Мале новине

рукама аустриеке иолицијо, Рига је покушао да одузмс себи живот једиким оруђем, што га је имао гп и себи, ножићем којим је зарезивао пера.Покушај му није исиао за руком и он је, пошто му је рана зарасла, испраћен везан у Веч, где су међу тим похапшени још многи други Грцн. Иснитиуаље Риге и других похапшених људи било је дуг<|. Оаи су мећати и на разне муке. Рига се бранио достојавствено; признао је да је радио и да ради на ослобођењу Хришћана испод турског ига ; бранио се тим да ни радом ни владањем својим није погазио законе аустриске, а ни једног свиг помагача и друга није хтео одати. Аустриска влада најзад реши да петорицу затвореника, међу којима је црви био Рига, изда турској власти. Све јевропско новинарство с гнушањем је осудило овај нечовечни поступак аустриске владе, воја је наредила те су ти несрећни људи доведени везани двоје по двоје доЗемуна и ту предати паши београдском. У разним јевропским новинама, у мају 1798, излазали су дониси из Земуна, у којима је описана та тужна сцена. Француски писац Рајбо ирича како су Рига и његови другови узалудно преклињали аустриску власт да их сама убије, те да бар кости осгаве у хришћанској земљи. Београдски паша хтео их је послати у Цариград, али на наваљивање Аустрије и услед вести да се Пасваноглу спрема да ослободи свога цријатеља Ригу, за кога је мислио да ће «увим бити сироведен у Цариград, измени своју прву мисао V, ускори смрт њихову. Рига с друговима убијен је при крају маја 1798 год. Цео •Земун био је изашао на оно острво спроћу града, и био је очевидац кад је Рига, на Дунаву, из пушке убијен. (наставиће се)

ИЗ ВЕДА СВЕТА. — Аитрополошки копгрес у Бечу <0д 23 до 25 јула о. г. биће у Бечу жонгрес аустриских и немачких антроиолога. Прессдаваће ВирхоФ.

/■ ЈАША ИГЊАТОБИЋ

У телеграмима јавили смо, да је 23. ов. у вече преминуо у Новом Саду српски књижевпик Јаша Игнатовић. Нагомилани мачеријал није нам дозволио до сад, а «али простор нашега листа ни сад нам не дозвољава да се упустимо у оцену рада и животопис покојникок. Ми ћемо се у овом некрологу одужити српском књижевнику напомињући у најопштијим цртама живот и дела његова. После првог српског романсјера.Ми лована Видаковића, чија је дела читало, и, можемо рећи, њима ск^.ро однеговано све доданашње покољење, ерпска књижевност, нарочито у приликама онога доба, била је јако зачмала. А да је из те зачмалости иробуди, требало је да се роди један Јаша Игњатовић, који ју је, поред Вогољуба Атанацковића, који је истина кратко време живио, поаово ожави, тако рећи препороди. Ми не мислимо овде писати онширан животопис Јаше Игњатоиића, алн ћемо само напоменути, да је на покојног Јашу имао веома јаког утицаја ведики иесник „Србијанке", Сима Милутиновић Сарајлија. Он Је управо пок. Јашу и покренуо на књижевни рад, што нокојник у својим делима и признаје. У доба , кад се наш, нарочито онострани, књижевни и политички живот препророђавао, Јаша Игњатовић је умео и знао распалити и новести сва срца за собом. Он је овај свој утицај вршио преко „Данице" и „Јавора" у почетку његова излажења. Не мање се тај његов утицај вршио и преко изврсних му дела „Србин и његова појезија, „Манзор и Џемила", „Крв за род" и преко осталих дела онога доба. Ова његова дела утицала су, тако рећи, на ондашњу омладину, на ондашњи нараштај и одредили правац доцнијем животу његову. Јаша Игњатовић родио се 1824. у Сент Андреји. Пошто је свршио правне науке , он је много тумарао по свету. Једно време бчо је оФицир у Француској војсци у Алгиру. За вр ме мађарске буне 1848, побегао је у Веоград, а доцније постао је секретар „Матице Српске", после чега је постао секретар патријарха српског у Карловцима. После реставрације ма-

ђарског усгава, покојни Јаша био је посланик на мађарском државном сабору, у коме је нрипадао крајњој левици саборској. После се преселио у Даљ, где је живео ка ириватан човек од својих књижевних радова. Доцније прими ка себе уређивање темишварског „Народног Гласника", а пре неколико година, у двуштву с покојн. Рајновићем, уређивање „Недељног ЈЈиста", који јепосле неколико бројека прекратио своје излажење. Најзад се пастанио уНовомСаду и ту је стално жиаео. Ми ћемо за сад само набројати његове књижевне радове, остављајући за згоднију прилику да исцрпно говоримо о њима, њиховом утицају на своје доба и њих вом месту, које заузимају у српској књижевности. Његова дела су: „Песма Милугиновићу" (1838), ,0 срнској књиженности", „Мисли о Југословенству", „Ђурађ Бранковић", „Манзор иЏемила", „Србин и његова појезија", Слава Црногорска", „Љуба Чекмеџић", „Чудан Свет", „Крв за род*, „Васа Решпект", „Вечити младожења", „Милан Наранџић", „Увео листак", „Трпен епасен", „Пијанац", „Зазидани несуђеник", „Једна ноћ на пароброду", „Најскупља коза", „Фаличан Максим", „Адам и берберин" (шаљива игра), „Стари и нови мајст^ри", ,11ојета и адвокат," „Алвокат каохоланер" „Кнез у купатилу" „Пита — 1000 Форината", „Краљевска снаја", „Дели-Вакић", „Слепачка Скупштина". „Патпица", »Мемоари", ,Три српска списатеља", „Опис и успомена СентАадреје." И тако је покојни Јаша у књнжев ном раду провео преко иедесет година. Али он се није ограничио само на књижевни рад, но се његова делатност пружила и на политичко поље, И јг колико је стекао гласа и име на оном првом пољу, у толико му сувре меници замерају раду па овом другом пољу. Прве две године у шездесетим одинама, његов политички рад узимају као светао, јер је онда радио уз народ, а сав остали рад његов почео га је од 1848 — сматрају као управљен против вародних интереса, Ми смо само напоменули како се овај његов део рада данас узима, ве дотичући га се и остављајући да о њему свој суд да историја. Покојник је био члан краљевске срп-

