Мале новине

у својим анаубележити. С

историја нашег народа лима, златним словима тога Ввс молимо, да и овом ириликом будете тумач наших искрених брат скихосећаја благодарности, нријатељства и поздрава, које Српски народ гаји на снрам Његовог Императорског Величанства Цара Алекса-мра III и братског нам Руског народа; и да Српски народ вечито жели : Да Живи Његово Имиераторско Ведичанство, Словенски и Руски Цар Александар III. Да живн Руски народ. Да живи Словенска Заједница. 19 Јуна 1889 г. у Крушевцу. Одлични поштоваоц Ваше Екселенције Мидаи М. АрсениЈевић одборник општине града Крушевца.

Србија на Париској излсжби Под овим насловом изашао је пре аеки дан један чланак у званичном листу париске изложбе. Са његове интересантности, ми га у делости саопштавамо нашим читаоцима. Он гласи: Јуче, 4-ог Јуна, председник Француске републике инаугурисао је српски одељак на Марсовом пољу. Г. Карно-а дочекао је у предсобљу одељка г. Гудовић, председник српске комисије, са осталим одређеним иерсоналом одељка. Вредно је споменуги, да је краљевииа Србија са одушевљењем учествовала на свеоиштој исаожби 1889 г. Краљевска је влада била прва између свију монархичних европских држава, која је примила и без нејмањег оклевања званични позив Француске владе, којим је позвала да учествује у славној светковини 1889 г. У исто време била је образована једна комисија од 25 чланова, под лредседништвом г. Јеврема Гудовића, бив. министра трговине, привреде и грађевина. Овој комисији, која је имала за задатак да организује и спреми у Србији све елементе који су били нужни за дела овог предузећа, стављен је ■био на расположење кредит од 200 000 динара Да би олакшала односе са Француском, она је изабрала за комисаре делегате у Паризу г. АрмаПда Жибера, ђепералног конзула Србије; г. Милоша

Хаџи-Поповића; г. Драгутина Протића, сребрпим жицама, којих је еФ< кт из

сина намесника Протића и г. Сретена Пилављевића. Својом активношћу а нарочито устаоштвом свога председника г. Гудовића, срнска комисија добро извр шила тешки задатак , који јој би поверен и тако је могла поносво иоказата целом свету многобројне нроизводе српске индустрије, прибране у своме одељку. Једно место од 432 кв. метра било јој је уступљено у централној палати. Дивна Фасада, наирављена по стилу српско-византаском, опомиње вас, да сте на њеном уласку. Ова Фасада, усиомена на велику изложбу, биће пренета у Београд. И ако је ово место одвећ мало, ипак су многобројни изложени предмеги распоређена са изванредном вешгииом: зидови су у целости са свим застрти величанственим пиротским ћилимовима, чија основна жива црвена боја — боја локална чини тесе врло лепо примећава дивна грнчарија, која украшава бочне излоге, и која је већ сва распродата. У нредсобљу, које се налази на спрам грчког одељка, с леве стране, види се једна збирка лечих мермера разних боја, и неколико иримерака белог мермера, са лепим пегама и местимце поирсканог. С десне стране иак смештена је једна збирка домаћих дрва и једна изванредно вештачка, справа коју је изумео г. Виторовић, за одвајање зрна од гроздова одређених за израду вина. У сали наилазимо на жита најсавршенијег квллитета , јечам , сено и т. д. сува поврћа, шљиве, скојима би се једино атемске могле уиоредити, које се годигање извозе иреко 15 милиона динара ; црна и бела вина из винограда веома познатих и цењених, пиво Фабриковано у Београду у великој пивници г. ВајФерта. Минералошки иримерци изобилују; између ост?лих других руда, видн се 8 на 100 живе, чистог злата, и т. д. Металургија је представљена са разноликим примерцима; нарочито треба поменути једну махину заФабриковање ратних метака, коју је изумео г. Селесковић. Изложене чоје врло су лепог квалитета ; ткива су изванредне Финоће и ми нарочито скрећемо пажњу госпођа на исте, као и на народно одело извсзено свилом и танким златним мли

ванредно диван. Цео салон са српским ћилимовима доиста је изванредан и значајан својом В1Л0КОМ оригиналношћу. У кратко, изложба сриског народа је једни од оних , нред којом ће се посетилац радо задржати, јер она показује шта могу да учипе напори интелигентннх људи , који су иасионирани за будућност и развитак народа, којим они унрављају. Код овог малог народа (2 милиона становника) настава је извођена живо и усталачки, и изложени предмети реалне школе томе су најбољв сведок. Успех ове интересантне изложбе припада у велико председнику краљевске комисије, г. Гудоввћу, специјалном изасланику српске владе за време изложбеГ. Гудовић, пошто је довршио науке на вел. школи у Београду, ушао је у Паризу предавања у ру дарској школи. Три иута министар, он је једно за другим имао портФеље: трговине, привреде и грађевина. Човек велике патриотске активности, г. Гудовић је посветио цео живот својој земљи, коју више свега највећма воли, и од тридесет година његова једина амбиција је да припомогне и колико је могуће допринесе, да се Србија стави у први ред међу државама балканског нолуострова. Г. председник реиублике, честитајући г. Гудовићу на успеху српске изложбе, изразио је своје жеље за срећу и благостање Србије на путу грађевин. и економског напретка. Г. Карно у дому сво]е посете попи.) је једну чашу црног неготинског вина, коју су му срнски комесари изволели понудити.

ИЗ ВЕЛА СВЕТА.

