Мале новине

и ци џел&та било запс веђсно, .га иза градске кааије (на Дунаву) убију једног по једног од везаних др>гова. „Кад је дошао ред на Ригу", причао је апсавџија, „друг мој био је неразмишљен те одреши десву руку везаноме и на њој остави беочуг и мало лавда. Кад се је сагнуо да му одреши и једну ногу, Рига га је десвом песницом лупио и оставио га мртва на месту. Ја саи у дрхтаљу отрчао да кажем то што се збило старешини з'рада , и овај је одмах послао војнива да Ригу"из подаље пушком убије"! Ригин друг и најстарији животописац његов вели, да су другови Ригинс подављени у Дунаву а да је Рига убијен из пушке у казамату, па му тело после бачено у реку. Обоица тврде, да су последње речи Ригине биле: „Тако умиру џинови; ја посејах а доћи ће жетеоци". Његови другови, који су с њим заједно издати Турцима и погинули, бали су: Евстратвје Аргентис, Димитрије Жичичан и Антоније Короњанин, коме је Рига послао из Беча оне своје хартије у Трст. Глас о убиству Ригином будиојеосећаје освете међу свима балканским г^еменима, нарочито међу његовим «ународвицима Грцима. Код нас је његово убиство оставило јаког утиска. Рсзне приче о њему и његовим муна^а у београдском граду и о његовој см^ти, ишле су од уета доуста 1861 пс?казивали су старци из Београда грчком уметнику Кососу неке гвоздене ражњеве у граду, којима је Рига мучен и принуђиван да покаже своје везе и саучеснике. Г. Николајевић прича како је у детињству слушао, да су Ригу у горњем граду претестериеали; а у четрдесетим годинама нашега века причало се, да је Ригино тело, пошто је он убијен, било избачено на Калимегдан, код оне капије, кроз коју сад из вароши идемо у граа, да је ту неко време лежало, на да су га, после, цигани кукама одвукли у Дунав. Саучешће нашег народа у миели и «традању великога Грка додало је тим причама, да је тело Ригино избачено аегде на нашу дунавску обалу и да је у Вишњици, Гроцкој или ком другом селу сарањено. На основу ове последње традициЈе пок. Илија Гарашанин за свога министровања око 1850 званично је распитивао за гроб дигин те да му влада у знак поште

подигне споменик, али су сва распитивања остала без успеха. Данашњи свет више »на о Рипкао иеснику, но као агитатору и ре- ј волуционару. Рига је певао да буди родољубље, да распали дух слободе да зове на дело освете. Од његових песама којих је по свој прилици више било, сачуване су само његова прва „песма за јуриш" и то не цела, и од друге песме неколико строФа. (свршиће се)

ИЗ БВЛА СВЕТА. — Ванредна слива. У Паризу је ту скоро нродавана нека чувена галерија слика. Влада Француска купила је слику „Ангелус" од Милета за 553.000 динара. Ова слика је новије школе; сликар, који ју је радио, још је жив; слика је внсока само 54 сантиметра и 65 сантиметара широка. За ову слику писао је чувени критичар Алберт В олф позив, да је Французи не даду отуђити од фринцуског народа На тај позив влади је одмах поклоњено 200.000 динара. За набаву ове слике влади је стављено на расположење 860 000 динара. Неко американско друштво нудило је за ту слику 552.000 динара. Слнка приказује сељаке на пољу при иоздразљању. — Ночастн салонскии колима. У Италији се ту скоро десио врло смешан случај. На једном возу, који је из Рима нолазчо за Модену, опази влаковођа једна салонска кола, у којима се возе само чланови краљевске породице и министри. Влаковођа помиели да у Модену може пуговати само министар председвик Криспи, па да би био што услужнији, јави о томв свима стапицша дуж пруге. Начелници станица извесге о томе власти оних вароши, кроз које је иша.и воз, и тако у Фиоренци, Постоји, Бо лоњи и Модени ичађу власти .« .-ри ђанство на станице, да поздраве Криспија. Кад се нико није појавио из кола, првсгупе ближе и виде да су кола празна. Доцније се сазнало, да су та кола у интересу службе слата у Модену.

ТЕЛЕГРАМИ „МА.Ј1ИМ НОВИНАМА" 29. ју^на. Веч. ..Фремденблат" је добио телеграфску изјаву српеке владе о узроцима наоружања треће класе, који су у толико више добро дошли, што су разнолике вести о стању у суседним земљама, нарочито у Бугарској, дали српској влади цридике да тиме сузбије и разбојништва. Ова одлука српске владе налази потпуно одобравање, ма да се сумња да ли је целисходно наоружање баш треће класе, пошто се за таке ствари обично употребљује онробана војва снага. Ово је толико пре требало учинити при гоњењу разбојника, што се по београдским депешама чује, да међу њима има и отнуштених жан дарма. који имају већу војничку обуку но трећа класа. Берлин. Берлинске „Политише Нахриктен" веле поводом најновије руске конверзије, да немачке пијаце не треба да приме непла сирани руски материјал.

СТАЊЕ ВОДЕ За последња 24 сата од 28 29 о. иес. дошда је вода еа 2 сантии.

коликаје вода 28. јуна 2-74 29. јуна 2'76

пролаз испод ћуприје 11-26 11-24

ИЗ ОПСЕРВАТО±*ИЈК

Веоград 29. јуна 1889. год.

К У Р с Дукат 5.66 Нанолеон 9.46 Српски лутријски 3°/ 0 лозови 34'40 НАРОДНА ВИВЛИОТЕКА отворена јо сваки дан од 8 до 12 сати пре подне.

