Мале новине

БЕОГЗ?АДСКВ ВВСТИ Долази, Њ. Н. бив. краљ Милаи долази из Цариграда сучра и то до гравице, оријеит-ексиресом, а <»д гравице где ће га дочекати јелан од г г. команданата и г. министар иреседник — засебним воз "М. Њ. Величанство ће се бавити у Беиграду 2 до 3 недеље * Честитка Јучерашње службене новине доносе телеграм, који је краљица мати послала министру иреседнику приликом мвропомазања Њ В. Краља Александра. Телеграм гласи : „Дај Боже, да данашњи А ан буде иочетак ере благосташа за нашу драгу <>таџ бину, и да заштита свемог)ћега пот помогне мојега сина, да изврши велива задатак, који му пр-детоји. Сем тога иети бр»ј едЈжбених новина доноси и телеграм Њ В бив. краља Милана, који емо ми већ донели једиом." * Поз ;риншо друштво, које иод уиравом г. Рисантијевића даје представе у „Хотел Имиеријалу даваће вечерас „Циганнна", позоришна игра у три чина с невањем од Сиглигетија. С мађареког нревео Јуетин М. Шимић. Ухваћев хајдук. Хајдук Ђорђе Илић из Лесковца, округа пожаревачког, ухваћен је 3. ов м. у Свилајнцу куди. га јо потера нагнала * Опоиеиа. Управа Фондова оиомиње како улоги њени дужници нису за више полгођа платили интерее и отплату на своја дуговања ; па зато их позива, да дужне интересе и отнлату на своја дуговања положе у што краћем року, иначе ће их тужити суду и за главно и за неилаћене инт .> *> & п п ^ Свештеиичко удружеље Г. Јаков Павловић, прота и ректор богоеловије, еазвао )е ире неки дан на скуи неколико свсштекика да се договоре о томе, како да се оснује стално удружење свештеника у Србији. * Подлистак „Силазак с престола" изостао је из ов-т броја због нагомиланог материјала. *

Осуђен на сирт. Јуче је вс.јни еуд ■ судие јерн'-та |>едова из VIII бати љона на смрг за то само, што је 29. марта <• г. на учењу ударио вундаком једвиг ккплара, к--ји га ј«, вели, јако кињио. * Инћар — Шпћар ! Што ти ови иаши полуелужбени лиетови инћарс — то је нрието брува. Ама пе дају се ни осолити. Рсци и < да је лед хладан, само ако т« не иде њкма > шићар, одмах ће сви ударити у ивћар. да сва чаршија трешти : „Шта? Зар лед хладан!!! Та је ли то ико икад игде видго да лсд буде хладан, кад се зна од памти века, и од 1>ад је леда на гвету да је лед казда до еад био врућ " А што се тврди да је лед бај г ' хладаи „еве је то од почетка д<> краја неистин;-та и пакосна измишљотина уредииштва „Малих Новина" и нкшта више, ка<> што смо ми ноуздано извештени" (Види 95. бр. „Одј ка") У осталом то нлје ништа ново, да наше офвцијозе овако сакрментеки инћаре. То је њин сгари запат. Читатељи ће се јамаччо још еећати онога времена иЗ ионојне фузиЈе, к »д оно ми у „Радикалу' прни и^т донесмо вест да између бр»ће фузионаша наступа завада и расцеи. Боже мој, како наши државни јасдаши онда на нас дрекнуше. Уши да заглухну публици Те г подле клгв-те", те „пакосна измшнљаи.а да се у очи скулштине новвари леиа елога &кђу здружсанм СЈранкама". А ,:а бн уверили пуб.шку как > смо г.ш елагали, „Одјек" Д'Несе, читав члан К у коме ес г. Риетић вовао у звезде. На толики пнћар полуслужбеног „Одјека"многи богме и новероваше. Та не би наљда могли 1оливо одрицати, за бога, да што год има. Кад, не лези в(>аже ; мал > но мало и миц по мин, док једног нрекрасног |$Пф 40 1ГГ!1|Ј1 Г >п |Д 1?иа 1ЧОИО М " ,х = потврди до словца, пгго ,емо ми ра' није објавили, а сам „Одјека" главом изгрди г. Ристића не може горе бити. Иети се случај понавл>а и сад. Мн ноодавно сазнајемо но што шта о трвењу у мин-н;тарству. Ћучали смо, док није дошао на ред оштар сукоб, какав је био овихдша између I'. министра војног и г. мин. иолиције. Тада смо сматрали за дужноет да ствар предамо јавносги', јер се тицала једног важног нитања.

