Мале новине

Сви ови вевди из:;ешапи су наоноло испод настрешице, подигнуте над темељом споменива. По свршеном полагању венаца отпочео је г. Драгашевић своју красну беседу. (коју смо ми први у целини донели нашим читаоцима), која је саслушана с вајвећом пажњом, ма да је трајала скоро пун сахат. Слушатељи су управо били занесени овим говором, тако да нису ни осетили кад је прохујао овај час. — После свршене беседе, она је раздата народу иечатана у засебну књвжицу. За овим је госи. Стојан Бошковић прочитао позив српскоме народу, да прилаже за косовски споменик. (Овај позив такође смо донели), после чега је настало прилагање и Њ. В. Краљ први је приложио 2500 динара. Тиме је завршена светковина на главноме тргу, а у главноме и светковина за овај дан. Целога дана виле су се свуда црне заставе, нигде се кије свирало, нигде се није играло, нигдесе није невало, нигде није било никакво весеље. Тек од по ноћи чуло се овде онде уздржљиво певушење од гостију, који су још седели пред каванама. У поноћи поскидане су и све црне заставе. Тако се завршио 15. јуни.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Нова зграда. На углу парка код мин. Финансије, управо снрам Унраве Фондова, етоје подигнути високи дареци и нривлачи се многобројни материјал, па се већ и темељи коиају за нову зграду, намењену Главној Контроли. Израду ове грађевине предузео је г. Рака Маленковић и дружина. Ми ћемо првом згодом говорити оиширније о нашим јавним грађевинама а овде ћемо рећи само толико, да, по нашем нахођењу, место није добро изабрано. Ваљда се не мисли до века остати у овим садашњим страћарама; ваљда се не мисли до века бацати огроман новац за кирије туђих кућа; ваљда је већ близу време, кад бар министарства српска треба да подигне свако себи што му треба. И ако се у том послу не мисли прчкати и цицварати као обично, онда је ваљда боље било наћи у вароши какво простраио, угледно место, где би се мо-

гла сконцентрисати сва мидистарства, на и многе друге јавне грађевине, као централна пошта, централни телеграФ, народни музеј с библиотеком, па би ту било место и Главној Контроли. Та ваљда је већ једном време, да у оваким иословима и ми учинимо онако, као што се поступа свуда код паметног света у сличим придикама. Кад се подижу зграде, с намером да вековима трају, онда ти послови нити се тако дробе, нити се хита да се надувају час пре, па како испало, већ се направи план с разрачунатим потребама и на далека времена, на се од тога великога дела редом и по могућству остварује једно по једно а све што се зида, зида се солидно, трајно и с напред прорачунатим планом да све зграде, кад се једном доврше, саставе једну целину, једну хармоничну групу угледних државн« здања, која и престоницу красе и све потребе боље и лакше намирују, иошто су и станови појединих надлештава према самој иотреби посла концентрисани један другом у близини. 'Гу се онда даје извести и заједничка канализација, и заједнички водоводи, и заједничко осветљење и огрев, што, поред осталога, има и ту добру страну те смањује све те државне издатке, * Чувајте се. Неко швиндлерско друштво у Тревизу у Италији, које назива себе некаквом Банком, покушава да опет отпочне код нас свој стари занат : швиндловања и варанције. Цел те назови Банке врло је племенита и може се укратко свести на ово: купи па не плати. Али што је право, нраво ; она то врши на врло фини и вешт начин. Обрати се она на пример каквом нашем новчаном заводу — већим делом из унутрашњости — прича му како би било добро и у заједннч«ом интересу да стунеу пословнеодношаје, а да би се одмах показала корисност ове везе, она поручује тсме заводу, да купи за њен рачун извесну количину срнских хартија од вредности, обично 3°| 0 лутриске обвезнаце од 1881 год. и моли га да јој што пре пошаље, пошто су јој потребне. Но да би показала своју куланцију и да би и дотични завод могао без бриге извршити њену поруку, она шиље одговарајући вредност у напред, али разу-

ме се не у готову, већ као што једној великој Банци приличи, у меница ма (римесама) и то обично на Лондон. Сад ако се тај завод да завести њеним лепим речима и новерује ономе парчету хартије, које је она исписала у виду менице и послала за покриће, па изврши њен налог и пошље јој, рецимо, тражене лозове, онда ће се на жалост врло брзо уверити о корисности ове нове везе, али свакако не о обостраној корисности као што је она обећавала, Он је због своје нредусретљивости постао жртва њене преваре и оштећен је, јер меница коју му је она послала за покриће, лажна је, измишљена је и нема никакве стварне вредности. На овакав је начин ова красна назови Банка оштетила пре 7—8 година два наша новчана завода а сада је од неког времена онет почела да куша срећу у Србији а нарочито код наших новчаних завода у унутрашњости. Но на срећу овога јој пута некако не иде овај посао од руке, јер је од три наша завода из унутрашњости, код којих је покушала да дође до јевтиних лозова, добила у место лозова, дугачак нос. У интересу наших Новчаних завода и нашег трговачког сталежа ми износимо ово на јавност, како би с=, у даним приликама знали управљати. * С'куп. Београдски терзиски радници сазвали су за недељу 28 о. м. у 8 часова пре нодне скун ради догозора о свом послу. Скун ће бити у каФани код „Радника". * Споменик мучеиику Грку Риги из фере. Уредник нашега листа добио је следеће нисмо, које због његове важаости саопштавамо : Лоштовани госаодине, Дааиошто јо мнсао у Србији, да треба, ма и скромвим спомеником, обележити, у Београду, годину кад је велики борац за слободу и слогу балканских хришћана, Рига из Фере, мученнчки погинуо. Та је мисао никла у оном осећају захвалности према великим људским добротворима, какво је вазда одликовало наш народ ; а после, у оној вери, која се од Косовске битке до данас никад код нашега народа гасила није и која је у носледњнм годинама још тврђа иостала:

