Мале новине

суда, коју смо саопштили ујучерашњем броју, а којом је један редов осуђен на смрт за то, што је ударио кундаком каплара, који га је кињио и злостављао. Ми ћемо и сад изнети један пример, како се не нази на угдед и достојанство, које треба да има и гаји сваки српски војник. Тако, строго је забрањено, да ма који војник послужује оФицире и изостаје с учеша, сем што му једужност да оде и пробуди дотичног ОФИпира, очисти му одело и обућу, па д^ се одмах цосле тога упути у команду, и да се не сме употребљавати ни за какау кућевну потребу и службу. Међу тим ми знамо једног командира чете, који је и преко те наредбе употребљавао војника. Па ни по јада кад је он ту, али ево где његова кућа уцотребљује војника на чисто при ватну, кућевну службу, Г. командир чете отишао је на оеуство, а код куће му оетала госиођа. И ако војник нема да буди сеога ОФицира, да му чисти одело и обућу, ииак један војник редовно одлази и послужује госпођу командировицу. Ми ово бележимо тек да се зна. * Иозоришно друштво иод управом г. М. Риеаитијевића, даваће данас у хотел „Империјалу" нов комад „Све крва" шаљива игра у 1 чину од Калића. А поеле тога „Неста блага, неста оријатеља", шаљива игра у 3 чина од Лазаревића. За среду заказани „Хајдуци", одложени су за суботу. * Навнадно нашој јучерашњој белешци о војнику, осуђеном на смрт, јављамо да је редов I. чете VIII батаљона ; да се зове Милоје Сганојевић ; да је родом из Жабара, среза моравског, окр. пожаревачког. Судио му је војни суд дунавске дивизије. Сем тога што је осуђен на смрт, ос., ђен је да плати још 10 динара и 10 пара динар. за кундак. ГУ„ *_ -■— три села више." * Како је ухваћен, У јучерашњем броју донели смо како је Ђорђе Илић, хајдук и? Лесвовца, окр. пожа ревачког ухваћен у Свилајнцу, где га је нагнала потера. Ми смо ову вест донели по службеном извештају у службеним нивинама. Међу тим ка-

ко смо ми извегатени, ствар не стоји тако. Ђорће нити је ухваће>г у Сви лајнцу, нити га је тамо нагнала потера. Ор је ухваћен у селу Витежеву, где су га сељаци ухватили на делу крађе. * Скуп. У прошлу недељу био је дрги састанак одбора за подизање споменика Риги из Фере. Изабран је један одбор, који ће израдити позив за пралагање на сноменик. Даље су цријављени неки нови чганови одбора, и најзад, за благајника јо изабран г. Манојло Клидис овд. трг. * Стрељачки концерат. Сутра 8. ов, м. биће у башти „Вел пиваре" концерат који нриређује Савезна Београдска Стрељ. Дружиеа у корист бла гајнице Стрељачког Савеза, са овим програмом:1. део. (цела војна музика) 1. Стрељачки марш од Јенка ; 2. Увергира из опере „цар и цимерман" од Лорцинка ; 3. Арија из ои. „Дон Себастија" од Доницети, соло за Флигхорн, свира питомац г. Л. Тодоровић ; 4. Нунта царањеска , румулско потпури од Чижека ; 5. Колајдоскоп, вел. потпури од Чижека ; 6. Арија из он. „Црни Домино" од Рубенса соло за Флигхорну, свира питомац М. Тодоровић; II. део. (цео оркеетар) 7. Концерт за виолину од Карла, свира концерт-мајстер Ђ. Хелмут ; 8. Славенски венац ор. II. од Чижека. После коецерта васгаје игранка одабраних и омиљених игара. — Члановима дружинским нису слате нарочите нозивнице, јер се цретпоставља да ће као чланови доћи и без позивница. Сем тога чујемо да многи нису добили позивнице и ако су им послате ; е тога који би хтели доћи и мисле да би требали да буду позвани а нису добили позивниц«, нека се изволе об ратити коме од дружинских одборника или у вече на каси, где ће добити позивнице. * Српско-мађарска разм ирица . ^ Јот вест, како су пограничне страже наше код Раче ухватили на мађарском земљишту неког мађарског лађара Казу, одвукли га на српско земљиште, где су га притворпли и злостављали. Данас доносимо у г телеграмима вест истога „Лојда", који потврђује своју ранију вест, да су српске страже прешле на мпђарско земљиште, ухва-

