Мале новине
Б^ОЛ 184.
СУБОТА 24 ЈУНА 1889
ГОДИНА II
ИЗЛАЗИ СВА.КИ ДАН ЦЕНА ЗА СРВИЈУ: 0а год'4ну . . ...... 12 динара На по године е динарн За 8 и«ееда .... .... 3 дипара ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ : На годиву 80 динара На по године 15 динара На 3 месеца ... 9 динара II РЕТ1Т Ј0ИЕНА1 ГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ. ЈЕДАН БРОЈ 10 ПАРА ДИНАРСКИХ.
МАЛЕН
дневни лист
ПиСМА И РУКОПИСВ ШАЛзу СК ВдАСНИКу „ М алих Н овина" Тсцлечее венац 6р. 17 , ва гор&еЈ« опрату.
€| •>1.4
евакога
Претплата се прима код свмју пошта у Србији. ДЕНЕ ОГЛАСИМА Ва ирвој страни од петит. реда 20 пр. д., а на четвртсј д нетит реда 10 пр. дин. ПРИПО ЛАНО стаје 50 п. дин. од петитног реда.
пјеш штш
'ЖЖЖЖЈГ#ЈГ&**ЖЖЖЖЖ&ЖЖЖЖЖЖЈ1&1ГЖЈГ*ЖЖЖЖЖЖЛ
.-Ч.^.-УУ'У^'УУ^.'УУУУ-У-УУ'УУ-УУУ-УХ.-У>.-У-*У>--У-УХ.'УУ'Х.-У-'».Ч
За свако оглашсње плаћа се држ. та се 2(1 г ,р. д.
К1БИ ОГЛАС » ПО ИОГОДБИ
ПДРНО КУПДТИЈ10 У ДУШАР10В0Ј УЛИДИ ОПРАВЉЕНО ЈЕ САСВИМ ИЗНОВА И П0 ЧИЊЕ ДА РАДИ
429,1,2
У СУБОТУ на ^ван-дан 24. ОВ. МЕС
САМО ДБЕ ВЕЛИКЕ РУСКЕ ПРЕДСТАВЕ У СУБОТУ И НЕДЕЉУ 24. и 25. ЈУНА ОВ. Г. У БАШТИ код „СКУПШТИНЕ* чувени мађионичар Роберт Сименс са госиођом Бречинском Сименс, чувеном сулиском бал^рином из варшавспог шзсршт«. ДО ДАНАС у БЕОГРАДУ НЕВИЂЕНО. УДАЗАК ОД ОСОБЕ 60 ПАРА ДИН. ПОЧЕТАК У 8'/ 2 ЧАСОВА У ВЕЧЕ
С КОСОВСКЕ СЛАВЕ (На рочити из вештај „М. Ноднна.") III Друш дан у Крушевцу (СВРШЕТАК) После ове параде на трибуни, Н>. В. Краљ, г. намесник Протић, г. миЈ тронолит и неки чланови владе сиђу низ усечене степене у исконани темер> , где су госп. Ч. Мијатовић и г. М. Валтровић већ били спремили што је нужно за извршење ове це^ ремоније — ударање камена темељца.
У широки зид умештен је на ередини цов елики и зду бљен камен , за који је сиремљена ужљебљена~плоча, како ће га одозго таман покрити. Пергамент с натписом (чију смо са држину већ донели) метут је у повелику дугуљасту округлу бакрену кутију. Поред пергамента метут је и но један новад од свију наших садашњих новаца. на је онда кут.ија одозго лепо затворена удесним поклопцем, а за тим увучена у други стаклени цилиндар, који је такође одозго заклопљен и тако спуштен у ижљебљен камен темељац. Поред овога
I I ш сј о СО 3 4 Ј а ^ § 2,3 к 1 " 2*5 § О О »9 К п ОЈ _ о» М 2 И га Ч га 2 га 3 М о <о П и "Г-» < Ш ВЗ О «3 К ј$ М Р т «3 о) ј>> Д РЗ К €П . о И сЈ
чс =3 о I" со 53 О *%
Го о к . ч: к га !>>
I
метута је још и једна књига Косовских наро них иесама, издање, које је главни одбор нарочито нринремио за косовску ирославу. Ва тим је г. митрополит освећеном водицом окреиио камен темељац, па је онда приступило Њег. Величанству те је мистријом, нарочито спремљеном за ову нрилику, на сва четири угла кемена темељца метуло по мало замешеног цем/ нта—и—иислс }»■
те жљео свуда у наоколо нодмазао цементом и уз припомоћ једнога друга навалио плочу на камен темељац. Њ. Величанству додат је нарочити чекић, те је три пут ударило ио каменој плочл. — Ето тако је свршена церемонија полагања камена темељца у косовски сиоменик. После ове церемоније Њ. В. вратило се са свитом на трибуну, а г. Караиешић, члан главног приређивачког одбора и одборски комесар на светковини, узео је затим приказивати
венце, нослане од разних друштава и разних лица дасе положе на косовски сноменик. Носиоци венаца нриносили су редом један но један, предавади венце г- Карапешићу, а он је гллсно казивао публици, који јеприложник венца. Пајвише је венаца било од појединих батаљона и општина, чиме су се н ар о ч и т о одликовали новоослобођени
Од приватпах, нослао је венац-о.
