Мале новине

нееретне кћери аустриске појштике у Србији. Читатељи ! Ви се сви сећате како је то било. Под јесен 1883 радикална странка онднела је своју нрву пресудну победу на скуиштинским изборима и добила скупштинску већиеу. Краљ Милан бавио се тада у Германији на војничким маневрима, од куда се после преко Беча вратио у Србију. Да је аустро-угарска дипломација била истински пријатељ краљу Милапу (а то су јој налагали њени рођени добро схваћени интереси), она би му тада најозбиљније посаветовала, да узме радикалпу владу и да ради с тадашњом радикалном скупштинском већином- Тај би савет несумњиво био послушан, јер би га помагао и Бисмарк, савезник аустро-угарски. И да се тада тако десило, наше је уверење да нити би било зајчарске буне, ни Сливнице, ни краљеве оставке а ни ових данашњих трзавица, које још бог зна на шта ће изаћи. Било би боље и за нас, и за краља Милана па и за саму Аустро-Угарску. Али, место мудра савета, бечки пријатељи само су још више наоштрили и раздражили и иначе махнита Милана. Он је дојурио у Србију као Фурија. Поред радикалних посланика, што беху изашли на Саву да га дочекају, нрошао је као поред турског гробља и не погледав их , ижљубко се са евојим министрима и одвезао се у двор, одакле је одмах објавио да је обуо чизме и да је спреман за бој. План о уништењу радикалаца донео је готов из Беча, и одмах је позван чича Никола да га изврши. После неколико дана терања чисте комедије са скуппгг^ ном, прва радикална скупштина

била је распуштена, управо сиктерисана. Шта је било даље, знају читатељи. Без страха, дакле, да ће наша тврђења историја опорећи, смемо казати да је махнита унутрашња политика краља Милана била непосредна последица безумне и душманске аустро-угарске гголитике у Србији. Никада се крал. Милан не би усудио да почини онаке и оно лике грехове у својој унутрашњој политици, нити би дрзнуо да спрам целога народа заузме онако пркосећи, душмански положај, дага на то није охрабрила аустроугарска нераоудна политика, и да се није уздао у изречна обећања бечкога двора да ће добити чак и војничку помоћ против победоносне унутрашње буне. Само тако држање Аустро-Угар ске могло је охрабрити Милана да, што но реч, са свећом тражи буну а безумље неких радикалних првака из источних крајева пошло му је на руку и да је нађе. И тако, разгоњење прве радикалне ^скунштине, зајчарска буна и Краљевица плодови су аустро угарског утиц&ња па наше унутрашње ствари. У идућем броју разгледаћемо тај утицај на нашу снољну политику. п. ТодоровиЂ

весжж:

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Са збора београдских трговаца. Пре кратког времена београдека царинара црописала је за увоз робе и царињење ксте 110 вредности неки нов аоступак, који је увозницима — београдским трговцама — етворио огромне тешкоће, уелед чега су ови у прошлу недељу сазвали збор ради договора, какви кораци би се могли предузети, да се те тегакоће отклоне. Збор је био добро косећен а при-

сустговали су на њему сви виђенији трговци београдски што је доказ, да је ствар о којој су имали да решавају од опште вазкности и да је ирема томе у реду да је и ми забележимо и на јавност изнесемо. У име сазивача отворио је збор г. Маша Марковић, трговац, номенув у којој цели је збор сазван а за тим је предложио присутнима да из своје средине изберу председзика који ће сазборомруководити и двоицу пословођа. По овом предлогу изабран је за председника г. Пера Ј. Јовановић трговац а за пословође г. г. Маша Марковић трговац и Ђока Мостић спедитер. По овлашћењу председника, пословођа г. Марковић објаснио је какве тешкоће нови царински поступак увозницима робе нричињава; даље је објаснио како је исти поступак сасвим иротивузакон и како у свима појединостима стоји у опреци са постојећим трговачким уговорима закљученим са Великом Братанијом, Немачком и Аустро-Угарском, на основи највишег повлашћења. Он је то своје доказивање поткрепио читањем појединих одредаба из поменутих трговачких уговора, а гоменуо је да се новим царинским поступком не само вршење увозне експедиције онемогућава, него се њиме баца сумња и на, цео трговачки сталеж као да он ири цариње њу робе по вредности царинару вара и као да је баш зато потребно било да се овакав постунак уведе. Г. Марковић је по свршеном говору предложио да се овако сучњичење које по тиче од стране београдске царинаре осуди, што је збор једногласно и усвојио. После г. Марковића говорили су још неколико трговаца који су сви доказивали у колико је нови царански поступак неоправдан. На збору је било и неколико царинских чиновника а био је и г. Живојин Вогдановић овдашњи адвокат а доскорашњи секретар царинског одељења у министарству Финансије, Он је као стручњак потврдио да је нови поступак царински неоиравдан и противузакон. ДеФинишући поједине одредбе постојећих уговора и сравњивајући их са новим царинским поступком изгледа нам, да је г. Богдановић потиуно доказао како београдска царинара није смела да овакав поступак пропише јер се он коси са иостојећим уговорима који су узакоњени,

