Мале новине

БРОЈ 187.

УТОРЈШ 27. ЈУНА !889.

ГОДИНА II

ИИГА31 СВАКИ ДАМ ДЕНА ЗА СРБИЈУ : На годину динара На по годиш »6 динара На 3 месеца 8 динара ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ : На годину. ЗС динара »На по годин« 16 динара Ша 3 месеца .... 9 динара 1Б РВТ1Т Ј0ПШ 1, ЈЕДАН БРОЈ 10 ПАРА ДИНАРСКИХ.

МДЛЕНОВИНЕ дневни лнст ш свакога

ПиСМА И РУКОИИСИ ШАЉу СЕ ВлАСНИКУ „М алих Н овииа" Топличин венац бр. 17., на гораем спрату. Претплата св прима код свију пошта у Србији. — -*• ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На нрвој страни од петит. реда 20 пр. д., а на четвртсј д пехит реда 10 пр. дин. ПРИПО У1АН0 етаје 50 н. дин. од петитног реда. ШШ 2Е1ТПН&

За свако оглашење плаћа се држ. тј се ;» гр. д.

ЂИ 0ГЛАС1 ПО ПОГОДБИ

1г

Наш једиеац, наца

наша узда-

СЕКУЛА КНЕШЕМа ђак VI. ра8реда београдеке гимназије (рођен 21. Новембра 1869 год.) умро је 24. ов. м. по поиоћи после полгодишњег боловања, а погребен 25. ов. м. у 10 часова пре подне. Лесковац, 24. Јуна 1889. Ожалошћени отац Урош КнежевиА , мајка Емилуја, еестра Јулка ,и остала родбина. 438,2,3

I. удеоничка штампарија ј Београду потребује 2 елагача од \. Јула ов. г. ШЉШтЈЉМт.

'^ЏЈ0^Џ џ , ч , % ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА „Мале Нтине" у своме 182 броју од 22 текућег донеле су под „Београдске вести" белешку. „Надлежној власти", ове садржине : „Становницн из околине „Лепе Еатариве", жале вам се како је у чу-

]®еној каФави „Лена Катарина",а сада кчд дЗлатног ЛаФа", више војеае болнице у Београду, у кварту вачарск.ом, приређивана врл.о чесго „Фрај музика", на коју се екунљали слуге и елушкиње, и по неки војник ради, игре, где су се догађали разни неморални изгреди на досаду комшија". „Но, од како су се комшије иочеле тужити противу тога и власт почела забрањивати такове скупове, ®рај музика се ређе нриређује, за коју власт никаку таксу не наплаћује, као што наилаћује од остали каФана и гостионица*. „Али ва месго оне честе Фрај музике, сада је у иетој каФани отворена најсаблажшивија и врло опасна проетитутска радња од вајпокваренијих женекиња, — које се не трпе ни у јавеим — дозвољевим проститутским радњама". и т. д. и т. д. и т. д. и т. д. Ствар је по садржини целој неистинито представљена тако: „Фрај музика", од кад постоји наредба управива да се такса за ово наплаћује; нија дозвољена каФеџији поменуте каФаве, а кад је он нокушао да без таксе прође, као што је бво елучај 31-ог маја ноћу, кажњен је каФеџија пресудом квартовном под 1 Јуном т, г. јуа 1785 са 50 динара. Оволиком казвом кажњен је и под 10 јувом т. г. м 1864. Полициској власти није познато да је у поменутој каФани отворена најсаблажњивија и врло опасна проститутска радња, јер ни с које стране о овом није уверена, а уверена је да сам локал ово ведозвољава. Из овога види се: да је полициска власт чинила своје и у свему по за

кову поетупила а и у будуће у појављеном случају иостунаће увек по закону. ју$ 7782. 24 јуна 1889 г. у Београду. УПРАВНИК вароши београда Г. Ђорђевић ПИСАР Мирослав Узун-Мирковић ОД КРУШЕБЦА ДО Ш&ЕВА (17., 18. и 19. Јуна) Три дана раздвајали су тужну косовску нрославу крушевачку од веселе светковине миропомазања у Краљеву. Шта се важније десило за та три дана, куда је за то време ишло Њ. В. Краљ са свитом и шта је радило — ми смо то све већ јавили деиешама. С тога можемо овде слободно и укратко опиеати наше путовање од Крушевца до Краљева. * Нрошла три дана грејзло је топло с^нце тако, да је још с рана јутра оочињала запара и несносна врућина. С тога смо 17. Јуна у јутру чист^, оживели, јер тога дава јутро освану свеже, хладовито . пријатно. Преко ноћ пала је лена киша, покупила прашину по друмовима и таман прохладила ваздух за пријатво путовање. Било је око 9 часова, кад се над Крушевцом јутрењим зраком проломи прва топовска грмљава, а на скоро