Велимир Тодоровић из Минхена. Од других народности послали су веома леп и оригиналан вевац браћа Чеси из Прага, венац где је у сваки лавров лист додата била и по једна визит -карта с именом приложника и ио каквом изреком. При полагању овога венца и венца г. Тодоровића, захорило се у публиди громогласно: „Живели !" А тако се исто пу блика одазвала и при ■ олагању венаца бео гр, чеш. друштна „Лумир"
подлистм
СИЛАЗАК С ПРЕСТОЛА* РОМАН ИЗ ЖИВОТА 7 90 ГЛАВА — СП0Г0В0РСМ (писац задржава сва нрава) (нАСТАВАК) — Ама нема то „ако". Хоћете или нећете отров? Шта ту греба „ако?" — Али ако отров не буде довољно јак, па остане све сам > на покушару. СоФија развуче усне и климну главом. — 0 мој, госнодине, 1енерале ви би хтели правити, пробе! Хајд, изволте, Ево жива ми ја даћу вам џабе цело једно стакленце, цркнућете да сте као слон, угушиће вас да вам је врат као ова Фуруна — она показа руком на велику округлу прну нећ, што је стајала у једном углу. За тим настави; — Опет вам нонављам
*( Види број 174.
ове се ствари врше на поверење У осталом'ја сам овде и ван Звониграда никуд нећу: можемо се виђати кад год желите. — Добро ! аликако се узима тај отров? упита ђенерал. — Како год желите. У шољи каве, у чаши ракије и вина, у тањиру супе — све ]е једно. Отров је без боје, ни на шта не мирише малко је накисео, иначе ни но чему га човек не би распозвао од обичне воде. Само кад подуже етоји, постане љигав и ночне заударати на бели лук; али дуго га ке треба држати Обична кавена кашичица довољна је да усиава најачега човека, тако да га успава да се тев у рају пробуди. То је господине генерале и СоФија вам нема ништа више да каже. Сад изберите : хоћете, неће те, како желите. — Добро ! Кад ми можете донети ? — За пет дана. — А цена ? — Сто жутих дуката, госнодине генерале. — Генерал климну главу одобравајући. Видећи да генерал одмах пристаде на цену СоФија се ноправи: — Сто жутих дукакта лек... Ђенерал је ирекиде : „Какав лек ?" СоФија се насмеја : „Па лек! Ви велите отров, ми велимо лек — све је једно. Дакле
сто жутих дуката лек, сто жутих дуката ћутање. — Е да не ће то бити много? — 0, не! није многогосподине генерале — Добро. Но генерал још и не изусти потпуно ову реч, кад СоФија прихвати: — И за претрпљени страх педесет дуката господине генерале. — Е, то ће бити сувише! Двеста недесет дуката, та то јечитав капитал. Не говорите ништа о цени, господине генерале, То су ствари, које се парама не могу никада дорољно платити. Шта ћемо, сиротиња само па радимо за парче хлеба, Али кад би се право гледало, то се парама не може да плати А ја и рачунам да ћу и иначе имати господина генерала као пријатеља у свакој нужди. — Та наравно, наравно. * На томе се свршио разговор међу ове две „поштене душе." Споразумели су се само још о томе кад ће му она донети лек и где ће му га предати? Као капару дао јој је ђенерал педесет дуката, па су се онда лепо рукрвали, госпођа се завида у своју црну мараму и узди-