Мале новине

БРОЈ 183

ПЕТАК 23. ЈУНА 1889.

ГОДИНА II

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН МДЛЕ НОВИН«На 3 месеца .... ... 3 динара II 1 Г1# 1 вш 1 I Ч*# §«# III! Шш за стране земље: дневни лист за свакога На годину * 30 див;ара На по године 15 динара На 3 месеца 9 динара 1Е РЕТ1Т ЈОПНШ ЈЕДДН 6Р0Ј 10 ПАРА ДИНАРСКИХ. За свако оглашон>е ллаћа се држ. тх- се 20 ср. д.

Писма и рукописи шдљу се ВлАснику „Малих Новина" Топличин венац бр. 17., на горњеи опрату. Претплата се прима код свију пошта у Србији. ДЕНЕ ОГЛАСИМА На првој етрани од петит. реда 20 пр. д., а на четирт« ј д петит рсда 10 пр. дин. ПРИПО ЛАНО стаје 50 п. дин. од петитног реда. шж штпш

ЋИ 0ГЛАС1 ПО ПОГОДВИ

ПОЗОРИШТЕ •** ■ ОД 22. ОВ. М. ПА ДАЉЕ РЕДОВНО СВАКО ВЕЧЕ ) ДАВАЂЕ СЕ У НОВО ПОПРАВЉЕНОЈ И ЛЕПО УДЕШЕНОЈ БАШТИ У ХОТЕЛ

ИМПЕРИЈАЈ1У

III јКОје ће за време ове летње сезоне давати по-1| ) воришна друзкина, састављена ИЗ БРЛО 0ДЛНЧНН1 ТЛ7Ш1ЧШ1 СНАГА Башта је тако удешена да се преставе могу давати >и за време непогоде, рђава времена или кише. 418,2—3

ПАРНО КУПАТИЛО У ДУШАНОБОЈ УЛИЦИ ОПРАВЈБЕНА ЈЕ САСВИМ ИЗНОВА И Г10«д, ЧИЊЕ ДА РАДИ У СУБОТУ на Иван-дан 24. ОВ. МЕС.

ВАШАР , који је до сада држат 15., 16. и 17. Јуна сваке године у овој вароши, — усљед ирославе косовске, која је у овдашњој вароши извршена, — по одобрењу Господина Министра народне привреде, само ове године држаће се 1., 2. и 3. Јула т. год. Суд општине Крушевачке ово јављ» свакоме ради знања. Од суда општине Крушевачке 19. Јуна 1889 године Бр. 2489 у Крушевцу. 420,2—3

1* Моме мужу Др. Сави Петрови-ку дава&у шесто - месечни помену вознесенској цркви у понедељак 26. т. му 9 часова пре поднеОво јављам сродници= ма и пријатељима. Ожалошћена супруга 428,1,3 Драга С. ПетровиА

КОС01ИЖЕ СЛАВЕ (Нарочити извештај „М. Новина") III Друш дан у Крушевцу Да споменемо овде једну дирљиву 'цену, што се десила у тренутку кад Краљ, после освећења заставе певачке дружине „Обилић", хтеде ноћи своме конаку, одакле је иосле гледао деФиловање војске. Тек што Краљ крочи , из гомиле. испаде остара жена, притрча Краљу, пре но што је ико могао зауетавити и нешто му пружи. И Краљ и сви остали присутни зачудише ее и згледаше се. Каквих помиели није било у том тренутку! Сви наиерише погледе на незнану жену, која је ту пред Краљем стајала. Могло јој је бити до 50 година. Била је скромно обучена у старо-

*) Види број /81.

