Мале новине

ту, ми ћемо то путем новина јавити и осталим патриотима. 2. јуна 1889 год. у Београду Милован Т. Јанковик В Н. Д«

ПРИПОСЛАНО *) Госаодине Уредниче, Модим вас дајте места овој мојој изјави у вашем цењеном листу у Хатар истине. У „Дневном ЈГисту" од 28 пр. мес. нрој 131 изашла је једна тендепдијозба вест односво моје личаости. Ја нећу ништа опширно да одговарам док се извесна нроблематична личност не нотиише да видим тога поотрона што се крије иза туђих леђа. Дужност моју вршим частно и поштено која ми је новерена и то: од пре 1 х | 2 годину вршио сам дужност рачуно иснитача при главној коатроли а сада од нре месец дана одређен сам од стране господ. мин. народ. привреде као члан комисије на извесним рачунима нри главној контрочи. ЈЗадлежни су моји комиетентаи, да кажу какве сам способноети у које време долазим и излазим из канцеларије. Љуб. Јаковљевнћ Галич. тел. гл*в. беогр. штације.

ИЗ БЕЛА СВЕТД — Устројство војних голубарница у Швајцарско). 12. Јануара из дат је иропис о устројству војних голубарница, који, како „Неегез јавд>а, садржи следеће одредбе: Имаоцима извесног броја гол, г бова даваће се помоћ за прииитомљавање; ти голуби имају се обучвати у самој Швајцарској; она друштва, к >ја желе иомоћ, морају се односно припитомљавања покоравати одредбама ђенералштаба. Он ће им дати сва упуства у том погледу, и одредити места за голЈбарнице; сваке подине савезво веће расииеује, осимобичних наградних огледа, још и једну утакмицу за простор од 160—200 километара: одмах у ночетку достави ћедруштва ђенералштабу: број својих голубова, који ће се оћи за извешравање употре бљавати; б.) имена чланова који друштву принадају; о свакоме наградном огледу саставпа ће се врло тачан опис тога, у коме ће се означити полазак и долазак голубова, темнстратура ваздуха, и правац вегра; то иисмено дчсгавља ће се ђенералштабу; друштва која најмање 6 иута у години изведу, од ђенералштаба прописана, упражнења, добијају ове помоћи: а.) Друштва, која принитомљавају н&јмање 100 голу ова који су кадри вршити службу, могу добити до 70 динара; б.) Она пак, која припитомљавају најмање 200 голубова могу добити до 120. а пуено 300 до 160 динара' — Редак природни појав. Посматрали су ире неки дан у Загребу Око сунца видела се два огромна колута, од којих је један био жуте бо је а други је мењао боје налик ду гиним бојама. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК — Министар народне привреде ивдао је расние, да се на наше панађуре од страних проиввода могу доносити и продасамо ови предмети; ашови, брадве, брда (но не брдида — набрдила.) бритве прос те

