Мале новине

.•Кад је донела брашно, отишла је у махалу ди узме што год. Тада није. биле никога К"Д нуће, сем мене. У том дођ-* циганин М рк , ухвати ме и мете. у његовн кила. Узео је и брашно, којс |е моја ма|ка донела из водениц^. 5» сам хтео да вичем из к^ла, нли нисам смео, ј.ер је циганин држао го нож над мојом глав >м. „Кад ме је одвео н«>даље од мога села, — изгорео ми је очи жигом уеијаним. За то време јед н циганин др жао ме је за ноге, а други за руке. „Водио ме сву/а по влшарима, и све што су ми људи давали, т<> ми је он кдузимао, а давао ми је најноцеианије одело, само да би ми људи што више давгли, видећи ме онако ноцепана." Дете је веома бистро. Каже да је из села Поповца, От*ц му се зове Милјш а мајка Веља. Детету је име Стева. Украђено је пре две годиве. Тада му је било око 5 год. Други случај. У Крушевцу, о нрослави Видов-дансиој, тако исто власт је ухватила једног циганина, који је украо једно дете. Циганин га је нашао код оваца у планини ; украо га и одвро у другу планину, ту му је ноге бургијом извртео, да би осака тило. И оно је заиста и осакатило, јер су му се жиле с.купиле. Кад му је ноге вртео, метуо му 1е на главу не^ашен креч. Дете је у болници круил>вачкој остављено на лечеше; а циганина су стра жарно епровели за Араћђеловац, јер дете каже, да је из неког села близу Аранђеловца.

Ово нису једини случајеви, да циани краду децу, да их онеспособе

за рзд, пошто их украду, на тако иду по свету и олако живе Требчли би надлежни да забране прошњу, јер ако овако и даље остане, мно^а ће деца остати без руку или без ногу. Цчгани су бездушни, они немају с ца. Како ли ће бити родитељима, кад виде свкје дете слепо и сакато ! Ја на овако што незнам шта би рекао до то, Мчјке чувпјте децу, а цигане алочинце нштеже каанити. 1. Јула 1889 год. Варварин п. к. ТЕЛЕГ.РАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 6. ј ула. Будимаешта. „П. Лојд" јавља, да је вуковарска комитатска власт ковстатовала, да су српски полицајци одвукли на сриско земљиште сегединског лађара Казу с острва Милер, дакле с маџарског земљишта. На лађару се виде трагови злостављања. Рио-Жанејиро. Један Португалац је нрексиноћ иуцао из револвера на цара бразилијанског, кад је излазио из позоришта. Цар је остао неповређен. Софија. Услед повинарских вести о српском спремању и држању ерпске владе црема Бугар-

ској, српека влада је, цреко бугарског агента у Београду и овдншњег српског заступника, изјавила бугарској влади мирољубива уверавања. Јаш. Директор варошке кредитне банке, члан сепатаГеоргију, убио се јуче, кад је државни иследник дошао у канцеларију банчину да учини претрес. Цариград. Ванредна министарска седница опширно је расирављала крићанско питање. Мухамед Џеладин, чијом је мисијом султан незадовољан, пао је у немилост. Лондон. На скуау, који су сазвали вођи консервативее странке, Солзбери је изнео као најбоље срество за одржање мира, да се буде потпуно снреман те да се нема нотр^бе сграховати ни од кога. Захтеви Крићана да се са свим одвоје од Турске све су јачи, и но свој прилици најзад ће Крит бити одвојен од Турске, Париз. Новине доносе оптужни акт државнога суда цротив Буланжеа. У онтужно акту опширно се гзвори, како је Буланже од 1882 године радио у Тунису, Паризу и Клермонту поглавито да наведе војску да погази заклетву верности, и радио на коруицији чиновника, од којих је више њих пристало на његов предлог.

ПИСМО УРЕДНИШТВУ. Уредништво је добило следеће писмо, да га оштампа: Протсран и иродан од радик. владе. Господине уредниче, ја сам на белом лебу и у апси код управитеља вароши Београда, Глише Ђорђевића. Притворен сам због познате прокламације Шараповљеве, наперене против Аустро-Угарске, коју сам само превео са руског на немачки језик. Штамнар Мата Јовановић (издаица) издао је сгвар полицији и ја сам допао ансе као бајаги главни кривац. Шарапов је иронуштен , штампару ни бригеша и радикална влада да буде лепа према нрији Аустрији, занела је за мене и продалаЈме. Хтели су лађом на моје захтевање да ме пошаљу у Турнсеверин, у Влашку, и то оном лађом што путује само српском обаиом. Но кад сам се на Сави известио, да лађа ванредно пристаје за прошлу недељу и у Панчеву (за мене), то нисам хтео да идем. Жалио сам се намесништву и искао сам личну сигурност. Г. Рист^ћ болестан, г, Белимарковић отишао у бању а г. Протић обећао је мојој жени, на моју жалбу, којој сам нриложио две оригиналне сведоџбе да сам син ове домовине, и да је мој бабо Коста Лазаревић већипу свога иметка изгубиј 1842 као веран нриврженик династије Обреновића и у Ауетрију бегати морао, — да буде без бриге и да ме не смеју дирати. Но по гшдне лист се окрене, намесника г. Протића су обрлатили и ја сам послат за Бугар"ку, како ће ме оданде лакше издати Аус т ријанцима. Управитеља сам моли 0 да ме