ербијанеко рухо, какво се ноеи око Пећи. Била јо симпатична и ако смеј журана лица, на коме се сад еијало неизмерно задовољство. Ствар се у брзо разјаснила, Добра старица сетила се свога младога Гоеподара и спремила му у знак велдке љубави и поштовањи свога малени дар : лепо оплетене шарене вунене чарат, увијене у мало мреткано пешкирче. Овај скромви дарак она је сама спремила, еама је опрела плетиво, сама га обојила, сама оплела. Како је дирљив овај иризор и како има нечег узвишеног и великог у маленом дарку једне српске мајке, једне кћери још неослобођене робиње Старе Србије, која у младоме Краљу гледа божјега послаиика, одређена да врати слободу и њеном кукавном завичају, па то своје уздање и ту своју љубав исказује на овако прост народски начин! Шта ли је ова добра душа мислила, каквим ли су ее лепим сновима за бављале њеие мисли, кад је у дугим бесаним ноћима спрам сиротињека жи шка прела жицу по жицу, а иосле својим старачким очима мерила и уга 1;ала шару до шаре и оплетала ред до реда : Она се тада, можда, сећала своје младости, нроведене у лепом завичају своме и сневала сјајну будућност, када ће једног сретног дана емети слободно да се врати оним драгим местима, куда је некада трчала као малено девојче а где би сматрала за највећу срећу да јој укопају старачке кости њене. Гледајући овај мален дарак, ми смо се сетили бог тих циција, који се треоу над сваком крајцаром што је пружа за какву омаду ствар. И тако вечито оетаје, она света истина: да мали често дају велике примере и да незнатни и прости често осветљавају пут моћним и истакнутим. Овом дирљнвом сценом и ^еФИловањем војске, које је за тим наступило, испуњена је прва половина дана 15 јуна. * После подне ваљало је ударити камен темељац косовском сиоменику. Као што се по прогр»му знало , ту је свечаност имало да изврши Н>. В. Краљ, а време је било одређено 5 часова гјо подне. И ако је био дан сунчан и веома топал, огромне гомиле народа, одмах по подне, ночеле су се искупљати по улицама, а нарочит! на главном тргу, где је под настрешицом била ископана руна и све спремљено за постављање камена темељца. Гости, који су ручали по механама и јавним локалима, одмах после ручка, изашли еу пред ка®ане и поређали се за дугим сабијеним редовима столова. Они пак гости, што су били по приватним становима, такође су похитали одмах после ручка да изађу на улице и на трг, заједно са својим домаћинима и кућном чељади. Та да-

нас је на улици и тргу био пео живот, а домови су остајали празни. Око 4 часа главна улица, што од трга води Краљевом дворцу, била је већ препуна свега, -а на самом тргу скркло се толико народа, да су не само затворили пут којим је имао доћи Краљ, но заузели и саму трибуну, што је била нодигнута за Краља у близини споменичка темеља На скоро за тим зачу ее луна добоша и свирање труба. То је долазила војска. У дугим редовима иешадија је измарширала на главни трг, па се у двојним реловима постријила свуда унаоколо, градећи широк круг око трибуне и споменика. А иза црних редова војничких, над којима су се на сунцу сијали врхови оштрих бајонета, таласало се шарено море многобројна народа у живоиисном народном руху. Гурање, тишма, галама, узвици и неразговетно брујање, испуњавали су ваздух, а сви ногледи најчешће су окретани оној страни, од куд се очекивао Краљев долазак. Међу тим примаче се време вечерњу. Г. митрополит Михаило, пошто је примио у своме стану (код крушевачкога окружнога проте г. Аксентија Протића) евештеничке и народне депутације, кренуо се у цркву с целим нрисутним свештенством, ту одслужио вечерње, а за тим онако обучен изашао пред цркву и дочекао Н>. В. Краља с целом његовом пратњом, па се одатле цео саровод кренуо главном тргу. Напред су ишле невачке дружине са својим заставама, за њима носиоци венаца, послане да их положе на косовски споменик, За њима еу долазили новинари, за овима своштеници гости ; митрополит с владикама , архимандритима и осталим свештенством које је чинодејствовало, а одмах носле архијереја ипјло је Њ. В. Краљ с гг намесницима, мииистрима и осталом свитом. За Краљем су ишли оФицири па онда изасланици општина и других корпорација, чланови приређивачког одбора и најзад непрегледна множина народа. Тако се дошло до на главни трг. Краљ са свитом испео се на трибуну а остали постројилн се наоколо око трибуне и споменика После свршене молитве, г. Сава Грујић изЈоворио је с трибуне подужу беседу (главну садржину ове беседе донећемо оделито), после чега је јавно прочитан занис намењен да се узида у камен темељац. Тај је запис био нанисан на пергаменту а потписали су га Њ. В. Краљ, гг. намесници, г. митрополит, чланови владе и крушевачки кмет. (нАСТАВвв,е ск) Т елеграФске честитке страних посланика. Његовом Превасходству г. Сави Грујићу Краљело. Опуномоћен да изјавим Њ. В. Краљу Александру приликом Његовог ми-