Мале новине

за све то сшшгива их оставља да на оваким жегама жедне због оскудице воде ! Крајња је време већ, да се Београд снабде не само довољном количином добре и здраве воде, но да се што пре каналише, калдрмише и осветли То су неопходне потребе многољудног ирестоничког грађанетва, то изискује и интерес општине и интерес станов ништва. Четири године је већ како се у нашој општкаи расправљају ова питања; четири године је како се непрестано одређују неке комисије, од којих су неке ишле чак и по јевропским престоницама да проуче уређење тих вароши; четири године је како се по скупе новце доводе из света овамо неки стручњаци да проуче „на лицу места" било сва, било ма које од ових питања; четири године је, као општина издаје грдне су.ме на прављење које жаквих пројеката, који леже у општин ској архиви, где их једе прашина и мољци; четири године је како се непрестано вајкамо за воду, за калдрму за осветљење, за канализацију; четири године је како нам се све то једнако обећава, — па опет ништа! Становници престонице опет трпе оскудицу у води, немају калдрме, ноћу очи да избоду од иомрчине, а о канализацији и да не говошшо!

Одливовани. Г. Ђока Самић српски носланик у Петрограду и г. Петар Стејић, генерални конзул срггеки у Пешти, одтаковани су таковским крстом II. степена.

Хајдуци. Из пресбироа јављају нам, да су ово дана ухваћена још два хајдука и двојица убијени , али не јављају који су и где ухваћени и убијени.

из балканије Коринтски канал Јелинека влада наредила је енжењеру Келенеку, да поднесе извештај, колико још треба да се утроши те да се доврши започети коринтски канал. Он је поднео извештај, из кога се види да за довршење канала треба још 13 милиона.

До сад је већ утрошено 40 милиона, | — Велика вода. Услед дуготрајдакле док се канал доврши коштаће них киша набујале су у источном делу 53 милисна. ; америчке државе Њу-Јорк >еке, те^у однеле многе мостове иФабрикеШтета је огромна,, али до сада бар није ни један живот човечји ностао жртва ове воде. — Колера. Поморска власт у Трсту добила је службену вест, да се на на

ИЗ БЕЛА СВЕТА. — Несрећа у Ст. Етијену. Из телеграма наши су читатељи видели, каква се несрећа десила у рудницима у Ст. Етијену, у Францускпј. Како седесила та страховита несрећа, прича један очевидац, неки Абријол који је палио лампе а к^га су нашли још жива нод рушевинама, али тешко рањена. О.ч вели : „Ја сам по обичају био иошао на посао у радионицу. Било је дванајест и четврт после подне. На један иут зачујем некакав шум, који је бивао све јачи и све ближе долазио. Чинило ое као да пушке пуцају. На један пут страховито затутњи, као да је избачен топ. Осетим да се земља пода мном јако затресла и да ме је нека сила с места бацила. У грлу осетим неку неугодну воњу, која ме је хтела угушити. Уираво натчовечном силом тргнем се, устанем са земље те станем по помрчини аипкати да дођем до изласка, јер сам мислио да ћу се угушити. Али тек после неколико минута опазим како се лампе према мени примичу. То беху људи, који су спаеавали несретнике и који су чули мој јаук." — Под рушевинама вађено је свега 108 мртвих телеса. Истрагом се иоказало да је експлозија но свој

ноштанском броду „Каледонија", коме је било 177 путника, на путу од Сингапоре у Мареељ, између 19 и 22 априла појавила колера, којој су подлегла два путника, један Кинез и генерални гувернер Кохинхине. — Знимљива нарница. Пре неки дан била је парница између друштва цуеке државне ф .тте и трстанског Лојда, због судара из«еђу рускогпароброда , Кост ;>оме и и Лојдовог в Марса"којом јеириликом „Марс" потонуоу БосФору. Друштво Л'М да тражило је као своју оштегу 500.000 ®ор. коју нвје добило, јер је мешовити и међународни суд решио, да код судара није било кривице од стране руске '„Костроме", но да је „Марс" крив. Лојд мора платити трошкове и руској „Костроми" штегу од 20000 рубаља. књижевност Поглед, у обом 10 броју, поред наставака, доноси: Лудидо за величанима, од М. П. Решара, нрев. Т. П. Милушик. — Пепистрело, с француског од Ујда. — Разлнчности, У

прилнци настала непажњом дванајес- овомје броју свршетак романа „Јелена и Ма-

торице радника. који су сво)е лампе, док су ручали, обесили о стене а нису опазили да су метални заклопц« поцрвенели од пламена, што би им био знак да ће се догодити ексгш зија гасова.