Сцене из новинарског живота

Рђаве платише (наставак) Разносач „М. Мовина" улази уједнумехану. Механџија му виче: — Хеј ти, кажи ти твоме господину да се наиред плаћл само к Ја сам овде механџија, домаћин човек; ја му нећу побећи за шегов динар; но кажи му, ако хоће, да ми доносиш лист уједно сваки дан,Јпа кад се наврши мееец теби твој динар стоји готов. Разносач долази у уредништво. — Господине, тај и тај механџија у улици три кључа, не да претплату напред, а неће да ллаћа ни на а,ри месеца, но вели, ако хоћете да да му носим лис, па ће он на крају сааког месеца плаћати но динар. Шта да радим? — Мислим се мислим, па смислим на Једно — „Хајде да дам човеку, неће ваљда закинути још мој крвави динар. Пун месец дана, равно 30 пута у месецу, каса разносач чак у улицу код три кључа и уредно носи број г. механџији, и то све, и касање и новине за 1 динар месечно. Да понудиш ма кога да оде тамо само један пут, нико не би хтео учинити тај пут јевтиније од два до три гроша, а наш разносач, ио сунцу и киши,но највећој цичи каса до три кључа редовно сваки дан и сваки дан однесе по један број, и то све свега на свегазаједан дипар, од кога треба да се нанлати и ур^днишуво, и штампарија, и разносач, кирија и све. Навршио се месец. Разносач одлази г. механџији да нанлати онај један крвави динар. Како га овај дочекује'? Долази нрви, на и пролази, долази 2. 3, 4 — разносач чека неће ли се г. механџија сам

сзтити да нлати свој динар. Аја! Механџија ћути као заливен и чини се невешт. Петог дана, најносле разносач навлаш тражи ирилику да преда број у руке самом газди па му том нриликом учтиво примети. „Газда Милане, ја бих молио за мој динар месец је нрошао." — Е. нрошао месец! гати ћеш да ме опомињеш, не знам кад ми ваља и то рлаћати, но ти да ме подсећаш и учиш. Хајд одлази, на дођи сутра. Разносач долази у уредништво. „Наплати!" ли од Милана мехаиџије пита га благајник. — Нисам, рекао да ће дати сутра. Сутра дан моман опет долази. Газда Милан у тај мах стао на врата механска, наслонио се на рагастов, загледао се некуд у даљину, а руке метуо у џеиове, звецка нарама. Разносач чисто живахну, кад га угледа. Сад ће ми јамачно платити — мисли у себи, па хитро прискочи. „Ево тазе новине , газда Милане. Газда Милан зен": „хе хе, уе! баш добро, дај да видимо шта има у новинама." Разносач преда број па стане Ћути он, ћути газда Милан. Газда Милан чита новине и чини се као и да ве види разносача. Једва у зло доба разносач се усуди да промуца: — Ја бих молио газда Милане. Газда Милан спусти новиие и разрогачено погледа разносача: „Шга је брате?" — Па ја бих молио, газда Милане, за онај динар. А..а! твој динар! Чек да видим, Рекав то газда Милан, бркне се руком по џепу, потражи бајаги мало, на онда веди: Даћу ти сутра, немам сад ништа ситно" Сутра дан момак опет долази и опељ опомиње газда Милана. Овај пут газда Милан био је нешто зле воље, он викне разносачу: „Ајде,

сиктер, бре. Баш сте неки Цигани. Навалио за тај његов н динар, као да му милионе дугујем.« Разносач одлазн а газда Миллн остаје псујући. Два дана узастопце носи разносач број газда Милачу, а не сме да се усуди, да му цоттражи претплату. Трећега дана, пошто је из уредништва добио наредбу да с газда Миланом свршава црно, бело, разносач долази одсудан, и затече газда Милаиа где се карта с неким друштвом. Пред њим етоји гомила пара. — Ваљда ће сад нлатити. Бог га убио! мисли разносач у себи. Пошто је предао број, он опомиње газда Милана за свој динар. „Ех баш си потревио, кажи само хоћшели сад или одмах. Сад ћу ја устајати од игре, да дајем теби твој динар. Добићеш, нећу ја побећи у Шам, да теби не платим динар. Доноси, па кад се накупи два до три динара даћу ти." — Али од мене, газда Милане траже рачун у редакцији. — Одлази кад ти кажем, Бога ми ћу ја овога још и да бијем једанпут због овога његовог џанкања. Кад је разносач дошао и по иети пут, газде Милан му је подвикнуо: „Одлази, безобразниче један, ако хоћеш доноси, ако нећеш немој. Чуда Боже, ваљда, ја баш морам држати те новине. — Платите, газда Милане, за ово што ств држали, на после како хоћете. „Е кад си тако безобразан, не дам ти ни паре. Иди па ме тужнРазносач саопштава то уредништву. Газда Милану се број зауставља а што му је ношено месец и по, то припада. (наставиће се).