7 с. пре п. — 2с. п. п.

Притисак вавдушни ''на 0°]

754,22 м. м.

754,35 мм

Температура ваздуха (С°)

22», 1

28°, 5

Вдажаост ваздуха (релативна)

Ветар шраваци јачина) Максимална температуЈ а 23°,1 Минимална температура 17,"2 Време : лепо •, Киша . јуна, свега 25,9 мм

ФИЈАКЕРСКЕ ТАКСЕ По вароши дању : за четврт сата 1 динар, 8а пола сата 1 и по динар, ва три четврти сата 2, за цео сат 2 и по динара. Ноћу двогуба цена. До станица железничке и паробродске, и обратно, за четнрт сата 1 динар, За сваки четврт сата више по пола дипара. У Топчидер и натраг 6 динара зчдржаваући се 2 сата од поласка до повратка. За сваки четврт сата више по пола динара. За свадбе 10 дин. за 4 сата Ноћу до железнич. и паробродске станице и обратпо ва сваки сат по 3 динара. Но&у у Топчидер и винограде 4 динара на сат. Но1» се рачуна од 1 .Маја до 1. Октобра од 8 сати у вече до 4 сата у јутру, а од 1 Октобра до 1. Маја од 7 сати у вече до 6 сати у јутру. Цена је за возидбу иста, макар се и вишв њих возило За већи и мањи пртљаг по пола динара од комада. ТАКСА ЗА ЖЕЛЕЗНИЧКЕ НОСАЧЕ Од излаза до отправништва пртљага ва љаг или за ручне ствари до чекаонице и железничких кода , или само из чекаонице до желез. кола 5 нара дин. од комада. Од излаза до отправништва за пртљаге преко 25 кила но 30 п. д. од комада. Путкички пртљаг од излаза или ручни пртљага до истог, 15 п. д. по комаду. Од места издавања до места вожње за путнички нртљаг преко 25 кила 35 п. дин. од комала.

ИЗ ХАЈДУЧКА ЖИВОТА ш бележника једног вечитог робијаша • * * * (6) (наставак) 1. Маја, 1879. 2. Прва нрв. Од то доба има равно 25 година. II а ипак се свега сећам као да је јуче 4)ило. * Ко није бивао дуго затворен, тај ле зна шта је слобода. Кад би могао једнако остати онај први осећај неизмерне радости, какав човека обузима при првом слободном кретању, људи би били анђели, а земља би била рај. Сретнија човека није било на овој земаљској кугли , но што сам био ја она прва 3—4дана после мога осло-

бођења, након скоро трогодишња робовања. Ношто сам се сит нарадовао и скуцкао по механама оно мало пара зарађених на робији (тада сам први пут зазнао и за женску страну) погодим се у служ у код неке старе попадије удовице. Служио сам 3—4 месеца и за то време овда овда учинио 5—6 омањих крађа. Прво сам украо једне старе чизме покојнога попе и продао их за два цванцика једном Крањцу, што је у оближњем селу секао дуге. Поеле ми падну шака два сребрњака покојнога пона, и ја скинем с њих сребрне јабучице и карике, па то продам једном трговачком момку, који је скупљао вересију по том крају, па дошао и у Паланку, где се познасмо у једној механи. Трећа моја крађа била је мало замршенија и прилично дрска. Ми протуве лако правимо нознанство. Гонећи једног дана три вреће брашна да их продам у Паланци на пијаци, стигне ме уз пут једаа човек г

на коњу. Ословим га, и брзо се познамо. То је био некакав терзвја из Раче крагујевачке. У разговору он ми каже како у Паланку носи некакво чохано половно рухо, које би радо продао, а у Рачи нема муштерија. Ја се одмах пустим у погодбу с њим и купим то одело за 5 и по дуката. Склоним се мало у страну,Ј отпашем појас, извадии новац (имао сам пара једпо 7—8 дуката) и платим то одело, а купио сам га с овим планом и намером. Долазећи често у Паланку, умотрио сам бџо у једном шљивику 5—6 добрих, у пола угојених вепрова. Лако их је било украсти, јер су били крај сама хрума. Ваљадо је само извалити 2—3 прошца, па изјурити свиње. Међу ти-< баш тога дана прогнао је кроз наше село некакав трговац чопор полуугојених вепрова. Знао сам да је заноћио код баре на општин скоЈ утрини, одмах иза села. Скројим дакле нлан да украдем ове вепрове из Паланке, па да их, као трговац у чоханом руху, нродам оном трговцу, што гони онај чопор.

То и учиним. Догнам попадино брашно на пијацу и продам га. Онда отерам кола у механу и ту оставим. У механи сам пио док се добро није смркло, па онда рекнем ; „лаку ноћ ц и бајаги одем да легнем у кола. Место да легнем , ја одем у онај шљивик, раскрхам плот, истерам вепрове, ногнам их добро све преким путем, и пред зору стигнем иза вашега села, баш у тренутку, кад је трговац кретао свој чопор. Кад угледам те свиње, ја зауставим моје вепрове у једном забранчићу, обучем лепо моје чохано рухо, које сам дотле носио у завеску, па онда погнам полако вепрове и угодим да прођем унраво поред газде чопора. Он ми назва Бога и упита ме „ако бог-да" ? Кажем му да гоним ове вепрове у Смедерево да их нродам. — Хајд, продај их мени, — понуди ме трговац. Пристанем и, овамо, онамо, па се се погодимо. Узмем му за 6 комада 27 дуката. Он мени изброја паре, » ја њему теслимим вепрове и одем. (НАСТАВИЂЕ СК),