Мале новине

Сем гроба царице Милице, у манастиру има још једна гробница, по облику угледнија од гробвице царице Милице. За ову гробницу се држи да је сина војводе Угљеше. Платна манастирска добро су очувана. Унутра има стара живописа, који се добро одржао. Уз манасгир има један бунар, веома старински. Миели се даје исконан, кад је и манастир саграђен. Свуда око манастира дижу се брда, цокривена лепом шумом, и све су то манастирски забрани. Љубостиња има велико манастиреко имање Човека обузима нека туга кад замисли, шта би се све дало подићи и уредити ово овако богатих мана стира, А како све то данас стоји запуштено са грдна нехата и рђе наше ! Кад о овоме поведох реч с г. архимандритом, он примети ово : „Док је ире било неке. сталности, те човек остане по више година на једном месту, могло се што и учинити. Људи су сматрали манастир као своју кућу, па се трудили да га што боље украсе. Данас, кад нас ирегоне и јуае час овде, час онде, човеку омрзне све; нигде није сталан на ништа и не може да заволи. Ако где год што почне, сутра етодругога те квари. Тако човек на све изгуби вољу, па онда вели : „Шта, хоћу и ја мало да ужвнам !" и онда диже руне од овсга, па гледа само себе. Око 9 часова у јутр-; вратили смо се у Трстеник. Тога истог дана (18. Јуна), равно у 8 часова, Њ. В. Краљ с целом својом чратњом отишао је у Врњце. Тамо су потекли и многи други гости. По подне одмах кренемо се и ми. Да толико одоцаим, криво је било народно оро, које се ухватило на нијаци Прво отпочеше игру, као од шале, њих 3—4. Ва тим су придолазили други. Коло је нагло расло. Умешаше тзе- и женске ; на скоро па се таласало огромно оро , — ваљда од преко двеста душа. Младеж је играла тако лено и живо, да намјежао било одмаћи од кола. Падало је у очи да су многе сељачке младе и девојке обучене у варошко женско одело, с Фесовима и шамијама на глави. Ј^два таква „госпођ I сељанка" беше обукла некакав „шлафрок", иа у њему игра. Сва ова одела права су наказа. Учитељи. иоцови и други свсснији људи учинили

би више добро, кад би енергично устали нротив те и глупе и гадне моде, да сељанке бацају евоје лено сељачко рухо, које саме израђују и које им тако лепо доликује, иа се увијају у некакве куповне краетине, у којима изгледају праве накараде, Као при богу она несрећна друга у „шлаФ року". Тако исто грдно ружи и мушки и женски свет што носе некакве незграпне цокулчине, у којима им нога изгледа као ступа, уз то их окореле цокулчине убију, те махом рамљу у њима, а кад иду луиају нсгама као маљевима. Колико су лепши добри опанци од овога чуда од цокула! Пошто смо се нагледали лепе ипе, кренемо за Врњце. Пут је приличан. Прво се иде кра љевачким друмом , на се пред Врњцима пут одваја 5 лево. На добрим коњима из Трстеника у Врњце стиже се за ио часа. Путујући дроз узреле ливаде и зелене забране, на један пут укаже се на брегу високо здање с кулама. на лик на какав средњевековни замак. То је нови летњиковац г. ђенерала Белимарковића, још недовршен а биће украс целом купатилу, кад буде готов. Врљци су учинили велики нанредак. Ово лековит> место, где је пре било само неколико нолеба, сах је пуио нових зграда, јавних и приватних.Многи имућнији људи са стране покуповали су овде по мало земље и подигли кућице за личну потребу. Сваку хвалу заслужује нови хотеп, подигнут и укусно и удобно , а све трудом вреднога гостионичара г. Косте Петровића.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Свечаиа литургија. Данас у8 и по часова служиће се свечана литурђија у цркви св. Баталије. Чиоодјејствоваће г. митрополит Михаило са свештенством, а службу ће невати „Београдско певачко друштво." * Нова кОмиозициЈа. Г-ђа Јозе®ина Бауман компоновала је нов „Марш