тиле мађарског држављанина, силом га превели на српско земљиште, ухаосили и злостављали, па га после пустили. Мл о овој ствари за садне можемо ништа говорити, јер влада ћути о њој, ма да смо очекивали да ће она још не нрву вест о томе дати обавештења. Баш у тој цели и јављамо ово, кад се она сама не сећа. * Ванредни збор Под највишом заштитом Његовог Величанства Краља Александра „Бзоградско Невачко Друштво" држаће у педељу 9. ов. м. ванредан збор на коме ће се решавати разни предм ти унутрашње друштвене организације.

ИЗ БАЛЕАНИЈЕ — 15змене у саставу бригадном у Бугарској. Указом од 12. прош месеца наређено је да 6. Трновски пешадијски пук нређе у састав I. пешадијске бригаде, а 2. Искарски пегпадијски пук преводи со пз I у састав ИГ пешадијске бригаде. — Одредбе за пријем у пијоипрски пук младнћа — ученика телеграфскнх, машинских, механичких и т. д., у Бугарској, прописане под 22. Фебруара тек. годиие, гласе : Одобрава се команданту пијонирског пука да ирима младиће од 16 — 18 година закључно, у цељи да се у пуку обуче и сиреме за механичаре —- надзорнике, с/гарије телеграФистс, кондуктере жељезничке, машинисте и друге разне мајсторе, а под следећим условима : 1. Родитељи или стараоци младића који желе да изуче наведено, закључиће с командом цијопиреког пука уговор да ће младићи служити пуних пет година. 2 Младићи ти треба да су свршили с добрим успехом најмање 3 разреда средњих школа. 3 . Обука тпаЈаБс 3 јмшш_ 4. Иримљени младићи имаће све принадлежноети и илату као и остали ВОЈНИЦ 5. По свршетку обуке, ученици који покажу добар успех, могу се поставити на цразна места за механичаре — надзорнике, машинисте и т. д., ако их командант пука оцени као способне за то, н онда ти на такве дужноети ностављени имају права служе-

ћчх преко рока и плато одређенебуџетом за дужности које врше. 6. Та служб», т. ј. последње две г >дине, сматра се као накчада за војну службу ио обвези. А кад тај рок истече, т. ј. након 5. година свега. младићи ти могу се превести у резерву војске по оиштим одредбама како је прописано за пијонеое. 7. Служба за последње две године рачуна се као иреко рока онима, који су испунили услов тачке 5. ових одредаба, и узима им ее у вид при награди за непрекидну службу преко рока, 8. Ученици, докле год су на служби, неће се нозивати на испунење редовне војпе обвезе по закону о рекрутовању. 9. Ученици ти ри преијму иолажу заклетву као и остали војници и подлеже свима законским прописима као и ови. 10. Они који желе да етупе као учепици у цијонирски пук. поднеее молбе команданту пука , који их, ако налази за могуће и нрима на нразна месла редовних војника по пронисаном саставу.

Украђена два Српчета Јуче је власт у Ваоварину нронашла једно слепо Српче. Њега је украо циганин пре две године; ослеиио га и ишао ио вашарима са њим, па дошао и у Варварин на вашар. Циганина су метули у затаор, а дете су дали јелном варваринцу на чување, ловле се не нронађу његови родитељи. Цео дан (30. Јуна) провело је дете у комесарници. Народ је непрестано долазио да га види Када је причало, како га је циганин Марко украо и ослепио, многима су очи биле пуне суза А како и не би, када једно дете прича, да му је циганин одузео најдрагоценије благо -ПЈХН.ЈЛ Р — !В.|Ј_Д-1ДЈ1јО— ./2-в— ЧМ очима и тек што је почело да гледа свет, а дође бездушни циганин, који му одузе вид, ради своје шпекулације, јер неће да ради теже иослове, већ хоће олако да живи ; да га слепо дете храни и трошкари. Како га је циганин украо, нрича оно очако: „Отац ми је био у селу, а мајка ми је отишла у воденицу за брашно