немачке припцезе СоФИЈе. Пре иеки дан нотписан је брачни уговор грчког престолонаследника и принцезе СоФије, кћерн покојнога немачког цара Фридриха а сестре садашњег цара Вилхелма. Принцеза СоФија добија као мираз два милиона марака, а то је њен наследни део из заоставштине њеног покојаог оца. Али она неће одмах добити целу своту већ само уживање. Сем тога даће јој

мати царица од свога иметка за мираз за сада само сто хиљада марака, а прави свој део од материне имовине добиће тек по њезиној смрти. — Тајанствен злочпн у Даризу, Ту скоро нронађени су у Паризу трагови злочина, који је још застрт конреном тајности. Ствар се твче рентијера Кандријана, кога је већ подуже времена нестало без икаква трага, а међу тим његов иметак разнела је читава чета сукриваца. Куд се део Кандријан и шта је с њим било, не зна се још ништа Његова прошлост изгледа на историју каквога јунака из ког Золиног ромаиа Он је у почетку своје пустоловне каријере био собар једне веома богате удовице, која се била тако у њега заљубила, да је искључила из наследетва своје рођаке и њему оставила сву своју имовину. Рођаци удовице подигну парницу против њега али је он ипак добкје и наследи имање. Али то силно богаство донело му је саио несрећу, јер је оболео од уображења да га гоне, и најзад га спопадне нека неодољива религиозна манија. Тои његовом болешћу нарочито се умео користити црквењак цркве у батињољском варошком окружју, па му је на рачун његових религиозник осећаја празнио кесу. Свештеник те цркве, Лемоан, као да је и незнајући потпомагао себичне намере свога црквењака, ма да анти клерикална париска штампа неће никао да верује у несебичност свештеникову те за то у својим листовима напада истражнога судију, што норед црквењака није затворио и свештеника. Због те ствари затворени су и париски банкари Вари и Шапта, који су на захтев црквењаков имали продати вредеће хартије Кандријанове. Али, још се незна како је црквењак дошао у додир с тим банкарима, како и у колико су код тог злочина учествовали и остали затворени сукривци и, најзад, што је главно, где је сад сам Кандријан, — то су још непрестано тајне, које ће зар изнети на видело судска истрага. Чега ти нема у великоварошком животу!

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 23. јуна. Бупурешт. У осуству краљевом- министарски савет је преко

ИВ ХАЈДУЧКА ЈЖИБОТА Одломци из бележника једног вечитог робијаша * * * (1) На ЂурЗјев дан, 1879. Дакле, ево ме онет у каземату ! Ево ме <опет под овим прљавим, мрачним сводом , под којим сам већ провео толике године, нролио многе сузе и саранио цеду младост моју, сав живот мој ! Ево ме онет под овим страшним сводом, који ми је тако познат, на коме сам по сто пута избројао сваку цигљицу и обневидио гледећи у њега у овом вечитом мраку ! Ево ме опет на робиЈи ! И ово ми је сад лети, на јамачно и последњи пут! Кад сам први пут дошао на робију, било ми је тек седамнајест година. Сад сам у четрдесет седмој. Дакле, тридесет пуних година проживео сам као робијаш и хајдук. Тридесет пуних година проживео сам или као човек, који је ван закона, кога сваки може убити где га год сретне и стигне , или као човек претворен у просту ствар, којом раснолаже ио својој драгој вољи и последњи пандур. Први пут ушао сам у тавницу као младић. Ово намрштено чело тада је још било ведро и

глатко. Ово голо теме, на коме се овде онде вије још по који прамичак седе косе , тада је било покривено бујним, као угљен црним власима. Ови збрчкани образи, ове усахнуле очи, ове разбијене груди , ови сашушени штанови, што се зову ноге и руке м^је, — све ово тада је било 0, младости моја! 0, лепа, слатка, цветна младости ! Како је тада све друго и друкчије било, док ти још трајаше ! Како се тада и мука и робија друкчије сносила! И шта то би с тобом? Куд те нестаде, куд прође , шта се то учини од тебе

Ха, ха, ха ! Да ме ко види, или да ме чује или да ко докопа ово моје шарабатање, па да ми се слатко насмеЈе и да ми се од срца наруга' А за ругу и јесте. Поиспадали зуби старом кур јаку и он сад сео па запева како некад беше лепо, кадсу под снажним зубима крцкале и нај тврђе кошчице јагњеће! Тридесет година уми вам се крвљу човечјом, као што се други људи водом умивају, а сад сам се бацио у туговање куд ми се то деде лена младост моја! Погана појетска забалављеност! Али ти нећеш, ти не смеш тако Миладине Шеварико, стари курјаче и стари робијашу! Стреси ту рђу, па кад пи-

шеш, напиши бар све онако, како је у истини било, те извојуј, да ти људи могу макар толико признати, да си био прави и истински зликовац......

А

људи

у осталом, шта се мене тичу још ти ! Шта марим ја за њих и шта маре они за ме! И ко ће се још уканити да чнта крвава и страховита причања једнога робијаша и хајдука, и коме то још може требати. Нису људи видели вајде ни хесапа ни од оних књига, што су их писали толики мудри и учевни људи, те ће сад бајаги нешто научити и вајдисати се од мога писања! Али. како рекох, ја за друге и не марим. Писаћу за мој ће ,ф, па ко немадне друга нреча посла, може читати и ове моје исповести. Мени је за сад гаавно, даистински и верно испричам и опишем нонеке важније догађаје из мог тријестогодишњег хајдучког и робијашког живота. То ми тражи један нријатељ, а обећава да ћв ме измолити од окова. Не знам што ће том човеку ова моја причања. Можда ће их гурнути некуд и у какве новине , али за ме је главно да он што помогне. А ако је негде на некој звезди записано да и Миладин Шеварика постане под старост новинар, нека најпосле буде и тако. Нек се бар зна, да и један стари робијаш може по некад чак и за књигу по нешто да вреди. Елем, да пређемо на ствар. (НАСТАВИЂЕ СЕ).