Нфавно, господа су била изненађ на откуда то враг I „Мале Новине" чуше! И док ее они међу собом кошкају : ко то ироиоси и издаје тајне из седница ? д >тле рад-жал и офици за вао.ео из петних жила : „А . а . а ! не дајте, измишљотина „М'>лих Новина". Добро, добро, госнодо , инћарите, претрпавајте, нокрив-)јте ; оно то и јесте ваша дужност ; ми не можемо ни тражити од вас да признате јавно: „Ми се. нар >дс, бога ми ам>> у министарству по мало и свађамо." Али као год оно с Фузијом, тако ће и овде осианути један дан Кад с • више неће моћи имћарити. А, болсе, здравље, живи били па ниде.нч ! ИЗ СРПСКОГ СВЕТА -- Наши насоши н турске власти. ,Златибор" и.ине : Иутник један, који је попзао с уредним насошом из Црне горе у Србију, визира насош у Пљевљима код паше и дође у Нову Варош. Огален га, прича он, погнају Ту }:ци у Сјеницу, рекав, да реба иаша у Сјеници да му иизир--. пасош, јер Н. Варош спада нод пашалук ејенички. У Сјеници н. ђе он је шог млада Црногорца ђака у ачсу, к ји је такође имао паеош, него му турека влает нашла ману иасошу е му га није п тнисио туреки конзул у Виограду, (а ђак је из Сиограда оутова > зд Цр >у Гору). Из Сјенице оћерају и поменутог путника и ђака у Нови Пазар, у Митровицу па и у Вучитрн, Веризовиће, па преко Качаника чак у Скопље. И ту их стриају у апе, звани ,Куршумли-ан'. У аису су лежали 21 дан. Него им помогне случај ге допишу ерпском конзулу што сједи у Скопљу и кон"ГЈ "ПМЈИ 5 ј || ПЛЛИ1Р. ТП МХ цуи -.ТЈ< ч . из анса двадееет други дан." ОтЉеи су пријешт у Србију на граници према В|.ањи. Да им вије било конзула, прича нутник, бог зн докле би ту лежали и к >сти би им могле остатн у „Куршум ану". Ова двојица нашли су у Куршум-ану у апсу једног попа од Ваљева по имену Кузмана; калуђера Исаију (рдстом омалена; из Никоља манастира испод Овчара, и трећег учитеља ејеничког Ниволу Лаза ревића-Милојевића, који је родом из

Аимссинца. Осим овијг-х било је, вели у апсу с њима ок > 360 Срба и Арнаута. Бнјаше ту људи који лсже по 3. 4 и 5 година, па нити знају зашта леже нат« докле ће лежати, јер им није казато к<лико су осуђ-ни ни за шта су осуђени. Тако Стево Мољевић Црногорац лежи у истом апсу у Скоиљу једанајеет година, и не зна докле ће тако. Стево има око 50 гоцина старости, а енагоч је млого оиао, због апеа и лоше хране. Храна је у томе аису јадпа : само љеб и вода, на ни љеба ве даду колико те нужно. Путник поменути прича у иојединостима, него ми само скслет износимо. Црема свему што се жали овај путпик, а и но ономе, шт > израније зиамо, Турни заелужују дч се нрегнај у у Азију откле су и дошли, јер они ниеу достојаи да живе међу питомим европским евијетом. — Патње Србау Ново-пазарском санцаку.Иств лиет нише: Као штоотудсмо са сигурнс елране доинали, патње превршују сзаку меру Стари људи нричају, да такве тираније не еамо нису запамтили, него нису ни чули да је кад год таква била. Није да су то ироста разбојништва, него Арнаути заишли од еел.ч до села на Формално убијају, бешчасте женекиње, касапе депу и пљачкају — као год у рату. Наш дописник отуд уверава нас, да он има пиемених доказа, како је ов > масло наше „прије" Аустрије; која нодижс II подбада ова грозна убисгва и пустошења, како би тим оправ 1«Л1 поседч^ћ ". Н >а . - пазарског санџака у који намерава ући као и у Восну и Хгрцеговину. 31 ову вест ми јчмчимо и чашћу и нмањем. У идућем р ју проговорићемо о овоме оп.пирније. —^вф©^.ИЗ БАДКАНИЈЕ — цтановннштно В гарске. Како рСвобод," јавља но поеледњ^м бројаЊ У- У Вугарск ј живи Вугара 2.326 250 душа, и то: 1.182.360 мушк. и 1,143.890 женеких; Турака 607.319, и то 309.759 мушких, 297 .560 женских; Грка 58 3 ;9, и то 29.433 мушких и 28,905 женских; Цигана 50 .281, од којих 25,881 мушких и 24 410 жепских; Јевреја 23,556 и то 11,734 мушких и 11,812 женских; Руса 1060 и то 618 мушких и 451 женека; Срба 2,142 (?) и то

