Мале новине

број 198

субота 8 јула 1889.

година ii

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН

БРОЈ 10 П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ : На годину. ... . , . . . 30 динара На по године . ...... 15 динара На 3 месена .... 9 динара Ш РЕТ1Т Ј01ЈКШ

МДЛЕНОВИНЕ дневни лиет за евакога ПРЕТПЛАТА ИЗ УН7ТРАШЊ0СТИ ПОЛАЖЕ СЕ САМО КСД ПОШТА ЗД БЕОГРАД НЕМА ПРЗТПЛАТЕ - ЛИОТ СЕ ПРОДДЈЕ ЗД БРОЈ

Писма и рукописи шаљу се Власнику „Малих Новина" Тспличин венад бр. 17., на горњем опрату.

Претплата се прима код овију пошта у Србији. ДЕНЕ ОГЛАСИМА На првој еграни од петит. реда 20 пр. д., а на четвртсј д петит реда 10 пр. дин. ПРИПО.МНО стаје 50 п. дин. од петитног реда. шжт 2штхјн &

'ЈГЖЈГЈтТЖ* 'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ*

Огласи јевтино, по потреби и са сликама.

За свако огдашсње чаћа се држ. т ; се <?0 гр. д.

ВЂИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ

.СЕУПШТИНЕ"

У СУБОТУ 8. И У НЕДЕЉУ 9. ЈУЛА 1889. ВЕЛИКИ КСНЦЕРАТ СА ПЕВАЊЕМ РУСКОГ ПЕВАЧА И ПЕВАЧИЦЕ г. Владимирова и г--ђе Нолцова И ГОСПОЂИЦЕ т^гјтћс.^2 поповииеве СРПСКЕ ПЕВАЧИЦЕ. Између певања биће велики ватромет. тгл^.з.хз:^ хл;Е1з:-А- БО Т1.Љ.1РЉ. ДИН. ПОЧЕТАК У 8 х / 2 ЧАСОВА У ВЕЧЕ

Моме добром и пепрежаљеном супругу

ЉУБОМИРУ Ђ- МИЛОЈЕВИЋУ бив. адвокату ив Крагујевца даваћу четрдесетодневни парастос у понедељак 10. Јула ове год. у 9 сати пре подне у вознесенској цркви. Молим другове, познанике и пријатеље покојникове да изволе присуствовати овом тужном помену. Београд, 8. Јула 1889. год. 477,1,2 О жалошћена супруга Софит Љ. Милојеви&ка роЏна Островац.

, 479,1 — 2

С ПОШТОВАЊЕМ рускп-сршси шет

гвој долазагс к кренуће се из Цариграда у понедељник Иред њега ће 1Чићи до границе г. намесник Белирковић и г. министар • председвик

ВЕОГРА ДСКЕ .ВЕСТИ Долазак високога хације. — 11 о сдужбеном извештају, који смо добили из министарства , ББ. В. бив. краљ, а садашњи високи хаџија-Милан, требао је да стигне у Београд синоћ. Међу

тим, тај се гласни]е иснунио, но како чујемо високи цутник долази у идући уторак. Зар су тако ноуздане вести које се дају нашим лисговима из самога министарства?! По извештају, који смо синоћ добила из мин. сп. носл. Њ. В. бив. краљ Милан одложио је на веколико дана

— Српско-иађарска размприца. Усслед вести пештанских листова, да су српске мограничне стцаже ухва тиле на мађарском земљишту мађарског, држављанина, превели га на срнско земљиште, ухапсили, злостављали и пустили — г. министар унутрашњих дела наредио је начелнику округа шабачког да одмах најстрожије извиди у чему је ствар, и да му о свему поднесе тачан извештај.

Пошто начелник нодвесс извештај' нлдамо се да ће г. министар објбасоити у чему је ствар. * Ориску Иозо-рккЈУО. Дааао, у С-У" боту 8. ов. м. даваћесе отказани комад „Хајдуци" или .Братоубица" жалосна игра у 5. чинов. с певањем ; написао Јован Стерија Поповић. * Нов лист. У Ваљеву је изашао први број новога листа „Ваљевски Глас". Власник и уредник му је г. Таса Стојановић, а штампа се у штампарији Јов. Ј. Молнара. За програм свој, овај лист истиче програм радикалне стран-

ПОДЛИСГАК

БЕОГРАДСКЕ ТАЈНЕ и стори јски роман из доба борве и ратовања за српско ословођењв (г 10 књига 0 прологом) (Писац задржава сва арава) (36.) • Поред свију ових сметања, шајке су онет зато око по ноћи стигле са свим под београдске бедеме, и то нечујно и н: опажено. Кад се тако привукоше до на једно 300 корака до градских бедема, из мрака се указа један турски кајик, а на њему три човека. Долазили су од бедема градских. Кад се примакоше, они дадоше знак да долазе као пријатељи, а за тим одмах распиташе где је г. командантова шајка и одоше право њему. После по часа шајке се упутише нраво градским бедемима, а предводиди су их они, што дођоше мало час у турском кајику.

На оном истом месту, у доњем граду, где је сад велика бара, до Небојише куле, у прошлом веку било је вештачко пристаниште, ископано за шајке, а у њега се улазило једним каналом, чији се трагиви још и сад нознају. Они незнани људи, што дођоше накајику, новедоше један део шајака полако низ Дунав, вешто откопчаше велики ланан што је затварао улаз у канал, па једну по једну шајку уведоше у канал и поведоше их право пристаништу. Међу тим. док су ове шајке неопажене ушле тако у град, остале су се прибрале код Канли-куле. Но оставимо сад за тренутак ове тајанствене ноћне нападаче, па да видимо шта се за то време радило у београдском граду. ГЛАВА XII. Записннк једне лепотице Док су се Дунавом прикрадале и распоређивале непријатељске шајке, бирајући згодна места за нападај на бедеме, у пространим харемским одајама београдског везира, у оним одајама, где је боравило срце везирово, његова лепа Маре — још се бдило. Велики багдадски Фењер , нарочито удешен да кроз плаво стакло меком, благом свет-

лошћу осветљује простране харемске одаје, висио је на сред собе, и једнаком благом светлошћу обасјавао целу Марину одају. На сред одаје, под самим Фењером, седела је Маре за округлим столом од абоноса и замишљено нешто уписивала у лепу, укусну књижицу, повезану у фини меки марокан. Мало даље од ње лежао је. нолуобучен, на дивану успавани велики везир. Његово лепо, живо лицебилоје сад, у сну, још лепше и пријатније, чему је донриносила и голема бледоћа, што се беше разлила но нежном, симпатичвом лицу везировом. У лакој источњачкој ноћној хаљини, од најФинија кашмира, седела је Маре за малим сточићем и, како рекосмо, нешто уписивала у књижицу. То је био њен дневник, а уграбила је ову ноћну тишину да побележи последње важне догаћаје, који се десише за 2—3 поеледња дана. Писала је час српским, час талијанским језиком, али се служила неком са свим необичном азбуком. Писмена су јој била налик у неколико ва арапску азбуку, али опет нису била арапека. (НАСТАВИ1Ш се).