Академије, српског ученог друштва, Матице Српске и часник српског ордена Св. СавеПогребен је 25 ов. м. после подне на усиенсшш гробљу новосадском. На погребу је била заступљена у великом броју српска интелигенција, као и осталих народаости из Н Сада. Књижеввик мађарски и члан академи је ваука мађарске, др. Талоци, такође је био на погребј. „Матиаа Српска" била је застуаљена већином чланова својих, а нарочито књижевнога одсека. др. Сгева Павловић, уредник „Н. Доба" и покојников присни пријатељ, држао је надгробно слово,- он је прочитао и телеграм срнске краљевске Академије, која даје израза жалости за губитком свога члана, и моли да се на гроб покојников у њено име положи венац. На траци овога венца био је натнис „Српска Краљевска Академија своме члану Јакову Игњатовићу". Други венац је од д-ра Стеве Павловића и трећи од А. Пајевића штампара из Н. Сада с потписом: „Писцу „ К,јв за род" и „Србина и његове поЈезије" Лака му земља ! 0.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 28. јупа. Беч. Угарска делегација усвојила је јуче у пуној седниди, а после кратке дебате, буџет министарства сп љних послова. Беч. Јучерашње ириватне вести, из Букурешта јављају о несрећи на железниди код Ђулнице, којом је приликом остало петна јест мртвих и рањених. Париз. Комора је усвојила војни закон. Кранц је услед интерпелације изјавио, да ће тражити накнадни кредит од 58 милиона за рагне лађе. Министар преседник изјавио је, да влада оц њује Финансисае изворе земље. Али ако буду потребне нове жртве за Флоту, неће се ни м ал0 предомишљати тражити их од па " триотизма коморе (допадање).

ИЗ ХШЧКА ЖИВОТА одломзци из бележника једног вечитог робијаша * * * (5) На 'Еурђев дан, 1879. 1. Прва нрађа. (НАСТАВАК) Дакле, дошла власт. И ово ће јамачно бити због мене. Кад видох те људе, ноге ми се одсекоше, а реч ми запе у грлу. Утечем натраг у кућу, и у овој забуни могао сам протепати само толико:

V аавдури

Из конака.... господин ћата. .. а

— Ама, који му је ђаво ! Ово је лудо ! Шта си се сплео као пиле у кучину — викву газдарица, па онда

скочи и, пролазећи поред мене, удари ме жестоко песницом за врат, додајући: — 0, часан те убио!

Нећу дул.ити лакрдију. Да кажем у неколико речи шта је за тим било. Писар је дошао и одмах онде повео усмену исграгу надамном. Ја сам све одрицао, али сам се тако невешто бранио, да су ме одмах ухватили.Нанослетку признао сам све. Греда у коњушници претресена је, и новац сав потпуно вађен. Мене отерају у среску канцеларију, где ме затворе. После два месеца спроведен сам суду, где сам лежао без мало пст месеци, а за тим ме милостиви и праведни суд осуди на пет година робије.

Нисам сад расположен за цлакање, с тога нећу овде ни причати мој први улазак у каземате, и прве недеље мога горког робовања. Други пут кид год, кад будем еран за то, испричаћу ту божју грехоту.

И заиста вам кажем, ствар је така, ца човеку мора само срце заплакати, па од камена да је, кад погледа како без наде и без повратка за навек пропада млада, вевина душа, оеуђена на казну бајаги да се камен поправи, па онда доведена и бачена међу оне црне анатемњаке, који би развратили и покварили и самога Сааситеља, да случајно он западве у њино ђаволско друштво. Могу рећи слободно, да сам у каземат ушао душевно непокварен и чист као анђео, а само после годину и девет месеци изашао сам отуд као препреден неваљалац, који сад већ зна све пороке, све страсти и цео разбојнички типик. У каземату сам научио, да нема Бога ; да оно јеванђеље, што га ми по црквама љубимо као светињу , штампају у државној штампарији курве и лоиови; да је лудорија поштовати евоје родитеље , пошто су те твоји родитељи створили и родили за свој ће®. Научио сам, да на свету нема ничега светог/ да су поштење и

аепоштење само два разна имена за једну исту ствар; да су богаташи лопови, који се послужили законом, те оиљачкали свег, с тога је севап опљачкати њих. Једном речи, поеле годиву и девет месеци изашао сам из каземата са свим дозрео за личину. Има људи, који су п<н>давно наглашавали, да су наши казнени заводи праве школе за лоповлук и сваковрсно неваљалство. Надлежни су то иа једно уво примали, а на друго испуштали. Али, горње речи свете су и необорива истина. Најгори зликовци наши васпитанн су по вашим казвеним заводима. Ако буде још мало живота, па једног дана могнем засести , да ја потанко опишем све каква се неваљалства вауче у затвору, уверен сам, да ће се кожа јежити свак?ме, који тај опис ирочита. (НАСТАВИЂЕ ск).