Мале новине

— Са Јавора јављају ужичком ^Златибору", да се сриске породице из "евичке околине јако и непрестано исељавају. Узрок су овом исељавању турски зулуми и ирекомерне дације. Разуздане потурице иљачкају, беш часте и убијају, а власт турска чини се и невешта. Озако зло стање изазвало је отпор, који се ^ојавио у облику кајдука. Они су ту ухватилв једнога агу и свог га исекли. Веле да су то све Срби, који су иселили своје иородице па се вратили натраг да се свете својим крвним душманима Турцима.

СМЕСИЦЕ — Анаиитско позориште. У Паризу има анамитско иозориште а тај се новитет налази на светској изложби у колонијалном одсену. Зграда, која је сва од дрвета, дело је индокинеског архитекта Фрунхуха. Позор ницу с трију страна окружују седишта у амФитеатралном низу; с леве и десне стране од улаза воде степенипе у ложе. Са стране позорвице стоји анамитски оркестар. Ова музика је за јевропско уво нешто страшно: иет различних бубњева и нешто налик на кларичет. Бубњеви су главни инструменти па кад треба да се изрази страх јунака, онда бубњари немилосрдно ударају који по кожи, који по некаквој окренутој поњавл, који о две дрвене лопатице, који о дајире и т. д. Онај инструменат што личи на кларинет ионекад тако заиишти, да се прекине ова страшна луињава, од чега ти уши заглуну. Цоо овај збор прати дречање уметника, глумаца. Један у црвеном капуту, с огромним брковима и дугом црном брадом седи на средини, а на н ,гама има некакве ципеле којима је дуги шиљак заврнут у вис. Око овог јунака седе с лева и десна по три Анамига у таквом истом оделу, само што у руци држе црвене заставице. Силан свет ва галеријама и у ложама нанрегнуто ичзи шта ће бити, А ево шта се збива. На знак онога јунака што у средини седи на столици, почне се најпре један, па онда други, трећи и т. д. све на изменце а после сви заједно тако дерати и в.,кати, музикавти ночну немил(1срдно бубњати и халабукати, да мисаиш да су полудели. Глас им више личи на врискање мајмуна Тај урнебес траје све дотле док опет онај у средини — ваљда краљ — не да знак да је доста. Али сад тек наетаје занимљиво: краљ сам настави ту вику у толикој мери, те да свак>м слушаоцу буде јасно да краљ на тај начин савлађује своје но 1&нике. Публика чека на нромену — али ње нема; чекаш четврт, пола сахата. — ништа. НаЈзад ти не оетаје друго но дићи се и отићи одкуд си и дошао; то је одиста реткост. Али Анамити еу јамачно задовољни својим позоркштем, а нарочито назаром у Иаризу. ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА Аранђеловад. Љубомир Лугомирски угоститељ. Пошљите нам одмах 33 дин. што нам дугујете за ваш огдас; отштампан 15 пута. Чачав. Радосав Р. Ракетић рук. окр. штедионице. 5 дин. и 10 п. дин. што нак дугујете за ваш опас, пошљнте нам упутницом што пре. Краљово. А. Мијовић Фотогра« из Крагуејвца. Дугујете*на зам оглае 9 динараМоли.чо да нам их одмах пошљете.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВИНАМА" 14. ј уна. Беч. Румунски краљ примио је јуче гроФа Каднокчја у носету, која је трајала 3 | 4 сахата. Синоћ је отпутовао за Снгмаринген Баш пред полазак воза дошли су на станицу надвојвода Албрехт, надвојвоткиња Марија Терезија и срдачно се с краљем опростили. Беч , Јуче дошао овде Стојилов. Софија. Јуче је предузео нослове Боди српски дипломатски агенат. Кад је иосетио Странскога, дао је израза пријатељским намерама Србије према Бугарској. У ноти Данићевој биагодари се влади што га је увек потпомагала у његовим пословима. Беч. Јуче у току дебате питао је Хлумецки, да ли се досадашње повашање српских регената слаже њиховим пријатељским уверавањима. Калноки је одговорио да како интереси Србије тако и лични ивтереси регенета, а они су решени да за вр<ме малолества краљева остану на својим местима, д ју извеспе гарантије. Дапашња влада, д к је била у опозицији, толико је желела повратак митрополита Михаила а да би сад то могла отклонити. Уједињење свију Срба идеалан је програм и треба разликовати, да ли се о томе дискутује у мирно доба или се нодржавају моменти великог узбуђења кад сва панславистичка штампа чини све да подбада страсти. Не треба забо рављати изборне борбе, код којих један другог хоће да надвлада што Фантастичнијим програмом. — ГроФ Хехенварт интерпеловао због прокламације о усганку ауетриских Срба и због проширења ванредног стања у Босни и Херцеговини. Калноки је одговорио да је српка влада сама узаптила прокламације и оптужила виновнике. Министар Калаји констатовао је да се у Босни пооштрени војни судови и да је то чисто правничке природе што служи само за попуњење празнине. Између ове мере и српских догађаја нема никаквих веза. Беч, „Пол. Коресп." поуздано саопштава да је са свим неоснована вест да султан намерава да Србији уступи новозарски санџак. Пешроград. Обнародован је закон, којим се повећава царина на хартију од 25 на 35 копејки. Журнал де Ст. Петерсбург" репродукује престону беседу аустрискога цара без коментара и нарочито наглашује места о неиромењеном трајању односа с иностраним силама и изражавају наду да ће се одржати мир. Цариград. Службено се демантује вест, да је Русија предала Порти ноту о Јерменији. Исто су тако лажни гласови о промени кабинета.