| само са рожним корнцама, брусеви, бургије, ватраљи, вериге, вејалице, (ветрељаче) виле гвоздене, гвожђе у полугама, глета, грабуље гво8дене, ексгри, жрвљеви 8а со и жито, вејитин, казани бакрени и гвоздени, кееери, клиици за ков, косе Сбеа коеишта) са чаканцима, ланци, маказе разне, машине земљоделске у опште, обручи гвоздени, пијуци, плугови, пдоче, раоници, цртала и остали гвовдени делови ва плуг, ренда, разна сврдала, со, тестере, трнокопи, и челикСтрани производи, који нису овде споменути, не Ке се смети ни у којем елучају на отачаственим панађурима продавати. Овии се замењује списак стране робе, што се на нашим панађурима може продавати, који је издао министар Финанције распиеом својим од 23-ег јуна 1«79 године Ебр. 1708. ИЗЈАВА Госаодине уредпиче Готово у свима листовима београдским изашло је решење Главног Од бора „Д!>уштва Св. Саве„ <»д 22 о. м. број 639 у коме се познва«, да пошаљем Главном Одбору 50. динара што сам као бив. благајник напла ио од г. Ж : 1ке Микића трг. из Г1*раћина. Г. Ж. Микић је об-иану Главни Одбор, због ч*та ћу га тужити за јавну увреду и клевету, јер ево у чему је ствар. Он је прву уплату к о члан утемељач „Друптва Св. Саве" дао г. Кости Мијовићу бив. прелС дник општ. параћинске. Кад ј« она; затворен, због разних злоупотреоа, он — Жика — дођ- к мени и изјави ми да би х : ео да ноложи другу отилату, али да му се призна и оно што је дао г. Мијовићу. Ја му изј>вих, да му се то не може признати, али нека он нлати другу отнлату, а ја ћу писати одбору и питати га: хоће ли да призиа г. Микићу и оних 25 динара, што је дао г. Мијовићу. Тада ми он даде 25 динара, а ја му наиисах признаницу. За тим сам ни<-ао Главном Одбору но не добих одговор и у томе сам премештен. Ја из Шапца пошљем г. Мик«ћу његових 25 динара и з^тражим од њега своју квиту натр<г, а он нека преко параћинског пододбора ради, да му се нризна и она унлата што је дао г, М^јов^ћу. Да сам м^ 25 дин. послао тврди признаница овд. поште тек. бр. 33. Кои мене нема, дакле, никаквих новаца Главног Одбора. Да је г Микић мени дао сачо 25 дин. и то све у крајцарама нризнаће ваљда и сам а иотврдиће и његов от ц, јер би стидно било да за 25 ЈН-нара као трговци лажу. А да је нрву уплату г. М*'јовићу дао, сведочи његов исказ код ср. на челника у Параћину, а приликом ис траге над г. Миј >вићем, а и спис к који се находи код ср. власти у коме је г. Мијовић својпм руком забележио да је примио 25 динара од г. Микића, као прву уплату за „Друштво Св Саве." Уједно позивам г. Микића, да и сам потврди јавно, да је обмануо Главни Одбор. 28 Маја 1889 год. У ШаПЦу. Љуб. Ћирић проФесор

*) За ствари под овом рубриком уредииштво ие одговара.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВИНАМА" 2. јуна Атина. Вести с Крита престављају положај као критичан. Говори се, да је на разним тачкама било оружаних скупова. —

Хришћанско становништво још нијо имало сукоба. Цетиње. У 3 и но сахата по сле нодне стигао је црногорски кнез с нрестолонаследвиком, кћерима и кнезом Карађорђевићем на лађи „Грајфу" у Котор и од мах се кренуо за Цетиње, где га је становииштво одушевљено дочекало Цариград. „Рајтеров биро" јавља : Порта је наредила војним властима у Сирији да гпто пре пошљу пет или шест батаљона на Крит. Будим-иешт.а. „П. Лојд" вели да берлински телеграми послед њих дава поканују да је у Немачкој настуиило велико нерасположење према Руеији , која ирема помирљивом тону немачке штампе заузима резервисано држање а према немачко.ј политици је предубедљива. — П.следњ" руске Финансиске оиерације подигле су руску ратну спрему утолико више што се непрекидно настављају спреме а оне могу имати само ОФанзивни карактер. По.ито су ове Финанси ске операцијн неостварљиве без помоћи Немачке , то је двогубо особит утисак кад цар као јединог нријатеља Русије хвали једнога кнеза, чија »омоћ ништа није учинила за извођсњ^ руске конверзије. — Нераснолож^ње према царевој здравици као да је много в ћа уб^рлин. меродавним круго вима но у немачкој штампи. Велике руске Финанциске операције по свој ирилици неће се више вршити на рачун немачких имаоца р^ских облигација. .У будуће ће се помагдти Финансијске операције само оних земаља , које нису неиријатељски рпсноложене према Немачкој , која као да је дошла до одлучне обртне тачке, где се и у Финансиским односима према пријатељу бива пријатељ а према неиријатељу иепријатељ. 3 јуна Лондон. „ Д е л и Њ у с" добио је од свога београдског дописника вест, да је руски носла ник Персијани иредложио намесништву, да Србија закључи војну конвенцију с Русијом. Намесни штво је склоно да пристане на предлог. (Види нашу вест у београд. вестима у данашњ м броју. Уред.). Вупурешт. Млнистар председник одговорио је у комори на интераелацију Јонескову, да су односи Румуније са свима силама добри. Владина политика је у строгом чувању неутралности. О пловидби на Пруту рекао је Катарџи, да између Аустро-Угарске и Русије постоји конвеп ција о томе. 0БАВЕШТЕЊЕ Моли се уредништво Малих Новина" да у свом листу отштампа ово обавештење: Лист „Мале Новине" у бр. 153. донеле су једну нотицу под насловом