ИЗ ХАЈДУЧКА ЖИВОТА из бележника једног вечитог робијаша * * * (8) 1. Маја, 1379. 2. Прва нрв. Сад смо били у ходнику. Из ходника улазило се у велику трнезарију, а одатле се ишло у попадину собу. Врата на трнезарији нађемо отворена. Ошкринемо их полако и уђемо, До сад смо све ово радили у мраку. Сад Скадранип кресну машину, Ја му ћутећки показах руком понадина вра га Он извуче мази лоповски Фењер, упали га и окачи себи о појас; мени рече да заузмем вр~та на ходнику и ту да чувам, а оној дво<*ци махну руком: Напред! Њ их двоица имали су у рукмма јаке ћускује, а трећи је носио поду

гачку дренову гредицу, зашиљену на врху. Сва троицд приђоше ноиадиним вратима и не говорећи ни речи, сва т оица забише евоје алате између врата и рагастова, на на један пут еиловито навише у страну. Врата зашкри паше, једна даска пуче, имнутра се чу некакав нејасан узвик. Ја осетих как<> ми срце поче јако лу пати. Носле оног првог нејасног узвика чу ее еасвим јаспо понадин глас, како престрављено а брзо викну, ирво „ко је то? ко то гура?" 4 — а одмах за тим зане што игда може; „II .моћ! Станимире, иомоћ, лоиови!" После овог узвика попадиног, од КОГа страшно одјекну нразна и мрачна трпезарија, чу се оштар глас Скадр,анинов, где чиего љутиго викну: „Ломи сад!" Његову кома ду заглуши ужасна ииска онога девојчета, које је било е бабом у с >би, а загим ее чу јако иуцчње врата. — Кр кр кр — трае — на јед н пут све прште, врата силовито одскочнше, нашто се страх>>вито еломата, нешто чешко паде па пад и тако удари да се свакућа затр се па онда на један пут наста мргва, нема тишин .

„Свршено је — помислим јау себи, „ови су цродрли унутра, иопадију и девојче или иретрпали под јастуке и душеке, па Један сео на њ х и запретио им дч нј нисну, или су их иоклали. Али кад нре би све то, како се све то еврши тако брзо? Оелушнем. Али мртва, потпуно мртва тишина. Прођоше ме жмарци. Колико сам се ире бојао, вике толико се сад онет уплаших од ове гробне тишине. Није ме држало срце да останем на вратима. II .ђем полако увутра да видим ш га то би. А копкало ме је и то, да они не покуие сами паре из сандука. На прстима се нр>ближим врагима од трпезарије и навирим С тих врат.1 видела су ее врата од м« <адине собе, али сад је свуда био мрак и ја не могох видиги нппта Ступчм у грлезарију и пођем нолако иопадиним пратима. Вн > сам на Сред трпезарије јои! 3—4 корака иа сам на попадиним вратимц. На један нут из онога мракра из поиадине ообе чу се гласно , :подугљиво кикогање и ја по гласу поз надох да се то нопадија смеје, а тај смеј изгледао му је у ош-м тренутку демонски, као да се емејеђаво у паклу.

Зинем од чуда; још ниеач имао кад ни да се иовратим, а иза смеха чуше се јасне рвчи понадине. ,Тако, екотови једни, ту ћете поцркати." У који мах нопадија то изусти, у та| мах креену жигљицу (машину) и нринали евећу. О о што видох у том тренутку следи ми крв. Одваљена врата лежала су у еоби на иатосу и висила еамо још на јеДНој шарки, На сред собе стајала је нопадијл, паздрљена, само у кошуљи а њена седа коеа. разбарушена и чамршена иола јој по голим раменима и недрима. Са евећом у руци, е раз рогаченим, упалим очима, с набрсканим стаоим лецем' гек у пола осветљеним жмиравом лојаницом — она је изгледала ужасна. (наставиће се)