Илићи коња вранца .Султана" 5 год стара; Љубомир Ристић, трговац кобилу „Бугарку'' длаке доратасте, 4 године стару 7: ЈоцаАпић, колар, кобилу длаке доратасте, 5 година стару; Филап Поповић. трг. коња „Шарца и , длаке зелене, 7 год. старог; Новак Савић, трг., „Видана" длаке ала-

тасте 7 година стара. Панта Куртовић, пивар коња „Путка," длаке кулашасте 8 го I С(а>а; Сгеван Јевгић трг. коња „Асина" длаке кулашаст.6 год. стара; С >ма Т >пузовић, трг. кобилу „Ач*су" длаке отворено доратасте, 6 гол. стир-; Светислав Н ,1колић трг. к>ња 5 година стар г; Јоца Мићић К .јмач >ћ. трг коња „Цве тка' - , длаке зелене 5 год.; Плвле Солдатовић, трговац, к ња „Алата" 5 год. старог Утакм^чари се искуоили код бакве па кад је дат знак, они полетеше а погледи свију ир1сутних нратилл су их оажљиво и нетреними>1е. Први је до нобедн«г стуба стигао заЗ минута и 1 секунду вранац „Султан* Враће Илић >. Други је стига>> за 3 мин. 10 сек „Шфлц" Филипа Поповића, а тре.Ки ]е стиго за 3 мин 12 сек. коњ Светислава Николића. После иолн сахрта отпочела је трка мачванска. За ову трку нријавили су своје коње, Петар Самуровић из Прњавора; Јован Петровић, из Салаша. ноћајског; Јован "Бурковић из Дубла Иван Гачнћ из Липолиста; Драгутин Максић из Табановића (2 коња); Коста Петковић з Валотића и Коста Јелић из Дреновца. Пријављено свега 8 коња. У овој трци стигао је први (за 2 мин. 58 сек) зеленко Драгутина М »кксића други је е/гигао (за 3 мин 8 сек.) „Султан" Иваиа Рачић* из Л . полиста, а трећи је стигао за 3 мин 10 сек. . (Свршиће се)

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Архијерејска посета Њ. Прзосвештенетво г. мигрчд >лит Михаило иосетио је ономад еган друш гва Св Саве који је у згради М.ггроиолије. Њ. Преосвештенство дошло је у иратњи г. архиманфита Дучића. Ушавуодају, Њ Преосвештенство затекло је ту друшгв. секретара г. проф. Срету Сгојк.Ја >ћа. Не иитајући га ни ко је ни шта је, Њ. Преосвештенство живо се заинтересовало за само друштво и почело расиитивати: — Какв > је ово друшгво ? Од кад постоји? Шга ради ? Какав му је смер? Свети поглед Њ. Преосвештенства наде случајно на диилому друштвену. Оно примеги: — 0! лепа хартија, шарена хартија! А шга је ово? Г. секретар објасни „друштвена диплома/" — Е, баш лепа диилома, шарена диплома!, — одазва се благонаклоно Њ. Преосвештенство. За тим је Њ. Преосвештенство изволело ириметиги: — Да да, мораћу да вас узнемирим. Хоћу да оправљам ово. Ми смо веома тронути овом архипастирском иосетом; нарочито смо усхићени што се Њ. Нреосвештенство тако брзо сегило да оирааи друштвени стан, како би стан друштва Св. Саве одговарао иогиуно угледу и досгојанству друштва, Редак нример архииастирске брижљивости. Хиљадили нам се оваки врли иоследници Св. Саве, који овако очински брину о угледу и сјају друштва које носи свето име Светитеља Саве. * Војничка конвенција. Дознајемо да је руски представник, г. Персијани, поднео ери. влади и намесништву по нуду Русије, да Србија сгупи с њом у војени савез што је како веле, и усвојено. Чекамо потврду ове вести, и стараћемо се да благовремено из-

вестимо наше читатеље о нравом стању ствари. * Њ В. краљнца Наталија, како јављају стра ил листовима, саопштилч је нисменим путем намесништву, ла она ни .ако не же-ш да се ионишги решењ 1 •> р^зводу њеног брака с краљем Миланом. * Сриски иатријархат. Страним листоии ма (акљај ју, как > се у околини митронолита М>хаила расправљз питањи, да се о Косовск >ј прослави ончашња митроп«>лија орогласи за српски натријарахат. Руски послаиик у Цириграду. всле, већ је с успехом предузео потребне кор^ке код екумен<Ког патријарха да призна ово проглашење п^тријархата. * Иелцовање деце. Данас од 3 до 5 часова п«> подне оелцоваће се у оншт. кући сва она децч која још нису пелц>в на.

О „САВЕЗУ ПАТРНОТА ц З'|«р штриога, који је јучв у Београду лржаи, оримио је у начелу мој нредл г; да се оснује једно нолитичко друштво као Савез патриота, са задатцима и основима за организацију и за правлла рада и дисциилин«', који су у моме говору, у глакним цртама обележени. Потом су чланови збора, који су '•снивање тчга друштва усвојили, хтел1 то сво|е решење и н«>т||исима да утврде — зм чим би после, к«о носледњи нрндмет диевн«>га реда, следовао и избор једшна одбора за израду иотнуних кравила организације и пословног реда за то друштво. — Но п >што су се уверили да је на овом збору слободан и иравил<ш рад савршено немогуК, молили су ме, као иредседника зоора: да сваки даљи рад, за тај мах, обуставим и^збор одложим, — што сам ја и учинио. Узроци и разлози за ову одлуку били су ови: 1, шго је једно мален-о, али, као што се видело, уиапред саремљено, коло младих људи на томе збору својим потиуним и п >стојаним удаљавањем од правог предмета, — својим ненрестаним наиааима иа личности, и својом очигледном намером да се изазове неред, те да се и рад и успех овога збора иоквари — што је велим то коло људи цео збор, од самог почетка па до краја, тиранисало и у раду спречавало; 2, што су, услед таквог изазивања и због немогућности да и други дођу до речи (јер су скоро само они из тога кола и говорили), почели људи и да остављају збор; и вапослетку- 3, што је већ и доцкан било, а ово се коло људи никако није хтело да удали, и ако је више пута то позивано, „кад се са осталим члановима збора у самој ствари не слаже". Међу тим мени, као домаћину куће, где се збор држао, резон срцског гостопримства није дозвољавао да се послужим и крајњим срествима уразумљења, на која смо и ја и збор права имали. Ово јављајући како члановим нашег јучерашњег збора тако ив оста. лој публици, да зна на чему је ствар ја ћу — ношто је овако дневии ред' неисцрпљен остао — бити слободан да позовем на приватан састанак и договор неколико пријатеља овога, у начелу, већ примљеног удружења, па нашта се сагласимо и договоримо односно даљег рада по овом цредме-