Њ. В. Краља Александра* и посветила га Ње.му. На нисмо, којим је госпођа Вауман послала овај марш, одговорио је маршал двора г. К. Јанковић овим писмом : Госпођо, Част ми је известити вас, да је Њ В. Краљ Србије благоволео примити музичку композицију „Марш Њ. В. Краља Александра , који сте чосветили Њему. Њ. В. Краљ , мој узвишени Господар , наредио ми је, да вам изразим Његову захвалноет на овој пажњи и да вам дозволим , да публикујете поменуту композицију нод нротекцијом Њчг. Величанства. Изаршујући овај часни задатак, ја вас, Госпођо, И1вештавам, да нримите уверење мога поштовања. * Лупање прозора. На прексииоћњем осветљењу у част доласка Њ. Велич. Краља, гомила је на неколико кућа, било осветљених било неосвегљених, поразбијала прозоре камењем. * Привилеговаиа Народна Банка Крлљевине Србије исплаћиваће од 1. Јула ове године десети каматни ку ион сасвојих акција, сваки купон но дин. 3'75 пара. Суме од 10динара на више исплаћиваће златом. Купони се подносе на исплату банчином одељку за зајхове на залоге и оставе са сииском, у који се купони по реду излажу и који нодносизац нотписује. Снискове издаје речен« одељење бесплатно. Ииаоци кунона из унутрашњоо и могу их наплатити и код својих новчаних завода. * Ножар. Прексиноћ, кад је било осветљеље у част доласка Његов. Вел. Краља Александра, наједном прозору куће г. Филипа Христића,^ гувернера народне банке, запалиле се завесе. Овај пожар одмах је угашен и није имао никаквих даљих последица Штета износи на 60 динара.

РИГА ВЗ ФЕРЕ песник и патриота грчки (наставак) Пошто се друштво утврдило у Влашкој и Молдавској, Рига се пре-

| сели у Беч, где је тада живео повећи број Грка, међу к >јима је било и богатих и образованих људи, па је ту издавао један лист на грчком језику, од кога се, на жалост, није сачувао ни Један број, па чак ни наслов. У Бечу је његов књижовни рад био обилан, али му је најглавнији рад био ј два карта јевронске Турске на 12 великих листова, коју је сам својом руком израдио. На тој су карти тачно биле означене границе војних округа, градови с њиховим старим и новим именима, границе, области ит.д. У свом послу револуционарном и народаом, Рига је имао доста помагача, од којих су му троица билж најближи и најиосвећенији у тајне његова рада. То су блли ХристоФор Перхревос, који ;е 1860, у дубокој старости својој, написао, по памћењу, Ригину биограФиј у; учени лекар Димитрије Жичанин из Еиира и богати бечки трговац Евстратије Аргентис с острва Хија. Овај је номагао Риги радом и новцем у спремању општег устанка у јевропској Турској, и иогинуо је у Београду заједно с Ригом. Сиремајући устанак на балканском иолуострву, и ширећи завереничко друштво, Рига се старао да си^сима и писмима придобије јавно мишљење Јевропе за свој у ствар и у томе му је успех био велики, )ер све што је у Јевропи западној било образовано и човечно, било је на страни народа, који се боре за слободу. Да би му план што боље успео, гледао је да за ову ствар задобије и Нанолеона те 1797 ступи с њим у преии^ку Идуће године Наполеон га позове на разговор у Млетке, где је уништио млетачку републику, услед чега су Француској припала Јонска острва, од куда се врло згодно могла уносити агитација у земље балканског полуострва. Пре свог поласка надоговор, Рига пошље све своје хартије једноме своме пријатељу у Трст, да не би пале у руке бечкој полицији. Алв нријатељ му се није десио у Трсту, те оне оиет падну у руке иолицији, која ухвати и Ригу, чим је стигао у Трст. Он затражи помоћи од Француског преставника, али му је овај, као турском поданику, није могао дати, но му спасе друга Перхрепоа, с којим је дошао у Трст, и помогне истоме те побегне на Јонска острва. Знајући какве га муке чекају у