„Судско решење" к»јом се тврди, да су судије вар. суда, г. г. Павле Јанковић, 'Борђе Гинић и заступник треI ћег Судије, секретар правнии Коста : Шпартаљ, одобрили репЈење оолиц. ! власти, којим с.е г. Милутин Гара' шанин бив министар ставЂа у притвор за дело обичног убистаа, и ако је противу њих чинио изуз«-ће г. Гарашанин. Овако није било. Па да се у томе не би назирало какво партизннство, инат или чак и незнање закона од стране решавајућих судија, Суд вар. Београда износи ствар како је била. Ствар је текла овако: 1. Према нисмен ј наредби Преседника суда, троица напредименоване судије имааи су решити само питање о изузећу г. Илије Мојсиловића преседника и г. г. Тасе Рад<>вановића, Анте Боди, Марка Ђорђевића и Михаила Стеванов^ћа суди]а. Суд је, нашао да но § 49. крив. пост. Уирава вар. Београда нсма право да тражи изузеће, на је зато шен захтев о изузећу и одбацио. По овоме је Суд сва акта кривице г. Гарашанинове са својим решењем предао г Председнику. 2. По овоме Преседник Суда вратио је акта г. Јанковићу са писменом наредбом да г. г. Јанковић, Гинић и Шпартаљ претходно реше питање о гоме, да ли се решење о притвору има расправити т<к онда, кад решење о изузећу постане извршно, или се има одмах узимати у расираву за 24 сата не чекајући да репнње о изуз^ћу постане извршно. Ако нађу ово последње онда имају приступиги одмах расправи питања о притвору. Суд је нашао да се решење о притвору код суда има донети у року од 24 сата од кад акта кривице Суду дођу. Ово своје решење базирао је на основу чл. 9. устава, и одмах присгупио решавању главног питања — питања о притвору и једногласно донео закључак да је решење полиц. васти којим се г. Гараш нин у иритвор ставља па закону основано. 3. У том времену кад се закључак суцки почео стављати на писмено преко иандура судског дат је г. Јанковићу акт са потписом г. Стеве Добривојевића адв. којим ее тражи изузеће и ових судија. Г. Јанков ћ упознао је г. г. Гинића и Шнартаља са садржином овог акта одмах. Но пошто е закључак—решење о притвору донешено, констатовано је на овоме акту који је заведен под ЈУЗ 6572. стање судскога рада у моменту када је акт изузећа дат суду, а затим се продужило писање и потписивање решења. 4. Овај акт И3 )3*ћа, нааисан је у суду, на судској артти и судским мастилом. Акт је напиеао и на њему потписао г. Стеву Добривојевићу адв. лично г. Милован Саасојевиб адв. који је за све време решавања ове ствари довде био у судском аредсобљу. Тада је г. Председник већ био отишао из суда. 5. Да је г. Милутин Гарашанин на иротоколу код иолиц. власти № 6158 изјавио да г. Добривојевић није његов заступник, сљедствено овоме може се проценити колико вреди изузеће г. Добривојевића, — евентуално г. Спасојевића, кад за такове послове нису овлашћени. Према овакоме стању ствари, свак се може уверити, да је Судска радња била пс све законита и правилна. Овим се обавештењем у исто време исправља и писмо упућено уред*ику „Малих Новина са потписом „ п озн ти пријатељ" у бр. 154, који и незнајући судску радњу по овоме, назвао је неправилном. Од суда вар. Београда 23 ма]а 1889 године у Београду Ј№ 6644.