По другој верзији опет нагађа се, да се несрећа десила због тога, што је једап раденик пушио. За пострадале раденике и њихове породице скупљени су већ по целој земљи прилози тако, да се прва невоља могла ублажити. Варош Егијен дала је 10.000, Лијо.ч 5000, Париз 10.000, динара. Влада ће тражити, да скупштина дозволи ванредви кредит за ту цел. чим само министар унутрашњих послова утврди колика је сума потрбна, према величини несреће.

тилда" и наставак „Доколица" Кодо у 19 б|оју, сем наетавака, има : — Јаков Игњатовић. — Заљубљени страдалник, песма Вл. М. Јовановића. —Цвеће са Рајне, песма С. Д. Мијалковића. — Књижевне оцене. — Белешке из књижевности и уметности. — Друштва. ■уЧепае. Изишао је 28 број овога диста. овом броју су наставци већ започетих ствари и две сдике : поп Марко Месић и и Врт Ретсемане у Јерусалиму, е описом тих слика *

Сад је баш изашда из штампе збирка преведепих и препеваних пееама Владимира М. Јовановића под именом. ЛЕИЕ ТУЋИНКЕ Песме страних аесника. Са сдикама. У Шапцу. Штамиарија А. Д. Славуја. 1889 год. Збирка има 200 стр. а штампана је петит-

ним одовима. Сд лв'1 има 6, али еу израђене тако бедно и нечисто, да су испод сваке критике. Цена је динар и по. Ми најтопдије препоручујемо нашем читадачком свету ово д ДЈ.

СМЕСИЦЕ Американски ФићФирићн. „ФранкФуктер Цајтунг" доноеи. овај <шие американских ФићФирића, које у ЊуЈорку зоау „СгшЈеа. 14 Они се могу нозвати по овим знаци^а: Ш шир сувувише мали, капут сувите кратак, панталоне сувише широке и на крају неколико пута заврнуге, и то само кад је суво В()еме. Кошуља је гаарена и пругаста. Шгап је тежак 10 Фуната, личи на индијанску тојагу. изговор им је неразумљив и кроз нос, а на рукама носе рукавице ,залога верностл." Сваки ФлћФириа гледа да украде или да отме од евоје љубавнице рукавицу, на коју обееи мали катанац, а кључ прада њој , Ту ру кавицу онда носи као залогу верности. Они се ст^рају да оснују клуб, коме би нрвл задаци били, да сваки члач мора носити мо нжле и револвер уза се. С овим револвером сме убити свакога, ко је л\ђи од њега.

ПИСМО УРЕДНИШТВУ. Господине Уредниче. будите тако добра те у вашем листу дајте места овом мом писму, које носи наслов: царинскбг тешкоће (свршетак) Па баш и они исто тако да се позивају на §. 200 из гцајђанског-.иост. а в за таксу се могу онако исто позивати ва закон о такеама, на члан, одељак, на чак и на тачку. Та оао готови би и могли, кад би само смели да претходно згазе конвенцију, и кад би ово била гора Романија, и кад се у овој земљи не би знало ко је законодавно тело, ко кроји законе а ко ли их тумачп , по којима је сваком опредељено у колико, докле и у којим 1раницама сме да се креће. Наша тек у иовоју трговина и онако