мао. Братски смо се саслушали. Сад заамо како ко мисли и о свакој умесној мисли водиће се строг рачун. Нека сад изволе племенски представници да се ствар реши. Седам племенсвих иредсгавника уђоше у олтар, а за њима спустише се завесе и платна те их сасвим оградише од осталога скупа. Решавање у олтару трајало је више од пола часа. За тим су понова уздигиуте завесе на олтару, а нредседник је објавио једнодушно решење „Ноћне браће : и Ђесарев двор сматра се као иријатељски и наклоњен, с тога ће увек наћи потпоре и иодржања у народу на овим крајевима. Но да би та потпора могла бити стварна, и да би народ доиста стекао уверење да га штити тако моћан владалац, потребно ]е да се што пре добије потпора у новцу и оружју. Тек тада моћи ће озбиљно да се мисли и на предају Београда, што је за сада немогуће извести. Тако је у главноме гласио одговор, једнодушно *) закључен и предат царском изасланику. Пошто је и то свршено, присутни се ижљубе и опросте, на онда један но један поче замицати у мрачан узбрдни конак.

*) И ако је у разговору о овоме питашу бидо равиих ињења, решења „ Ноћне браће" била су ипак увек једнодушна, пошто је тако бмо уобичајено да мањина приђе већини вако би се створила једнодушноот.

ХШНоћ на Дунаву Дунаве, Дунаве, широка, лепа реко словенска! Колико су пута већ крвљу купане зелена и п итоме обале твоје! Колико си пута мутна и крвава ваљала Мору Црноме румене таласе источене крви словенске, да њоме разблажиш слане воде ћудљива и срдита Мора Црна. Колико је словенске крви просуто у тебе, па ииак дуж твојих обала још се чује тужна песма роба Словенина Миран земљорадник, он у мирно доба крај плуга извија своју тужну ропску несму и својим знојем топи земљу да с ње збере плод за другога, за господара туђина, коме од векова робује ! А кад одјекну убојни звуци и кад просграним пољанама панонским иробруји ратви по клич, ти остављаш свој плуг, припасујеш светло оружје и стајеш под заставу господара својих, да се бориш за њину слободу, за њину славу, за туђу држзву, за туђе име и за туђе господство. * Две велике царевине опет су се накострешиле једна на другу. С једне стране са далека Запада, с друге стране са далека Истока опет се крећу големе војске и хитају Дунаву, грабећи која ће нре пасти под поносни срнски Београд.

С једне стране с далеке Рајне, с друге стране из далеких равница анадолских крећу се гомилице ратника, иолазе као мали поточићи, да уз нут све вишс расту ибујају, док се под Београдом не излију као огромна широка река људска, којој ништа одолети не може, која све иред собом руши и са собом ваља и односи. Аустрија и Турска спремају се, да, после дугог низа ратова, поделе последњн мегдан, да се нокољу последњи нут, цосле чега ево где живе у пријатељству већ више од једног столећа Још мало па ће Земун и Београд постати прави логори. Силна турска војска притиснуће сву околину београдску; све околне висове од топчидерског брда, па до вишњичких брежуљака прекрилиће војска и бели и зелени чадорови турски. Иста ће слика никнути и на супротној страни Саве и Дунава. Од Земуна па чак до Сланкамена притиснуће војска ћесарева. Сава н Дунав потећи ће мутни и крвави, аБеоград ће на страшним листовима своје крваве повеснице забележити још једну нову крвопролитну опсаду. Јес, то ће настати за мало земана, али за сада тога још нема; на Дунаву још је тихо и мирно, иод крвавим Београдом још влада тишина. Само што су турски стажари с високих кула београдских оназили, да од неког доба неки људи сваки дан раде нешто више Земуна на Дунавској страни; као да нешто копају, као да нешто дељу. (наставиће се)