да народи балкански само од своје слоге и од свог заједничког споразума могу очекивати бољу будућност. Рига је погинуо за ту велику и на балканском полуострву вазда савремену мисао, и погинуо је у нашој земљи, па је на нама Србима, часна дужност, да видљивим знаком покажемо захвалност раду великога човека, и одамо пошту апостолу слободе и савеза балканских народа. Уверена о Вашем родољубљу, као и о томе, да и Ви делите са мном мишљење о величини мисли и рада Ригина, ја узимам слободу нозвати Вас к себи у недељу 25 ов. мес. у 5 сати по подне на договор о конституисању одбора, коме ће задатак бити, да се подигне споменик Риги из Фере. У н*ди, да ћете се овој молби одазвати, остајем Ваша поштоватељка. Апка Светом. НиколајевиЛ. Овака писма разаслана су и још некој госиоди и госпођама и ми се с правом надамо да илеменитост српскога народа неће порећи себе ни у овој прилици.

П О 3 Д Р А В Којим је г. Милан М. Арсенијевић, одборнив општине крушевачке повдравио царско руског посланика г. Персијанија. Екселенцијо ! За особиту част ценик, што ми је у део пало, да будем израз, осећаја захвалности грађана старе прествнице Цар-Ј1азареве, града Крушевца, што је Његово Имиераторско Величанство Цчр Александер III, изволео преко Вас участвовати, у нашем светом|чину миропомазања љубљеног нам Кра Александра I. у Жкчи. Господине посланиче! Примите уверење наше братске оданости и поштовања на спрам славенске браће Руса, која су наи у свакој ирнлици благонаклону помоћ пружали. У томе низу и наш град Крушевац има вечиту дужност, да се сећа оне царске помоћи,када 1876 године од Турске навале Крушевцу прећаше опасност. Господине посланиче! Чин присутности Његовог Царског Ииператорског Величанства чрез Вае, на мироиомазању нашег омиљеног младог Краља, улева Срнском народу уверење, да је братска веза Руског и Српског народа нераздвојна, што ће

шући притворно прошла кроз ходник, где су је вребале радознале очи генераловог момка. ГЛАВА XII. незнани снаснтел> Било је дивно јесење вече, ноћ тиха и јасна. Пун месец испливао на висине ведра неба и извео у своју ноћну шетњу безбројна јата сјајних звездица, те заједно с њима просуо на успавану земљу меку, благу, чаробну светдост, што заноси душу и иуни јс неком чудном сањаличком маштом. Све иобочне улице Звонограда биле су пусте, само се тавном улицом овда онда могао срести или по какав заљубљен пар, где наслоњени једни другом на руку сан>ају будни у овој лепој ноћи; или по каква гомилица веселе омладине, где раздрагани чаробним зракама месечевим тихо певуше каку слатку песмицу, или се живо разговарају или преииру о каквој интересној теми. Свеће су свуда биле ногашене; само се мз по неких јавних локала, где још беше заостао по који доцни гост, просипала кроз прљаве прозоре мутна, жута светлост , падајући на нечисту звониградску калдрму. Главна улица Звониграда по средини је засађена са два реда густих брснатих кестеноте. На јасној месечини, где је све било тако ле-

по осветљено, владао је неки сумрак само у дугој кестеновој алеји покривеној дебелим дугачким једноликим сенкама брсната кестенова дрвећа. Да је било кога да у овој лепој јесењој ноћи загледа боље у ову сумрачну алеју, видео би у њој некаквог човека, где се нолако и опрезно провлачи од кестена до кестена, кријући се из залатка у заладак. Он је пошао са дну алеје, па је полако ишао све на више уз улицу. Ишао је полако и веома опрезно. Застајкивао је код сваког кестена и освртао се лево и десно, разгледајући да га ко не види. Кад би чуо какав ход, или какав говор из даљине, он би брзо стао, заклонио се за кестен па ту ослушкивао и извиривао, да ли се разговор и бахат од хода примичу или удаљавају. Ако се одмичу, он би ту чекао док са свим оду; а ако му се примичу, он се крио иза дебела кестена док људи не прођу. Тако нрикрадајући се, као мачка, он стиже до на сред улице и ту застаде. Спрам њега дизала се осниска двокатница, на којој су сви прозори били јасно осветљени, а прозори на горњем спрату и отворени. Читава река светлости изливала се кроз те ирозоре на улицу, осветљавајући јв на далеко, а овда онда допиради су на улицу и звуци леие и свладне музи-

ке, час тихи и благи, час бујни, ванредно живи и весели. Незнани човек изабра згодно место у густој ладовини кестеновој и одатле узе посматрати шта се ради у осветљеној кући , што је спрам њега. — До њега су долетали звуци музике, одломци леае женске песме и весео жагор многих гласова. Овда онда на прозор има се укаже по каква црна човечија сенка, застане за тренутан па опет отклизи и нестане је. Тако је то подуже трајало и наш непознати човек једнако јв стајао и проматрао. Прође десет минута, нрође четврт часа, прође и по часа, а он је једнако ту стајао као укопан. На једаред на средњем отвореном прозору, на горњем снрату, указа се човечија прилика. То више није било сенка, то је био жив човек. Наш вребало загледа га добро и познаде у њему кнеза Мутимира. Кнез је стајао са свим уз прозор, коленима се одупро о прозорски перваз, обадве руке метуо у џепове па се тако нешто загледао у даљину и чисто се занео за лепом месечином.

(наставиће се)