Мале новине

роиомазања честитке од Њег. Величааства цара, мога високог суверена, као и уверење Његовог иријатељства према Њему идинастији Обреновића, у8има слободу да учествујем у овоме осећају са обавезом ирема Вашем Превасходству. Хенгелмилер.

Њег. Превасх. ђенералу Грујићу, Председнику Мин. Савета, Министру иностр. дела. Краљево. Молим В. Пр. да изволите доставити на највишем месту честитке и искрене жеље за које ме је Њ. В. Краљ,мој високи суверен, опуномоћио да изјавим у Њ. име и у име Њ. владе Њ. В. Краљу Александру приликом Њ. миропомазања. Галвања.

Министру Преседнику ђенералу Сави Грујићу

Кр

аљево.

Њ. В. цар и краљ наредили су ми, да приликом данашњега мироиомазања доставим Његова најискренија честитања Њ. В. Краљу Александру, да уједао дам израза и жељама, које цар гаји према Његовоме српскоме Величанству. Усуђујем се умолити Ваше Превасх. да предстојеће ставите к заању Њ. В. Краљу Александру. Гроф Бреј.

г. Ђаји Начелнику мин. спољних послова. Краљево. Пријатељски честитам историјски важан свети чвн миропомазања Њ. В. Краља, желећи да Бог свемогући поткрепи млађану му снагу, те да дично нослужи онравданим идеалима братског јуначког српског народа у љубави, слози и узајамној вези са народом староседиоцем на балканском полуострву. Мусикос. Њег. Превасходству ђенералу Сави Грујићу Краљево. Молим В. Прев. да изволите досгавити на највишем месту честитке Њеног Величанства Краљице, и њене искрене жеље за с.рећу и наиредак Њег.

Величанетва Краља Александра 1-ог вао и династије Обреновића. Енглески министар.

Њ. Прев. ђенералу Грујићу, председ. Мин. Савета, Мииист. иностр. дела. Краљево. Молим В. Прев. да изволите доставити честитке, за које ме опуномоћа ва влада републике да доставим намесничкој влади приликом миропомазања Њ. В. Краља, и жељу Фраацуске за његову срећу и напредак. Патримонио. Њег. Прев. г. ђенералу Грујићу, Министру иностр. дела. Краљево. Част ми је замолити В. Прев да изволите изјавити Њ. В. Краљу Аленсандру приликом Њег. мирономазања честитке и жеље краља Леополда, мог високог суверена и Његов • владе. Варон Гијом.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Испит. Данас у 5 ч. по подне, биће у сали Вел. Школе практични испит ђака I б. гимназије из певања и музике. Приступ је дозвољен. * Мннистар председник, минисгар иностр. дела, у име Њег. Величанства Краља, а по наредби намесништва, благодарио је преко српских посланика код страних дворова, свима владарима, који су Њ. В. Краљу Алексавдру честитали миромомазање, * Г. Хенгелиилер, аустро-угарски посланик, отпутовао је синоћ лађом у Мехадију, заједно са својим гостима лордом и леди Ебингтон, и тамо ће се бавити неколико дана. * Дописшш лондонскога „Стандара" г. Биман, који је био овде на косовској прослави, отпутовао је у Букурошт, где ће се бавити осам дана па ће се после опет вратити овамо и провести у нашој средини месец два дана.

Стављеи под суд. По тужби г. Милутина Сгокића, иротојереја н председника конзисторије београдске, суд је вар. Београда 14 Јуна о. г. решио : да се б. уредник „Видела" г. Лаза Комарчић, стави под суд за нанету увреду и кдевету у бр 14 а за нотицу под насловом „Вести из престо -

нице".

Дошао је натраг у престоницу царско-руски опуномоћени министар г Ое| сиЈани, воји је ишао у Краљево да присуствује миропомазању Краљевом. * Вратио се јуче у јутру вдасник и уредник нашега листа г. Пера Тодоровић, који је као извештач „Малих Новина" ишао у Крушевац и Краљево. * Излазиће редовно од данас обадва подлиска ваша, који су до сад прво због нагомиланог материјала услед догађаја од 14 и 15 маја, а после због ових светковина били изостали за неко време. * Варошки суд. Преседник општине предао је јуче дежурном судији варошког суда кључеве од зграде , у коју ће се сад иреселити суд а где је пре била централна ношта. — Се лидба је већ ночела и дежурни судија од понедељника ће већ почети да ради у новој згради. * Иозориште, које даје своје нреставе у башти хотел г Империјала", приказираће данас„Проводаџију" или„Женидба и удадба," шаљива игра у три чина од Јов. С. Поповића. А сутра у суботу 24 о. м. престављаће се: „Цар Њтар велики као лађар" шаљива игра у два чина, а пред тим „Пола вина, пола воде" шаљива игра у једн< 4 м чину од К. ТриФковића. У не ;ењу 25 о. м. престављаће се „Милот Обилић" или „ Б ој на К осовј", трагедија у пет чинова од др, Јована Суботића.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Србнја на париској изложби. „Југословенска Коресподенција" пише: „Г. Милош X. Поповић, комесар на срмскпј изложби, јавио нам је, да јр