разлише се и меки звуци црквених звона, губећи се под огромвим сводом наоблачена неба. Радознале гомилице света иетрчале на улицу и заузеле згодна места. Многе г-ђе и г-ђце Крушевљанке, онако још у неглиже-у, поређале се око плотова по својим азлијама, или се прикриле иза каиије, па одатле вребају жуђени пролазак младога Краља. Не потраја дуго и крушевачка калдрма (којој нека је евака чает и слава, јер је боља од београдске) узе прштати и одј »гКиваги под зорли копитама хитрих коњаника, који су јурили напред нред колима Њ. В. Краља За мало па прохујаше и Краљева кола, а за њима редом гг. иамесници, министри итд. Њ. В Краљ седео је у колима са својим ађутантом г. мајорем Ћирићем, а из хиљаде грла хорило се „Живео", „Живео". Лазин Крушевац иснрати свога госта, који је, уверени смо, понео из Крушевца најлепше успомене, дубоко урезаве у млађавој души Његовгј. Краљ оде, а за њим су читаво пре подне врвила кола за колима, све истим путем у Трстевик. Ту ти је било Фијакера, кочијашких кола иокривених и откривенвх, и вајпосле обичних тарвица, пуних крупних и задриглих Србенда, главама би град разбили, а у тарнице упрегнуто једно једино кљусе, те заниње из све снаге. Ја сам моју тројку (Фијакер с три К0 1 а) био узајмио г. Биману (допис_ )

нику инглеског листа „Стандарта' који с г. Н. С. Ј. „Американцем" беше

ПОДЛИСТАК

БЕОГРДДСКЕ ТДЈНЕ ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ ДОВА БОРВВ И РАТОВАЊА ЗА СРПСКО ОСЛОБОЂЕЊЕ (у 10 КЉИГА С ПРОЛОГОМ) ( ј писац аадржава сва ирава) (31.) (НАСТАВАК) Представник арнаутског племена живо је доказивао, да би балкански народи и сами били довољно снажни да стресу турски јарам, само кад би се једном сложили, удружили и својски прегли. Цртао је живим бојама шта се све може поствћи прегнућем и прегоревањем. Говорио је просто, али веома речито. Између осталога рече:

„Ево, ја сам ослаб човек. Али да станем сад овде, па да се разбацим, добро наоружан, и да се решим, да се борим док не погинем или не победим, какву би муку имали сви ви, док ме савладате ! Помислите шта може учинити један народ, кад се тако реши да мре ! А шта ли тек може учинити један читав савез народа кад би јуначки прегао на дело. Даље је развијао ову мисао: Народ који истински воле слободу и који и истински хоће да буде слободан — тај народ никад не може бити туђ роб, у правом смислу те речи. Он може изгубити своју државу, може изгубити своју еамосталност, али он ће и под туђим госпоством ипак остати слободан народ, само ако је вазда вољан ту слободу и крвљу искупљивати, кад год буде потребно. Оградио се да ве жели вређати никога, па је правио упоређење између арнаутског и бугарског народа. „Ево," реко је он, „ми смо обоје изгубипи своју независвост. Ни Бугари ни Арнаути немају своје домовине, подједнаки само раја турска, — па, ипак, каква огромна разлика између нас и Бугара! Док ми у нашим кршевима уживамо пуну слободу, Бугарин је роб усред неприетупна Балкана свог.*

Закључио је тиме, да би балкански народи имали довољно снаге да се сами помогву, кад би било слоге, Али, кад данас тога још ввје, а указује се нрилика где нешто ваља радити, онда се треба помоћи сваком згодом, па и понудом аустрискога двора. За то је мишљења да с Ауетријанцима по сваку цену ваља доћи до неке погодбе. После Арнаутина узео је реч један од старих Турака. Не мичући се с места, не дижући главе, он поче овако: „И за све вас није лако, али за нас Турке најтеже је. Погрешите ли ви — отуда може бити штете; но погрешимо ли ми, искочиће и штета и срамота. — Ми Турци устајемо против наше турске државе, и то не сами, но у друштву с „неверницима," у служби једне туђе, непријатељске ђаурске државе. Треба големе мудрости у делању и очигледне вористи од тога посла па да се избегне осуда и проклетсво народно жоје ће иначе неминовно пасти на наше старе главе — тако отпоче старац. — Но ја ово ве говорим што би ме, недај боже, било страх за нежу славу моју и за лепо име. Права је слава у добрим делима и моЈа је зебња баш у томе, да не нахудимо само|