Мале новине
БРОЈ 195
СРЕДА 5 ЈУЛА 1889.
ГОДИНА II
ИЗЛАЗИ СВАЕИ ДАН
БРОЈ 10 П. Д.
ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ : На годжну .... 30 динара На по године 15 динара На 3 мгесеца . . - . . 9 динара 'ХЈЕ РЕТ1Т Ј0ПЕНА1
•ЈГЈГМЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЈГЛ
'ЖЈГЖЖЖЖЖЈГЈГЈГЖ.
МДЛЕ НОВИНЕ дневни лис|г за свакога ПРЕТПЛАТА ИЗ УНУТРАШЊОСТИ ПОЛАЖЕ СЕ САМО ЕОД ПОШТА ЗА БЕОГРАД НЕМА НРЕТПЛАТЕ - ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ 'ЖЈГЖЖЖЈГЈГЖЈ&С&ГЈГЖЖЖЖЖЖЈГЈГЖЈГ.
писма и рукописи шаљу СЕ ВлАСНИКу „Малих Новина " Тспјшчен зенац бр. 17., на горљем спратуПретплата се прима код свију пошта у Србији. — -*• •» ЦЕНЕ ОГЛДСИМЛ На нрвој етрани од нетит. реда 20 пр. д., а на четвртсј од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛАНО етаје 50 п. дин. од петитног реда. ШШЕ ШТШ
.ХУУХХЛЖУУУХУУУУУУУУ
Огласи јевтино, по потреби и са сдикама.
За свако оглашоие плаМ се држ. и се 20 гр.
ВЕЂИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ
Моме добром м непрежаљеном суиругу ДИМИТРИЈУ М. ЛАЗИЋ.У даваћу четрдесетодневни номен 9. Јула ове год. у 8 сати ире подне у цркви ћунријској. Молим ероднике и пријатеље, да овом тужном акту присуствовати изволе. Ћуприја, 30. Јупа 1889. год. О жалошћена супруга 460,3,3 Милева са родбџном.
Г
Читај
Ад#бј>Т«* ■ 1&ЛЖЕ у вашем листу. 39'
11—19
"СГ1
ВЕОГРАД0ЕЕ ВЕСТИ Зар и сад ! Кад је ирокламован нов устав а нарочито кад је на управу
земље дошла радикална влада, свак се с аравом надао да ће многа нрактвка досадашњих власника бити недштућ«*. иј}-ј ; 11.. и сваЕ се надао', ни један син ове земље не може бити прогнан, јер то Устав нарочито забрањује. Па ипак, под окриљем новога Устава по наредби „уставне и парламентарне радикалне владе" јуче је из Београда протеран један еин ове земље, један српски грађанин ! Јесте, јуче је уирава вароши Београда нротерала је из Београда у Бугарску г Светолика Лазаревића, кога је ире тога била ухапсила због не-
ких прокламација против Аустро-Угарске. И ако српски Устав узреком забрањује да се ни један српски грађанин не сме протерати, и ако је г. Светолик Лазаревић рођен у Србији, у Ваљеву, — ипак га је радикална влада протерала! Радикална влада погазила је једно }Ставно право једнога српског грађанива, она је за то одговорна и ако у овој земљи буде бидо правде, она за гажење устава неће остати некажњена. Српско иозориште. коједаје своје преставе у хотел „Империјалу" под управом Мијанла Рисантијевића, престављаће даиас г Хајдуке и од Стерије Поповића, жалосна агра у б чинова с. певањем. * Косовско цвеће. За косовску прославу бидс су спремљене нарочите кнте цвеће тпбрана с Косова. Да је цвеће осиста с Косова, уредништво је имало прилике уверити се турским тескерама. Ово цвеће није распродато све, а има га још за једно 100 кита. Ко би још хтео имати овог цвећа као усиомену на Косово и косовску прославу, може га добити код г. Михаила Јовића овд. учитеља. Преиоручујемо ове ките нарочито оној браћи нашој из Аустро-Угарске, која нису имала прилике, да га о косовској прослави овде купе.
