Мале новине

Мнн. привреде, понедеоником, уторником четврком и петком од 11-с преп2е до 1 по подне* М *нистар Финанције уторииком и петком од 10 — 12 пре подне. Ред цензура по новчаним з -водима: Привидегована народна банка, понедељака среда и петак. Беогр. кредитни завод уторак и петак. Задруга 8а међусобно помагање и штедњу понедељак и четвртак Српека кредитна банка понедељак, среда петак и субота. ФИЈАКЕРСКЕ ТАКСЕ По вароши дању : за четврт сата 1 динар, ва пола сата 1 и по динар, ва три четврти сата 2, ва део сат 2 и по динара. НоЋу двогуба цена. До станица желевничке и паробродске, и обратпо, за четнрт сата 1 динар. За сваки четврт сата више по пода динара. У Топчидер и натраг 6 динара задржаваући се 2 еата од поласка до повратка. За сваки четврт сата више по пола динара. За свадбе 10 дин. за 4 сата Ноћу до железнич. и паробродске станице и обратно ва сваки сат по 3 динара. Ноћу у Топчидер и винограде 4 динара на еат. НоЂ се рачуна од I. Маја до 1. Октобра од 8 сати у вече до 4 сата у јутру, а од 1 Октобра до 1. Маја од 7 сати у вече до 6 сати у јутру. Цена је за возидбу иста, макар се и више Н.ИХ В08ИЛ0. За већи и мањи пртљаг по пола дннара од комада.

ТАКСА ЗА ЖЕЛЕЗНИЧКЕ НОСАЧЕ Од излаза до отправништва пртљага за пртљаг или за ручне ствари до чекаонице и железничких кола, или само из чекаонице до желев. кола 5 пара дин. од комада. излаза до отправништва ва пртљаге преко 25 кила по 30 п. д. од комада. Путничии пртљаг од излава или ручни пртљага до истог, 15 п. д. по комаду. Од места издавања до места вожње за путнички пртљаг преко 25 кила 35 п. дпн. од комада. ТАКСА ЗА АМАДЕ За тежину до 60 кила од пароброда до : ДАЊУ НОЂУ

кола на станици ....

050

0-60

Хотел „Ерагујевца" . . .

0-60

0-80

Хотед „Национала" . . .

080

1-—

„Гранд-Хотела", „Круне",

„Краља", „Грч. Краљице",

„Русије", „Злат. Анђела"

1--

1-30

„Касине", „Парива", „Бал-

кана", „Руске Круне",

„Топа", „Злат. Прага" .

1-25

1"50

До „Венеције" „Босне",

„Димана", Европе" . . до „Жиров. Венца", . . .

0-80

1"—

1 -30-

до „Велике Пиваре" . . .

1-25

1"Зо

до „Тобџиске пијаце". . .

1-50

1-80

До приватних куЂа и обратно

За кварт савамалски „ „ варошки . „ „ теразиски „ „ дорћолски „ „ врачарски „ „ палилулски

1 • 1-— 1-25 1-40 1 60 1'60

1-40 1-40 1-50 1-80 2 2-— Ноћ се рачуна од Октобра, до МаР та °Д 6 с. у вече до 7 с. у јутру.

ТАКСА ЗА ВОДОНОШЕ Савамалски кпарт до чесме спрам министар. грађевина 25 п. дин. Савамала и савски одсек на вису, варошки и терависки кварт, вапад. врачар, варош капија по 40 пара дин. Остале улице по 50 п. дин.

ПОШТА И ТЕЛЕГРАФ За писма од 15 грама теж плаћа се 10 п. д, за Србију, Славонију, Хрватску, Срем, Банат, Бачку и целу Маџарску. За устрију плаћа се 15 пр. д. На сваки 15 грама више јошј по 15 пара дин. Писмо може бити тешко највише до 1 киле. Препоручена писма морају бити на средини запечаћена. За преноруку плаћа се 20 п. д., а за повратни рецепис још 20 пара.

ДОПИСНЕ КАРТЕ ЗА СРВИЈУ Просте стају 5 п. д., а с плаћеним одгоорои 10. п. д. За међународну преписку 10 п. д. и 20.

НАРОДНА БИБДИОТЕКА отворена јо сваки дан од 8 до 12 сати пре подне.

НАРОДНИ МУЗЕЈ сваг.и дан од 10 до 12 сати нре подне.

ПОШТАНСКЕ УПУТНИЦЕ До 600 динара ноштанском упутницом, а 150 путем телегра-га к<-д већих пошта. До 200 динара поштанеком, а 100 динара телеграФ. упутницом код мањих пош Т а.

ТАКСЕ ЗА СЕЧЕН.Е ШУМЕ ОПШТИНСКЕ И ОПШТЕ НАРОДНЕ

Велико дрво родне горе .

12-63

Дин.

Средше „ „

8 42

Дрво 8а обичну греду .

1-27

Рог, мертак, баскија . .

0 43

Велико дрво неродне горе

3 37

Средше „ „

24 1

Рог, мертак, баскија. . .

0-21

Мечија леека велика . .

42.10

Мала леска не сме се сећи

Пруће од 100 ком. за продају .

043

Велико дрво има нречник

сантимет.

Средње „ „

Обична греда „ „

ЈЈ

ШНЖШ ЈШМИИ

ТРЛГЕД2А 7 ПЕТ ЧИНОВД НАПИСАО МИЛОШ ЦВЕТИЋ Књига је готова. Може се добити код аисца. Цена је 2 динара, а за сраске аелље у туђини I Форинта а. вр.

