Мале новине
БРОЈ 197
ПЕТДК 7. ША !889.
ГОДИНА II
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН
ВРОЈ 10 П. Д.
ЦЕНА ЗА СТРЛНЕ ЗЕМЉЕ :
На годину. . На по године На 3 месеца .
30 двнара 15 хинара 15 тинара
1Е РЕТ1Т ЈОШЛ Огласи јевтино, по потреби и са сликама.
МЈЖ
дневни лист за- овакога ПРЕТПЈЕАТА ИЗ УНУТРАШЊОСТИ ПОЛАЖЕ СЕ САМО КОД ПОШТА
ЗА БЕОГРАД НЕМА ПРЕТПЛАТЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ
ЛИСТ СЕ
За свако оглашсње плаћа се држ 1.1 се :'■) гр. д.
ПиСМА и рукописи шаљу СЕ ВлАСНИКЈ ^Мдлих Н овина" Тспличин венац бр. 17., на гораем спрату, Претплата се прима код свију пошта у Србији.
ЦЕНЕ ОГЛАОИМА На првој странк од нетит. реда 20 пр. д., а на. четвртсј д иотит реда 10 пр. дин. ПРИПО мно стаје 50 н. дин. од петитног реда. шше штш КсЂИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ
Г
У Суботу 8. овог мес. дмваћемо у 9 сити пре подне у саборно.ј цр* ви седмодвевни парастос нашем драгом и пспрежа љеном ЈБубомиру Ђ- Деви &у еа који молимо пријатеље и пизнанике пикојникове да изволе доћи. Лнка. удова ЈБ. Ђ Де виКа и остала рсдбина. 475 1-1
Читај Кина Синпви
Г '|»"1У иодужу бсЛ'-шку о неким сук. Лу инч.ђу г. министра унутрашњих 1сла и г. мин ч-тра војног. Све ино што се у поменутој бслешци п овој ствари тврди, измишљено јс чд цочечка ло краја. Из канц* леријеминистра преседника. В,,. 6315 Бв'-град, 5. |улч 1889.
-С^КИ-Г.
оглас Алберта у иаше.« листу. 39
11-19
ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА ■ Под I асловом „Озбил.ни знаци" донеде су „Мале Новине" у о ом 191
БЕОГР а ДСКК вести Хајдуци. На нашу белешку, како из аранђсловачке „Киселе воде" беже гог.ти, д.'б"ли см'| три, тако да кажемо, иснравкс, одкојих су две од наIIIих нријатељи. Једна је. телеграм бањскога лекара д-ра Кочовића, у крме се, в ли : „Посве је негстииита неет штаммана у 193 броју „Малих Новина" од 3. јула ов. г. да су разбојници опколили Киселу воду и да се свет раз^егао." „Киселу воду ниеу никакви разбојници оикољавили, нити је свет имао иотребе да бе^а Свет све виш придолази. Друге две су од наших пријатеља, и у њимм се тврди како се гости не разилазе. У једној се вели како они излазеслободно у екекурзију уоколину и како нсма хајд^ка; у другој се истина пориче да су се гости разбегли и вели се како скоро сваког дина иридолазе гости, али је „у тол ко истина, да су се њих 2 3 хај-
дука појављивала била, али је влает овосреска одмах исте растграла и сада влада потиуна тишина како у вароши тако и на Киселој води, јер су од ове тројице два убијена а трећи тешко рањен." Овамо, онамо, па није „шија него врат". Нема хајдука; гости се нису разбегли ; све је мврно, и оиет се „нојавила 2—3 хајдука", али их је „ово-среска ^ласт растерала". У осталом, ми нисмо ни рекли да је одиста бања опкољена хајдуцвма, ми смо то рекли у Фигури и ковстатовали Факт да су се гости разбегли због хајдука који су се појавили. Ми знамо приличан број госгију, који се с Киселе воде вратио просто из страха због хајдука, а међутим бањски лекар тврди да хајдука и нема а камо ли да су гости иобегли; један пријатељ то исто тврди, а други вели да се госги нису ра^бегли, али ипак су се „појавила 2—3 хајдука". Ми би смо се веома радовали, кад би се уверили да се у тој околини нису појавили хајдуци и да се услед тога нису гости поплашили и разишли кућама. Али кад се већ „нојављивала ° 1> ово/>оеска власт растерала немогуве )е веров»Ји а <* се гости нису поплашили и да се вије извесан број , бар најстрашљивијих гостију, разишао из страха кућама својим. Најззд да поменемо и ово. Све три ове, да их назовемо,исправке диктоване су јимачно у вамери да се свет окуражи и да посећуј ф бању, што им ми пот-
