Мале новине
број 174.
УТОРАК 13 ЈУКД !889.
ГОДИНА
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН м д § с ц П Р И Н Р На по године 8 дннара 1Ц 1 Д- Ј К Е| г :ј I I« |§ «11! 31 На 3 месеца 3 динара III Ш1№ 0 Ш ШШ 1 1 118 1 1ш за стране земљв: дневни лисг ;ш спакогл На годнну Ш динара На но године 16 дннара На 3 меседа . , . 9 динара ЦЕ! РЕТ1Т ЈОПНШ ЕД*Н БРОЈ 10 ПАРА ДИНДРСКИХ. За саако оглашење плаћа се држ. та: св 20 пр. д.
ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉу СЕ ВлАСНИКу „Малих Новина" Топлгчин венац бр. 17., на горњеи опрату. Претплата се прима код свију пошта у Србији. ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од реда 20 пр. д., а на четвртсј <>д петит реда 10 пр. дин. ПРИП0СЛАК0 стаје 50 п. дин. од петитног реда шш штто
^^^<у^^^-'уу'х. - уууууу^'уу , уу , уууу-у-у-х.-ууу'уу , у'^у'у^
ВЕЂИ ОГЛАСч П0 П0Г0ДБИ
Г.г, претнлатнике из унутрашњоети молимо, да нам више не шаљу нретилату, јер намје не ћемо примати, но који желе и даље држати наш лист, нека ее изволе цретплатити код својих пошта.
X X ♦ ♦ * X ♦ X ♦ X » X ♦ X
ЛАМПИОНА и ФЕЊЕРА у ве^иком избору и с најјеФтинијом ценом препоручује кр«љ. срп. дворски лимар ВАРОШ КАПИЈА и УЛ. КЊАЗ МИХАЈЛА
бр. 361
7—8
ФХ»ХОХ<>ХФХ»Х«Х*Х»Х»Х^»Х^Х*Х*хфх*ХФХФХ»Х»Х*«Х
1
Наш добри и непрежаљени супруг Димитрије М. Лази-ћ трговац, оснивач штедиовице ^уприске ипреседник љен, чдан утемељач „Друштва Св. Саве", као и добротвор, који је на посдедњем часу своје доста ведико непокретно имањо завештао Фонду Коларчетовом ноћу око 9 еати 30. маја о. г. несрећним случајем испусти револвер из руку, који се окине и зада му смртну рану, од које на нашу велику жалост после два сахата испусти душу. Молимо наше сроднике и иријатеље за саучешће у превеликој тузи нашој , а у исто време благодаримо госп. архимандриту Кирилу, г. проти Вучети и осталом свештенству ћуприском, јагодинском и параћинском, певачкој дружини јагодинској в грађанству који га до вечне_нуће испратише, а особито благодтримо г Лази Теодоровићу, књиговођи штедионичком, који је у цркви држао надгробни говор, у коме је у кратко изиео врлине нашег непрежаљеног Мите. Нарочито некај је велика хвала Главном Одбору Напредне Страпке, управи штедионице ћунриске, госп. Петру Д. Тирићу, г. Радовану Петровићу и г. Лази Теодоровићу књиговођи, који положише венде на гроб покојнику ; лекарима г.г. Васићу и Манделбауму, а нарочито д-ру Владану Ђорђевићу, који не пож^ли труда, но је одмах на први позив дошао изВеограда. Ћу фија , 1. јуна 1889. ОЖАЛОШЋЕНА :
363
Супруга Милева, *ати Живана, брат Ђока, Есћака Зсрауда с осталом родбином.
7—10
Дунавско-пуковска војна музика аод уаравом свега каиелника госа. Д-раг. Чижека у уторак 13. о. м. у башти код КОЛАРЦА приређује КОНЦЕРМ 1 са најодабранијим програмомУлазница, је 50 аара дин. од особе Програм на каси. ПОЧЕТАК ТАЧНО У 8 САТ. У ВЕЧЕ 879 4-4
РИБАРСКА БАЊА Посетиоци Рибарске Бање имаће у кесту, поред лекарске помоћи, и апотеку нотиуно снабдевену са свима потребним лековима. Крушевачки апотекар. Д. КедровиК. ?64, 3,4 (И 7, 9, 11, 13)
Читај оглас Алберта Кона Синови у нашем листу. 394 1-1
Читај
!
Предаје се -радња бакалска добро сортирана са врло лепим једиком на врло добром и најживљем месту. Са повољним условима а за готов новац. Обратити се уредништву ових новина. 3—5 10 13 16 19 22 374
НА ЗНАЊЕ Пошто је телеграФСка школа свој течај (курс) свршила, то јављам поштованој публици, да сам салу у г. Бајлоновој каФани на ново украсио и стојим на услузи поштов. публици у свако доба за свадбе, концерте и балове. Послуга је тачна. Јела и пића добра са умереном ценом. Арса СимиЛ, КАФЕЏИЈА. 2-3 13 15 17 394
1881 -1889 (Политичка баратаа>а) ПродужуЈемо разговор из претпрошлог 172 броја Аустриској политици није било доста што нас економски цеди,
но је осетила потребу да својски заглаба прсте и у све наше иолитичке радње. Повод јој је за то дао сам краљ Милан. Он је изабрао аустрискога преставника за свога главног саветника и доглавника. У свима важнијим политичким питањима прво се с њим саветовао. Нарочито после прогласа краљевине, кад је као заступник Аустро-Угарске дошао гроФ Кевенхилер, осетио се јак утицај аустриске политике. Кевенхилер био је управо свемоћан на српском двору. То је знала цела Србија. У последње време већ је било дотсрало дотле, да кад је који имао што важно да моли краља, прво је ишао на аудијенцију гроФу Кевенхилеру и ако му је он обећао помоћ, ствар је била свршена. Да не би пропустила ништа, што је може омрзнути у очима народним, аустриска политика с Фаталном доследношћу увек је стајала на страну оних и узимала под своје окриље оно, што је било омрзнуто у народу, на било да се ствар тицала каквога начела, или каквога закона, или какве личности. Она је будида и потхрањивала у краљу Милану његове апсолутистичке наклоности и тежње. Кад се разбуктало питање о промени устава, она је била на страни оних, који су радили да разним ујдурмама осујете већ решену нромену устава. Кад су напредњаци, потискивани с уставног мегдана, почели прибегавати грубој сили, она их је подржавала на том путу. Два су главна момента, када се најјасније обележио утицај аустро-угарске политике на нашу унутарњу и нашу спољну нолитику. Те су две прилике ово: За унутрашњу политику држање краља Милана спрам прве радикалне скупштинске већине 1883године. За спољну политику српскобугарски рат. С правом, дакле, можемо рећи, да се свемоћан уплив арстроугарске политике у унутрашњој политици Србије обележио зајчарском буном, а у спол,ној нолитици обесмртио се Сливницом. Две сестре, две близнакиње, унутра Краљевица, споља Сливница, — законити су пород и