ономад један од бољих ФотограФа сликао у више разних комада сриски одељак. Слике ће се као албум продавати у кругу изложбеном. Исти Фотогра® посхаће извесан број албума и у Србију. Одбор за награђивање довршио је свој рад у српском одељку за алкохол и ракију. Идуће недеље отпочеће да прегледа народна одела, разно иољоиривредно семење, тканице, чараие и др. Српско и хрватско народно одело има врло лепа успеха код француске публике. Према уверавчњу сриског комесара, изгледа да ће Србија релативно према другим земљама бити најбоље награђена. Приметили смо да млоги у српском одељењу траже каталог, јер ее многи интересују за разне ствари, а каталога нема. Требало би што пре послати из Београда једа специјални каталог, који би се бесплатно раздавао посетиоцима. Са задовољством можемо рећи, да је српски одељак врло много иосећен. Интересаатао је да је највећи део српске робе иокупован колико од Француских вештака толико и од одличнмјих личности из Француске интелигенције. К Јегиња Матилда Бонаиарт куиила је врло много српске робе, а иоглавито везове и ћилиме".

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Косовска прослава у Црној Гори. У очи Видова дана било је вечерше ч бденијг но свима црквама, а на Видов дан служеаа је служба божја и држан парастос за покој душе јунацича, који су на Видов дан 1389 погинули на Косову. На млогим местима на Црној Гори, иевали су после подне тога лана гуслари све песме о косовској битци. — Видовданска прослава у Мипхену „Српска Читаоница — у Минхену прославала је потстогодишњицу косовске бигке 15 јуна. У 10 сахати пре подне био је у грчкој цркви минхенској парастос изгинулим косовским јунацима. Тога дана у вече била је свечана друштвена седница, на којој су чланови „Српске Читаонице" певали „Српску народну химну", а за тим је преседник, г. Милош Савић енжењерски кандидат, иоздравио госте. Светислав Матић, кандидат филосоФије, говорио је „0 значају Видова дапа у нашој повесницч/ Носле су

ПОДЛИСТАК

БЕОГВДСКЕ ТШЕ* историјски р0ман из дова ворве и рат0вања за

СРПСКО ОСЛОБОЂЕЊЕ (У 10 КН.ИГА С ПРОДОГОМ) (Писац аадржава сва ирава) (НАСТАВАК)

(29.)

У опширној подземвој дворани све је било готово, да отпочне седница бунтовничке дружи-

не „ноћна На уласку чувало је два стражара, обоица у арнаутском одеиу с ченкенима, с дугим пушкама у руци. Тако исто на св~ком углу подигнутога олтара, стајао је поједан такав стражар, непомичан, као каква статуа. Завереници се искугшше и понамешташе унаоколо према створеној страни олтара; неки

*) Види број 174.

поседаше на ениске столичице, други осташе стојећки. Од један пут раствори се платно на зачељу олтара, а тако исто и с обадве побочне стране, те на узвишицу ступише три човека, сва три у дугачким. црним алватним огргачима, с црним канама на глави налик на капе морнарске, с том разликом шго су ове каие имале с обадве стране широке заушке, које, кад се доле спуете и повију, и испод браде закопчају, онда тако покривају лице, да остају слободна само уста и очи. Човек, што је изашао са зачеља, био је круиан и висок, а она двоица са стране осредња раста. Изашав пред скуп, онај високи пружи једну руку једном, а другу другом од оне двоице, а они са евоје обадве руке примише његову пружену руку. Држећи се тако за руку, внсоки човек обрну се десно и три пут пољуби у чедо свога друга, а овај му је сваки пољубац у чело враћао пољупцем у руку. За тим се високи човек окрете лево, и тако се нежно ижљуби и с другом с леве стране. После сва троици дигоше у вис десну руку и с раширеним прстима, као да благосиљају. махнуше по три пут над главама пскунљених бунтовника, изговарајући сва три гласно онај среди на срискзм, онај десао на а-

ранском, а онај лево на грчком језику ове речи: „Један је Бог а сви људи, сва пдемена и народи, деца су његова." „Сви су људи браћа међу собом, а то се браство оснива на једаакости њиае људске природе." „Људи су створени да буду један другом потпора и утеха, и номажући се узајмно, да створе за све миран, угодан, и сретан живот, „Ко ради на остварењу овога великога дела, што се зове »браство људско", служи истино Госноду. С тога нека је благословен сваки корак њин на путу добра и иетине." „Да се излије милост св:вишњега и на нас грешне, који по снази и умењу служимо Господу." Сви присутни одговорили су на ово гласним „Амин.* Изговорив онеречи.три човзка у црнини седо ше за сто, који је пре дњима стајао; она дваица средњих одмах умочише пера и наместише хартију пред собом, онај високи, који је био преседник у овоме скупу, рече: „Браћо ! По реду и уведеном обичају, сад би требало нрво ирочитати извешгај дру жиаска рада за ово последњих неколико месеци, од кад се нисмо састајали. Али. једно што тај 0 3зе ш-