пуво одобравамо тим ире, ако онасност није онаква, каква се преставља. * Добротвори. Г. Велимир Тодоровић из Минхена. приложио је друштву „Св. Саве" 1000 марака на подизање светосавског дома. Сем тога, у ред приложника који су на зидање св. савског дома приложили по 10.000 ком. цигаља, имамо да прибележимо и браћу Ђорђевиће, овд. трг., који су ка ову нлемениту цел приложили 25.000 комада цигаља. Хиљадили се оваки добротвори, и дај боже, да се на њих угледају сви имућнији и богатији грађани иаше отаџбвне, те да, ма и скромним али племенитим, прилозима својим потномогну узвишепу и нлемениту свесрпску цел, на којој друштво „Св. Саве" ради * Тек да се зна. Ми смо неколако пута имали прилике да говоримо о томе , како се постуна с нашим војницима. Ми смо износили како се с њима зло поступа, како војници бегају, па како се један чак и обесио због злог поступања, и ми смо на све то добили — једну званичну иснраввојске донели. Али, као да ће званичне исправке остати само званичне исправке, јер у колико ми знамо, ништа се није учинило да се одржи углед и достојанство војника, и да се отклоне узроци, с којих обично војпици бегају. За то нам даје најбоља доказа осуда војног
П0ДЛДСТ5.К
СИЛАЗАК с ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ 5КИВОТА 7 90 ГЛДВД-СП0Г0В0?0И (нисац задрасава сва права!
(34)
(нАСТАВАК )
— Молиим те иди — навали опет ђенерал и поведе жену вратима. — Хоћу, али свршите брзо, па ме овда викните. Ја ћу седети овако у кревету и чекаћ/ да ме викнете, рече госпођа излазећи, и с врата махну кнезу руком и додаде. — До виђењз шоп сћег! Ђенерал Врбавац приђе жени. — Хајде, молим те, остави нас један тренутак, рече он.
— Добро, хоћу, кад Мутимир вели да нема ништа. Али шта ћете, даћете само свршавајте брзо, па чим свршите одма ме викните. Ја ћу , овако обучена,седети на кревету и чекати ваш иозив. Само да се не оТегне дуго! Док је оно ово говорила, муж је проведе до собних врата иупухти је унутра. Улазећи у другу собу, она махну руком на кнеза; „До виђења шоп ећег!" Кнез и ђенерал опет осташе на само. — Молим вас, господару, кажите ми шта је вама откуд тако понашање с ваше стране и ко ме је то могао тако оцрнити пред вама? — отпоче први ђенергл — Чујте, ђенерале, ја вам опет понављам немојте се градити инћаром и одрицањем још гори. во што сте у истини. Будите се ко вас оцрни нреда мном. Оцрнила су вас ваша рођена недела. Куд < ће те горе и страшније злочиаство но што је убиство једнога младога владаоца, који је тек насгао да живи. Ви сте нов Вукашин, господине ђенерале, само сте у толико гори од њега.што убијате једнога рођака свога. Ово упорно тврђење кнежево бунило ;е ђенерала, али ииак он је толико веровао у скривевост свога зл( чина, да је још имао куражи да инћари. С т га поново рече:
— Обманути сте , госцодару, неко вас је тако обмануо. Но кнез као да није слушао ове речи ђенералове, он му приђе и, нипкајући претом једно дугме на ђенераловом капуту, он узе говорити овако: — Грозни ђенерале! Шта сам вамјаскривио. да против мене дигнете своју издајничку руку! Нисам ли чинио све, нгго је вама по вољи; нисам ли радио све, како ви зажелите; нисам ли вас управо био пустио ви да кнезујете а ја сам само титулу носио. Чин, слава, богасгво, популарност код масе, — све сте имали. Најшира амбиција могла се тиме задовољити. У колико пре могао се тиме задовољити човек, који је изишао из тако ниских друштвених редова, као што сте ви изашли. Али не, из вас је зинула хала за кнежевском круном. У грудима имали сте толико покварено срце , да није презало ни од каквих прљавих срестава и злочин је био готов. (наставиће се)