дакле он се може сматртти само као нов закон, а зна се да законе у Србији нико други не може да прописује осим народне скуиштине. После подужег саветовања збор је решио, д:1 се изабере ужи одбор од дееет трговаца, који ће у име збора прво министру Финансије учанити писменим актом представ*у, како је нови постунак царински неоправдан и побројати му разлоге са којих би га требало заменити другим иоступком, који би можда био кориснији по државуаможе бити незгоданпо трговце у опште. Сви ирасутни на овом збору иотписали су акт којим овлашћују изабраних десет трговаца да у име њихове потребне кораке учине, да се нови царински постуиак отклони. За опу ствар интересоваћемо се и јавл>аћемо у ошнте све што о њој сазнали будемо. * Посета .Његово Високопреоевештенство г. митроиоли Михаил с архимандритом г. Дучићем посетили су у суботу 10 о. м. нашу богословију, када су ученици III године полагали исиит из руског језика и задржали се више од 1 сахата. Нека иитања посгавио је сам г. митрополит и у опште био задовољан, чему је дао израза једном руском књигом коју је поклонио )едном од најбољих ђака, изразивши жељу да се ученици и у будуће занимају изучавањем братског нам руског језика. Г- митрополит је и пре тога, 1. јуна, посетио тај разред кад је полагано догматичко богосовље, на се и тада повољно изразио о успеху ученика. Стојадин Ђурић , оиасан ајдук, из Сувог Дола, који је решењем од 17. априла оглашен за ајдука, 9. ов. м. опкољен је на граници окр. пожаревачког и ћуириског, у планини Вељаници, и ту после дуже борбе, пошто се није хтео предати већ пуцао, убијен је. * Важпа опомена. У смиолу изјаве Привилеговане Народне Банке односно уидате од 8 шилинга на ,Ата1а (ЈшскаИуег" акцијама, то овим позивамо све оне, који су ове акције код нас уписали односно од нас издане уписне листе у рукама имају — да уплаћују 8 шилннга од акциЈе нашој благајни најдаље до 14. Јуна ове год., пошто ће по уписним одредбама капара пропасти. Андрејевић и Којш,

БЕ0ГРЈ1ДСКЕ ТАЈНЕ * ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ ДОВА В0РВЕ И РАТ0ВАЊА ЗА СРПСКО ОСЛОБОЂЕЊЕ

(у 10 кшига С продогом) (Писац задржава сва арава.) (наставдк)

(28.)

Мало у десно од жртвеника, стајао је мраморан сто, а на њему велика сребрна чинија. У чинији било је златних и сребрних новаца, златна прстења, скупоцених каменова и проеуте нишке бисера. До чиније, на кадиФли јастучету,

* Види 146 бр. од 13. Маја када је овај помистак прекинут, усдед бурних догађаја који су 8а тим наступиди. Сад га продужујемо, и од сада ће опет ићи уредно даље. Овом примком модимо читатеље да у последњем подлиску (146. бр.) у другом ступцу, у првом реду поправе место „праћеи од два Црногорца и , треба да буде праћец од два „црнорисца", што значи калуђери, људи у цриој риви.

стоајла је сјајн?, круна, украшен владалачки скиптар. а свуда у наоколо ред скупоцених орденова. Преко скиитра био је прскрштен широк убојни мач, с позлаћеним балчаком, окићепим драгим камењем. На другој страни истога стола отојале су сасвим друкчије ствари. Одоздо је био подастрт нрост нлатнени алашт; на њему просјачки штап, а на штапу мученички трнов венац окићен са две црне траке. Поред тога стојао је колачић црна хлеба, а на хлебу месго соли, гомилица пепела. У зачељу стојале су две повелике књиге, једна у црном друга у зеленом повезу. Прво је био стари и нови завет, на грчком језику, а друго — коран. Ове две гомиле ових чудних ствари представљале су богатство и сиротињу. То се одмах могло познати на први поглед. Овде су симболички била представљена два стања вли управо два пута, којима човек може да иде у животу. Један пут |водибогаству, сили, власти, раекоши; други сиротињи, мучеништву, натњи. Али на крају нрвога пута можда стоји неправда, тираннја, грех; на крају другог иута правда, слобода, светитељство. У друштво п Но&не бра&е и није се могло лако ући. Ко је хтео да се удостоји, да у то

друшто буде примљен као равноправни члан, морао је претходно издржати и дуге и тешке огледе. Добијао је аоступно све теже и теже задатке и он их Је морао извршити, Ту је било огледа који сведоче о уму, памети, бистрини. Било је опет других где се мерила сиособност чувања тајне; негде оиет стављан је на оглед характер и срчаност новог поборника, и т. д. Тек кад издржи све те огледе и ио*аже ее у свему достојан, уводе га у дружинску еедницу што бива на особит, веома дирљив начин. Тада и подводе богаству, нросутом злату и драгом камењу и нуде га да узме шта хоће. То је још иоследњи тренутак, где му још стоји на вољи да се тргне, пошто још није посвећен у друштвене тајне. Маши ли се ма за коју стварчицу од ејаја који му се нуди — разрешен је од евију обвеза и може слободно ићи, под једном погодбом да ником вишта неказује, мада незна богзна штр. Тек ако издржи и тај последњи оглед и одбије све богатство, а маши се знакова сиромаштине и мучеништва — он постаје уписник — члан чије се име записује у друштвену књигу и од то доба он је подвргнут свој строгој дисциилини која влада у том тајном друштву, где се неверници у тешким случајевима и смрћу казне. Од тога дана он се почиње упознавати са свима тајнама друштвеним, али и то тск постуино и по одређеном плану. (наставиие ск)