ИЗ ХАЈДЛКА ЖИВОТА одломци из бележника једног вечитог робијаша * * * (12) 1. Маја, 1879. 2. Прва нрв. Мало даље од ње лежало је прострто по натосу оно девојче — мртво ли је живо ли је — ја нисам знао. Иначе соба беше празна! Никога више у њој. Оне тројице беше нестало !.... Мени мрчесвест. Људска памет није могла схватити шта је могло бити с тим људима, и куда су они могли нестати. На кући су само једна врата, и на тим вратима стајао сам ја. Никуд на другу страну нису уогли изаћи — а међу тим њих нема!.... Тада се сетих нејасно оне моје слутње, да је попадија вештица — и хладан зној потече ми хртењачом. Ја сам стајао на сред трпезарије,

с великим ножем у руци. Само да крочим један корак назад, па сам опет у мраку, и попадија ме не би ни видела. Али ја не могох ето да учиним тај један корак и остадох као принован на месту. Попадија диже очи и угледа ме. И ако сам држао у руци нож, њу то нити је изнепадило, ни ноплашило. Јамачно је држала да сам с ножем доша > против лопова. — Где сте, Миле, ако бога знате, ми овде, јадне, да изгинемо од несрећника, ја и ово дете — рече ми цопадија иотресено. — И да се није довио цокојни поп да направи ову клопку, у коју, даде бог, те се похваташе зло. Просто би н:»с овде исекли као краставце. Но даде бог те се баџа згодно отвори,а двојица тројица, колико ли их беше, згодно налетише, те одоше сви у ћуп. Но ово је опет очасно овако држати. Камо, где је Стојадин, где су други момци па да трчи да јави кмету, нека дође с људима, па нека чине што им драго, 0, боже, боже, и добро се ја сетих у оној забуни да откачим куку — рече попадија и пође управо к мени, крстећи се уз пут. Док се поиадија примицала к мени, ја сам стајао као у неком заносу. Од свега што је она говорила, ја сам разумео тек половину, и то нејасно.

Оно што ме јо највећма иекло: куда су се дели они људи? то још нисам знао на чисто. Знао сам само толико, да су прошли, пропали — како ли је било — кроз некакву баџу, и да су сад у некаквом „ћуну", т. ј. затворени су у некој тескоби. Али где је све то, и како се све то десило, још нисам знао. Све то пролетило ми је брзо кроз главу. Поцадија се беше примаклм к мени. Кад је видох тако близу, ја стуннем један корак натраг. Баба ми се опет ириближи и рече: — Шта је теби, Миладине, јеси ли ти махнит ; чујеш ли шта ти говорим? Камо Стојадина ?.... Говорећи тако она ми се све више примицала. Не знам ни шта сам мислио, ни шта сам осећао у том тренутку. Знам само толико да ми се чинило, ако ја ову бабу н^, убијем, онда мора убити она мене, и то никако друкчије. Под тим утиском ја изманем ножем и ударим попадију нраво у раздрљене голе груди. Крв шибну и окваси ми сву руку у којој сам држао нож. Но врх ножа мора да је ударио у какаво ребро јер се не заби дубоко у груди, но се омаче и распори јој кожу до сисе. Све то ја видох у тренутку, а за тим свега опет нестаде.

Ударена, попадија врисну: Ију Миладине! иосрте, уиусти свећу која се угаси, те и у триезарији, као и у целој кући наста мркли мрак. Као бесан вук ја појурим за понааијом онако у мраку а| ишао сам на њен јаук. Она је викала што игдамо же: „Ај! помоћ! недајте, људи погибох" Онако у мраку дочепам је за ко шуљу око врата но она се отрже, а мени оста у руци парче крпе. У трпезарији је био мркли мрак, само разјаиљена врата беласала оу се ио малко. Попадија нагне вратима. Ја појурим за њом, но запнем за некакву клупу. Она се у томе дочеиа врата и искочи на иоље, но ја је стигнем пред самим прагом и онако у трку наскочим на њу и свалим је иода се. (наставиће се)