Са збора. Дружина типограФских радника, за узајамно потпомагање у случају болести и смрти, држала је свој главни годишњи скуп у четвртак 29. пр. м., који је продужен 2. о. м„ На том свуиу изабрана је нова управа у коју су ушли г. г. Фрања Учек преседаик, Ђура Пандуровић потпреседник, Коста Пејић благајник, Мијаило Вељковић књиговођа, Лазар Масниковић деловођа, Ђока Костантиновић књижничар. За одборнике изабрати су г г. Драгутин Болчин, Пера Зорић, Марко Тодоровић и Ђока Петровић, а за замењенике : г. г. Мчхаило Грујић и Алекса Поповић.
Наше чешме. Престонична штампа је те среће, да у ово доба увек говори о пијаћој води у престоници, и да опомене, ваљда по хиљадати пут, општину да је крајње време да се једном састара те да својим грађанима набави у довољној количини добре и здраве нијаће воде. И колико год ]е пЈта о томе говорила, толико год је пута општина те опомене на једно ухо иримала а на друго пуштала. Она је до сад одређивала сијисет које каквих комисија, од којих имамо ту вајду, да увек у ово доба године немамо довољно пијаће воде. Ето и СоФија, која се тако рећи јуче подигла, приступа радовима, који ће снабдети варош довољном количиее добре воде, а наша престоница толико се година већ развија, њени грађани плаћају толике општинике прирезе, п а
ПОДЛИСТАК
БЕОШДСКЕ ТАЈНЕ ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ ДОВА БОРВЕ И РАТОВАЊА ЗА СРНСКО ОСЛОБОЂЕЊЕ (у 10 КН.ИГА 0 ПРОЛОГОМ) (Писац аадржава сва ирава) (35.) Бродиле су правце Београду, а промицале су тако нечујно да се ни с непосредне близи не нису могле чути. Чуло се само равномерно шуштање весала, налик на шушгање воде кад брзо отиче. Шајке су пловиле овим редом: напред једна; за њом две, па онда четири реда у сваком по четири шајке, Ту је била средина. Ту је у среди била и велика командантова шајка' С бокова подалеко у сграни ишла је по једна крстарица, наоружана грчком ватром. После коман-
дантове шајке, која је била сама у срееини, настајала су нова три реда, у свакгме по три шајке и на послетку ишла је још једна повећа шајка ватоварена резервним материјалом за све потребе, а уједно намењена и за склањање рањеника. Пловећи тако нечујно, ове штзјке неоиажене иримакоше се већ Београду. Еисока градска платна и високе куле београдске тврђаве црниле су се у мраку као горостасне мрачне авети. Дунав је у то доба био јако разливен. Острво што је иред саадим утоком Саве у Дунав, и најближе >раду, било је тако поплављено, да су из воде стрчали само врхови од високе адске травуљиее. Тек овде онде црнила се и по која стопа још неиотопљене земље. Местимице опет, вода је у потопљеној ади била изрила читаве јаруге и јаркове, којима је дерао страховит брзвк. Место је дакле било кезгодно и опасво. Чим ее шајке примакоше овоме месту њин ред поче се кварити. Прво извиднице западоше у јаку, управо неодољиву струју штоједерала около аде. Огромне масе дунавске воде. гурајући право Београду, сретале су ту две препоне, београдску тврђаву и силовит ток Саве. С тога се под београдским бедемима градила г лема успора, услед чега је главна дуиввска струја тражила
други пречи пут и јаком матицом дерала около око аде. Шајке извидаице, што западоше у ову СТ РУЈУ> уграбише само толико да осталим шајкама даду знак: „одби у десно," па онда брзо као стрела полетише низ струју и за мало па се изгубише са свим. Командавт је одмах мсрао издати наредбу да све шајке стану, Требало је скоро чет_ врт часа док је ова заповест извршена. За тим су откомандована два чамца, да се иусте брзаком и да извиде шта је било с извидницама. Чамци су двеизвиднице нашли, далв знак и иомоћу веома дугих конопаца, пуштених с осталих шајака помогли да се с две шајке спасу и извуку, али прва извидничка шајка што је ишла нтпред, изгубила се са свим. Њејенестало у мраку и све давање знакова остало је бес успеха. Све ово учинило је, те су се шајке за чи» тав сахат и по задоцниле, и кад су се кренуле даље, морале су ићи веома полако и опрезно јер је сваки час ваљало застајати да се шајке сачекују, и да једна другој помогну, пошто су неке наилазиле спрудове и наседале а друге, дохва^ене матицом, нотискиване су час на једној час иа другу страну. (НАСТАВИЋЕ СЕ).