Мале новине

1142 мушка и 1000 жепекпх ; Аустриских Сдовена 2557, од којих 14:8 мушких и 1129 женских; Немаца 2245, и то 1156 мушких и 1089 женеких; Фраицуза 544, и то 288 мушких и 256 женских; 1'азних народностц (!) 78.096 и то 40.344 мушка и 37.752 женске; Непознатих 1978 и то 1246 мушких и 732 женске Не знамо колико су ноуз <ане ове циФре, што их „Свобода" донпси, у погледу осталих народности у Б}гајској, али ако би бројни одноеи и осталих народностн били нрестављени с онаком верношћу, као што су нрестављени бројни односи срнске народно •сти, чнда би се тешко могло поклонити вере овим нодацима. Свакојако, овде су међу Бугаре урм"чунати и они етановници Бугарске, који су сриске нароЈности, али које је берлинеки уговор начин о бугарским поданицима, а њихов број изнеће нрилично много. Много би се више учинило услуге статистици и нравоме стању ствари, кад би се казало да Бугарека иу.а толико и толи.о становника, од којих по народностима има оволико и овојјико , а не трпати у Бугаре све становнике бугарске, на и Србе, који су злом судбином и у силу берлинсгшга уговора поетали грађани друге државе а не своје, срнске. У осталом. ми разумемо Бугаре, •кад они хоће да српску народн« ст у Бугарској нреставе у што мањем броју. — Бугарска у црквеиом односу. Тако се зове књига, која је ту скоро Јтледала света у Софији . „Народни Права, нриказујући ову књигу, веле, да ће се из ове књиге моћи видети стање бугарске цркве као и успех лротестантске и католичке пронагапде. ИЗ ВЕЛА СВЕТА. — Осуђен принц регент. Т-ајно аече коморскога суда у.Берлину имало је 19. јуна нагон дужих истрага и претходних раснрава главну расправу о тужби; што ју . је већ ире три годпне подигао биовеки ноштански књиговођа Ф. против принца Албрехта, регента у Брауншвајгу, Зими год. 1886. поклизнуо се тај књиговођа на леду пред палатом принцарегента те се тако ноаледчо, да није више могао обављати своју службу. С

обзиром на иређашшу зара.гу књиговсђине осудило је тајпо вече принца Албрехта, да ностралалом дн; внич*ру док буде жив, плаћа месечно 75 ма рака јер принц као носедник палате мора пазили на чишћ^ње тротоара. које је полицијом наређеио. — Провала облака. Из губернијс Мннске јављају о нровали облака са гра .ом п громовима над окружним местом Пипек, к >јијеову варош јако оштетио. Пљусак Кише трајао је неколико сахата а лед је надао у величинч као кокошија јаји. Улице су биле све дебелим нокровом леда нокривене. Тако је и гром на више места ударио и упалив ,ча једно место развио се ножар услсд кога су око 20 к\ћа изгореле. Дчље је громом убијено 14 душа, међу њима 4 малс децс. Сама провала облака по себи наиравила је, како из Варшаве јављају, онде у вароши Пинскј и околини грдну штету, тако је да је око 1800 десетина стрви уншптено. — Бурад за пнво. У Америци су почели и привити бурад за пиво од артије. Ову хартију праве од некакве травс к ја у близини Њу-Јорва у великој множини раете. Бурад се изнутра намажу неком оеобитом маге ријом која се тако скали ка>> да је порцулан. Ова су бурад лака а и много јсфтинија. Изумљена је и справа која такових буради дневно 600 етотина може направити. У осталом сад је главно нитање хоће лп овакова бурад бити дуготрајна и да ли ће моћи морати котрљањз при утоваривању и истоварању. — Несрећа иа железници. И.ч Букурешта јављају о новој великој несрећи, која се догодила на железници, и то на прузи између Сгрбешта и Индепендапсе, близу Гилца, на огвореном пољу сукобила се 29 пр. м. у 2\ сах. у јутру два теретна воза, од којих је сваки имао више од 50 вагона, напуњених житом и разноч робом. Судар јо био толико јак, да су се сви вагони од оба воза, проко ст тину на броју, сви до једног разбили. Виаковођа и остало особљ.с оба воза; којих је било 12, сви еу тешко рањени. ТелеграФИСгн станички нису јавили да су возови ношли с дотичних станица и возови су јурили с великом брзином тако, да је судар био страховит. Упропашћено жито и сстала роба иреди преко по милиона динара Сем тога и држаиа

је грдио оштећена што су уништене локомотиве и нреко стотину вагона. Рањено желсзничко особље отправљено је олмах сутра у јутру у Галац, где су предати у болницу. Од 1 бих мучно да ће К' ји остати жив. Начелник ст.чнице Индепенденца, један ивжињер и оба тедеграФиста од мах су затворени.