Малкс соли на гљивице Г. писац „Домовине" дозволиће ма да малко посолим његове „Гљивице", побране од Сталаћа до Крушевца". Свакако биће слађе и укусније, ако ее малко посоле. У осталом, ја ћу метути само један грумичак соли, и то само на једну једину гљивицу — и то на ону, узбрану у кући г. Прибака. Не знам који је и како је дочекивао г. нисца, али знам толико да старчић, о воме он нрича, није домаћин куће. А кад око 5 часова он чисти авлију док сви други укућани спавају, сва је прилика да ће то бити или слуга у кући, или каква даљна суродица. Даље знам то, да сам с г. г. певачима и ја био упућен на стан г. Прибаку, и да сам код тога господина нашао право и потпуио искрено српско гостољубље, и то не само ја но и мој момак. Имао сам засебн'' собу <с свима удобностима; по вољи сам могао примати у својој соби кога хоћу а моме слузи указана је част те је Фнавао у истој соби, где и госиодар. Да г. Прибак није могао за 10—15, а можда и више, певача нарочито куповати и спремати кревете и све сна-

ваће хаљине, то ће мајачао лако разумету и сам г. берач гљивица. Дакле, ако има какве грешке, јамачно ће је бити до одбора, који је човеку послао у кућу читаву чету људи. Да је г. Прибаку одређено 2—3 госта, као што је чињено с другима, уверен сам да би се и они хвалили овако исто, као што се хвалим ја дочекам г. домаћина. Оволико сам сматрао за нужно да кажем у хатар истине. * * * Овом приликом да опровргнем још једну неистину, која се по Београду злурадо протура. Извесна господа причају како Пера Тодоровић на целом путу нигде није могао наћи стан, нико га није хтео примити у кућу, па чак ни механџије! С тога се једне ноћи морао довити овако: Тражио је од каФеџије да му изнесе сто наноље, поручио је вина, узео цигане па му тако ону целу ноћ свирали а он пао, и тако провео ноћ. Од прве до последње, овде је нага измишљотина. Како већ рекох, имао сам веома удобан стан код г. Прибака. Али и сем тога, чим сам изашао у варош, добио сам од разне господе ваше понуда да код њих будем у стану Неки су се чак иЈљутили, што нисам код њих свратио. Између осталих био

сам љубазно нокањен и од једнога господина доктора, и од једнога госнодина свештеника. Али сам све те позиве морао одбити, да не увредим првога домаћина, код кога саи одсео. Такав исти случај био је и у Крал>еву. Ову нак господу, која ове измишл,'.тине о мени шире, мора бити да јако боде у 0"и баш то, што су ме пријатељи, радикали из унутрашњости, гомилама ноходили и веома пријатељски предусретали. С тога је јаиачно измишљен онај конграст, да код господе паралише овај за њих непријатан утисак, као год што је г. Која Таушановић ударио ршун на г. начелника крушевачог, те озај изаслао своје млађе органе да трче и траже по свима ка®анама мога кочијаша, а сиромах капетан Којић морао је долазити чак мене да пита, где ми је и ко ми је кочијаш, јер се г. Која беше „каприцирао" да га казни како се смео усудити да при једној вожњи на веома прашљивом друму обиђе г. Којина кола, те је сва прашина с мојих кола сипала на г. Коју. А он је сматрао, да и по божјим и по људским законима има право, да његова прашина на мене сипа, а не моја на њега. Е, ал шта ћемо, зла судба је овде

хтела да г. Која место да засвпа, буде засут прашином. Ма да се све ово десило случајно и без икакве намере, ипак би мој кочијаш добро скикнуо да га је г. Којана освета могла наћа. Ала срећом,он се беше изгубио у оној галами, а ја нисам сматрао да ми је дужност нослужита полицију с извештајем. Ради потиуније слике, рећи ћу још ово : да се мој кочијаш није утурао да поквари ред, којим иду г. г. министри за Корљем, што би, можда, могао бати неки озбиљан разлог да се г. Која љути. Не, мој кочијаш је ашао поред реда г. г. министара, само што је измакао напред те је по милоста ветра нрашина санала на г. Коју. Боже мој! Како некодико месеци министровања и од једнога најобачнијег Алексинчанина могу да направе тако строгог аристократу, који ниуједној обичној вожњи не да да неко промакне пре његове екселенције. П. Тодоровик