Беч. Калноки је у свом ексиозеу рекао : да мир није угрожен ма да је ситуација колебљива, лако промењива. — Погрешно је држање да је нови румуИки ка б шет непријатељски расположен према Аустро-Угарској. Браћано је толико исто АустроФил као гато ни Катарџи није РусоФил. Претпоставка да ће Србија трајно остати у садашњој узбуђености, било би сувишно претеривање. Србија нема довољно јаких срестава за агресивне намере. Са свим природно морамо се бранити од покушаја, да се тамо створи огњиште сукцесивних ривења. Прави узрок општег осећања не сигурности лежи у незадовољству неких народа с јевропским стањем и систематском дражењу национ. страсти, што је опет изазвало чврсту вољу монарха да спрече нарушавање мира. То исто важи и за владе већ и због огромних димензија данашњих ратова. Ни у ком случају одговорност не може пасти на Аустро-Угароку, ако би мир био угрожен. Све што је могуће да се мир одржи Аустро - Угарска ће учинити у потпуној сагласности са савезницима. Односи с Немачком топли су и непрестано јачају, од наси с Италијом у потпуној су сагласности са савезничким односима с Немачком. Аустро Угар ска је са свима државама, па и с Русијом, у пријатељским односима. Беч. „Политичка Коресноденција тврди, да се у овдашњнм о/авештеним круговима нишга не зна о тобожној побуни у Новом Пазару. Ако то нису са свим неосноване вести, које све треба сматрати као реФлеке најновијих узбуђења, онда највише што може бити то је да је тим вестима дао повод какав са свим незнатан догађај локалне пророде. Мадрид. У скупштиаи су ре публикански посланици предложили да се стање војске утврди на 60000. Миеистар војни говорио је против предлога и изјавио, да Шпанији треба многобројна војска, која мора бити посматралац не тражећи ни с ким кавге. Предлог је с 209 против 46 гласова одбачен.

Долази. Из владиних кругова чу]емо, да Њ. В. бивши краљ Милан доласи у Београд одмах, чим се с прославе косовске врати Његово Вили чанство Краљ Александар. Из истих кругова дознајемо, да је бив. краљ Милан позван од стране владе да врисуетвује косовској прослави, али да је он одговорио како њему је жао што због неких сметња но може доћи, О овоме ће, веле, у данашњем служ. беном листу изаћи службено саопштнње. * На споменик. У данашњој свечаној седници оиштипског одбора изнеће се предлог, да се на подизање споменика косовским јунацима изда 3000 динара.

| Иомен. Црквено школска јеврејека општина у Београду даваће помен изгинулим јунацима ерпеким, на Косову 15 п. м, у 10 сахати пре иодне у старој синагози, При помену суделоваће и српеко-јеврејск друштво. « Г. Мвлан Јонанонић, ФотоираФ, отпутовао је у Крушеван на косчвеку где ће ФотограФски саимати разне групе и нризоре при прослави. * С^дар лађа. Јуче после полне сударили су се пароброди „Милан", српеког паробродског др\штва која је игпао из Земуна и „1 а дунавског паробродског друштва, који је ишао еа Земун. На пароброду „I" поломљеа је точак а „Милап" је остао цео. НГгета износи 60 Форината. * Сутра неће изаћи наш лист, јер данашњи дан сматрамо као и СЈВише свету успомену на косовске јунаке, кад се с правом може тражити , да српски листови одаду пошту томе дану што ће га светковати.

КАЛЕНДАР Четвртак Православни: 15. Видов дан Ц. Лазар Католички: 27. Вдадиелав кр. Сунце излази 9 јуна у 3 е. 47 м. Сунце валази у 7. с. 48. м. Мене месеца : Последља четврт 9. Дан је е почетка 15 3 Д сати, а ноћ 8 Ј Д с. пошто нарасте још за 15 м., иде поеде на ман,ак и окр*ћа на 15 15 е. и 34 м., а ноћ за в 1 /^ сата.

Дукат. . Наполеон

К У Р с

5.66 9.46

Српски лутријски 3°/ 0 лозови 36'80

ИЗ ОПСЕРВАТОРИЈЕ Веоград 1. јуна 1889. год. 7 с. пре п. — 2с. п. п.

Притисак ваздуш- | _. . ни Гла 0»] 748,18 м.м.

752,45 мм.

Температу ра ваздуха (С°)

16°, 7

25°,9

Влажност ваздуха (редативна)

73

35

Ветар шраваци јачина) трина

тишина

Максимллна температу^а 26°,9. Минимална температура 12,°3' Време : облачно; лепо. Киша 10. јула свега —. СТАЊЕ ВОДЕ За последња 24 сата од 13 И о. мес. вода е опала за 16 сантим.

коликаЈе вода 7. јуна 3-48 8. јуна 3 - 34

пролаз иепод ћуприје 10-53 10-68

Ред примања по министаретву Министар унутр. дела: сваки дан пре подне од 12—1 часа пре подне. Мин. иностр дЕла: четврком од 11—1 ч:. пре подне. Министар војни сваког дана од 11—12 ч. сем недеље и празника. I Мин. правде: сваког дана од 9 и по чаеа до подне. Мин. грађевине-, сваки дан од 11 — 12 ч. пре подне. Мин. просв. и цркв. дела петком од 11 до 12 часа пре подне.