КЊИЖЕВНОСТ И Е Д I Ш 0 (иекоме у N01^8) (15. Јуни 1889. год) Па не дијте — ко вам тражи?! Нит' нам треба што је ваше. ПриМали смо доста лажи, Што ваш образ осветлаше. Србин није још нросио Пет векова само дели; Крвљу земљу натопио. — Ви га нисте разумели ! Пет векова осмех руди, С ваших јетких, тих усана. И криво вам што нас буди, Мргва слава — закопава.... Не, још жнви — еред Босова И у груд'ма милиона . . Чусте л' одјек с тих гробова Где таковска љуби звона!? Још их чују ове горе; Чућете их — еред ра*нице! Кад заиија звучно море, Око цркве — Раваннце. Вихар ТЕЛЕГРАМИ „МА.1ИМ НОВ1ШАМА" 5. ,јра. Беч. Аустриски цар јуче здрапо II риспео у Гастаји, где је одушевље но доче чан. Беч. Днлматииски сабор сазван за 8 јула. Цариград. Министарсгси савет решио да оредложи да се оиозове с Крита гувериер Битлис. Џеладие паша, турски ванредни изаславик, вратио се с Крита и

султан га јучс ирим»о у подужој аудијенцији. Оа ће без одлагаља ићи у Јерменску где ће да васностави бољу управу. Париз. Јуче је комора усвојила предлог о нмнестији с из менлма сеиатским, после чега је ирочитан указ о завршетку сецница. Сенат је држао ванредну седницу ради вотирања маринског буџета. Али није могао ништа решавати, јер је комора закључепа. Дебата била дуга и жива, ноеле чега је прочитан указ о закључивању седница. Лондон. Према издатим наредбама, чим немачки цар Вилхелм 20 јула иосле подне сгигне на немачкој ескадри у Иортсмут, поздрави!те га принц уелеки на лађи „Хохец лерну". „Хохенцолерн" и немачка еекадра ароћиће поред упариђенихбританских ]>атних лађа, које !зе бити украшене заставама, и с којих ће нуцати топови. Букурешт. Листови јављају да ће кралл)ца Наталија ускоро доћи у Јаш, па за тим у Букурешт. Берлин. „ IIолитише Нахрихтен 1 ' указују па белешку „Националцајтунга" о наду руског махинског друштва, кад су потражаваља Немаца одбијена због нроП1ЛОГ термина пријаве, а термин није еаопштен немачким листовима. У томе види доказ да и „Националцајтунг 14 признају, да је маласигурност у руским вредностима. Берлии. Херберт Висмарк вратио се јуче с осусгва и предузео послове у министарсгву спољних послова.

к У Р о Дукат 5.66 Наиолеои .... 9.46 Срнски лутријски 3°/ 0 лозови 34 - 40

Сцене из новинарског живота * Ако срнски народ има своје будућности,у што хји тзрдо верујемо, будући новинари срн-ски. рецимо они који дођу после 80—100 годииа, !.ећ -Ј имати ни иојма о твшкоћама и грдп м натњама, с каквима смо се борили ми претци и нретходници њини. Да побележимо но нешто, што ће им макар из далека само нанжестити тешку борбу, коју смо ми морали издржавати и неодољиве препреке, с којима смо се ми морали борити. Ујсдно то ће бити и одговор неким нашим зитованим читатељима, који нас нагадају због укинуте претплате. * Натерани големом нсв>љ >м, ми смо за унутрашњост укинули претплаћивање код ур^дништва и упутили све читатеље из унутрашњости да се ирстнлаћују само код својих пошта, а за Пеоград укинули смо претплату са свим и увели да се лист продајс са.мо на бр .ј. Ово до сад још нико није чаиио, и ми смо ■нрви < во огледали.

Услед тога на нас се нодигла читаве граја Нарочито се љуте г. г. београдски читатељи. Жале се да ич је скупо и незгодно ла купују на број, и ла плаћају сваки број 10 п. дин. Мпоги су узели да тумаче за што смо ми учинили ту нромсну. Та су тумачења свакојака. Јелии веле пр 'СТ''. — II. ра је луд. То је раз.фажљив н накриво пасађен човек. Ви в дите како он и иише у својим новинама. Данас некога нападне, а сутра га опет хвали. Или ако је данас нешто хвалио, он то сутра худи и нанада, Тако ти је и с претплатом. Просто му ираснуо Ксф да измиели иепгго нов • , па горе, боље, мари то махнити П"р " — Други опет веле! „Е није то тако, Није Пера тако луд као што ви мислите- Шерег је то, мој брајко. Осетио он где му добро пролазе новине, свак се граби да их чита, па као вели: к.чд се овај луди свет овако отима за мој лист што да му а ја дајем за динар месечно. кад могу о-ако по десетпарче на дан, да им макнем три динара месечно. Дакле није он махнит. но је то шерет; снскуланат, и рачунџија, који на тај начин хоће да заради паре. Ево, о;ча два миЛвења, а оеобиго ово по следње јако је раширено оо Београду.

Једва да се нађе тек ао који грађанинкоји ће рећи: — Немојте људи тако ; немоЈте осЈђивати човека на памет. Пера се до сад нигде није показао као неки грабљивко , и кад он сад озо чини, мора бити д > човек има неку невољу; свакојако биће да он има за то вел разл<га Но како већ рекох овај последши чравилни суд веома је редак, иоглавито се верује дн сам ово учинио из снекулацпје. Али као што ми је много пута у другим приликама чињена незаслужена ненравда, тако ми се исто чини сад и овде. Пера није ни луд ни пуст, а најмање је обес .п и скл .ц да тера свој ће®. Па кад се Пера ипак решио да учини овуизмену, онда га је на то морала нагнати само каква голема нужда. А да бм наши штовани читатељи видели каква је то нужда, ми ћемо им редом кспричати неколико сцена из у едничког живота. (наставиће се)

•••