П0Д1ИСТМ

КРУШЕВАЦ

Данас, као на дан петстогодишње успомене косовске, не можемо а да се не сетимо града, у воме је био скондентрвсав сав живот, сва гнага пре Косова; не можемо а да се не сегимо престонога града српскога кнеза Лазара, да ее не сетимо Крушввца. Сећајући се на данашњи дан Крушевца, ми се, самим тим, с пуно побожности сећамо и оних успомена, које су везане за њега. Дакле, говорити о њему, описати га бар у најглавнијим моментима какав је био у доба, чију успомену прослављамо сада, као и у доба садашње, — налаже нам сама успомена на личности, на догађаје, на места о којима је данас свуда по Српству најомиљенија,{ најпунија жалосних па ипак и светлих успена. А да бисмо одговорили тој задаћи , мисдимо да ћемо најбоље учинити ако се послужхмо изврсним делом г. Милићевића, „Кнежевина Србија", који на стр. 745 и 354 вели ово: Крушевац је главна и највећа варош у округу. Она се находи на незнатном брдоравњу над моравском равницом , 1 сат на југ од западне Мораве, по сата на запад од Расине. Крушевац је изишао на глас од онога доба, када је цар Лазар пренео у њега своју владалачку столицу. Али за недуга века свога, нова је столица Лазарева уплетена у многе народне несме, које, и ако казују црне дане из српске прошлости, опет уливају неки животворни дух у појасе који настају на нов живот и на нову борбу. Од старога града и дворова цара Лазара нема данас готово ништа. Град је већ до земље порушен, и од Лазаревих дворова остао је још један једини остатак — Еула Цара Лазира, али је и она веома опала. У средини града , мало на запад од куле,

стоји дворска Лазарева црква, која је обновљена, и служи. Дрква је ова једпа од лепих грађевина ондашњега српскога наимарства. У новом поправљању, у неколико је нагрђен првобитни њезин облик. На северној страни града , баш до пута, стоје развалине од неке старе грађе ине : једни веле од иростога амама , а други кажу од џамије, за коју се прича да је дело узајамне тр пљивости ћери Лазареве Милеве. Њој је, веле, султан, узевши је за жену, начинио цркву крај двора свога, па и она начини у Крушевцу џамију, да би он имао где клањати, кадбиуКрушевац дошао ? ! На источној страни садашње вароши има једна рупчага, без икаквих других старинских знакова. Прича се, да је ту био гроб Вука БранковиКа , који су Турцин поштовали. Али Срби, кад су под Карађорђем освојили Крушевац, ископалн су те кости, спалили их, и пепео развејали по ветру, а место где су оне биле, ружили су цосле како се најгоре може. То су мало не сви сноменици негдашњега Крушевца, споменици, који су се одржали до данашњега доба. Међу тим, Србин не може да ступи у Крушевац, а да му се не представе све оне слике, које су се виђале у шареној столици цоследњег цара српског у првој поли године 1389-те. Песме су дивно пропратвле све догађаје који су везани за ову варош. Ми ћемо поређати саио оно што говоре уста пееникова. Мурат је, као што се зна, на измаку пролећа 1389,изашао на поље Косово. Чим је изишао одмах пише књигу у Крушевац цару Лазару: „Ој Лазаре, од Србије главо! Нит је било, нити може бити: Једна земља а два господара; Једна раја, два харача даје; Царовати оба не моремо. Већ ми ношљи кључе и хараче, Златне кључе од свију градова, И хараче од седам година. Ако ли ми то послати не ћеш, А ти хајде у поље Косово! Да сабљама земљу дијелимо."

Лазар одговори тиме што сву српску земљу иозове на б ј на Косово: „Да је к ме иослушати било К. кп љуто Кнеже проклињаше: „„Ко не дође на бој на Косово, „Од руке му вишта не родило Ни у пољу бЈелица шеница Ни у брду винова лозица! Не имао од срца порода Ни мушкога ни девојачкога; Рђом кап'о док му је колена " В јске ее слегоше у широко моравско расинске равни. Све је сиремно за страшну борбу. Већ сутра хоћете да се ирећу из Крушевца, а у очи тога даиа. „Цар Лазаре еједе за вечеру, П крај њега царица Милица Вели њему царица Ми.иг; л Царе Лазо, српева круно зкатна! Ти полазиш сутра у Косово, Собом водиш слуге и војводе, А код двора никог не остављагп, Царе Лазо, од мушкијех глава, Дл ти мож • књигу о^нијети У Косово, и натраг вратити; Одводиш ми девет миле браће Девет браће, девет Југовића; Остави ми брата бар једнога Једног брата сестри од заклетве. 14 Њој говори срнски кнез Лазаре: „Госпо моја, Царице Милице! Кога би ти брата најволела, Да т' оставим у бијелу двору?" „Остави ми Вошка Југовића! Тада рече срски кнез Лазаре: „Госпо моја Царице Милице! Кад сутра бијел дан осване, Дан осване и огране сунце И врата се отворе на граду, Ти ишетај граду на капију, Туд' ће проћи војска на алаје; Сви коњици под бојним копљима, Пред њима Вошво Југовићу, И он носи крсташа барјака; Кажи њему од мене благсолов: Нека да барјак коме њему драго