Мале новине

ке. Партизанство оставља на страну, ј каев, који је цосетио Црну Гору. По- цијама вулкана у Месини. Већ читаву а иред очима ће имати непрестано , сета ]е учињена по налогу самога годинр дана траје бљување тога вул-

само народно олагостање и политичку и економну незавасност и уједињење Ср пства. Лист излази средом и недељом, а цена му је 6 динара годишње. •к Одбор општински. Данас у 5 и по часова по иодне држаће одбор општ. ванредни састанак с овим дневним редом: 1. Извештај пододбора за водовод о стању претходвих радова и тражење вакнадног кредита. 2. Измештање „Чукур чесме". 3. Предлог да се купе три пара коња, и набави још један Фијакер. 4. Извештај једног црквеног тутора. 5. Регулација „Вишњичке" и „Милетине" улице. 6. Молба механџија да одсеком плаћају касанску аренду 7. Молба пиљара са вел. иијаце. 8. Молба Фабрике дувана, да се награди тротоар до Фабрике. 9. Позив „Кола јахача књаз Михаило", да се и београдска општина упише за чдана утемељача тога удружења 10. Молба Петка Маринковића да се ослободи извесне кирије. 11. Акт конзисторије београдске о подизању нове цркве св. Александра Невског. 12. Извештај комиеије о плацу који је управа дуванског монопола тражила иод ЗдКуи ; и 13. Молбе и уверење.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Веливи кнез Петар Николајевић, младожења црногорске књегињице Милице, етигао је2. о. м. наЦехивас. У сусрвТ м ;г ј с ваашаи на Гра< ницу кнез Никола с Божом Петровићем и руским послаником. При уласку у престоницу дочекан је кнез риком из топова и звоњењем звона. Велики кнез је с нратњом одмах отишао у митрополитску цркву а за тим у палату кнежеву. Варош је сва окићена засставама и венцима. При дочеку је било и много гостију са с т ране. У вече је била бакљада. Ово је први велики

цара. 1 кана, но до 15 јуна бе ие тихо. На ! тај дан заиоче изненада много силније избацивање, које ее ненрестано понавља. Особито пред вече иружа се оближњим становницима диван, али и страшан иризор. Вулкан избацује неУредник бечког „Екстраблата", ЈГеви ; | бројене комаде камењ! у висину од

ИЗ БЕЛА СВЕТА.

Отншао иа волииа у Парив

одвезао се из Беча на иариску изложбу у Фијакеру и то за 20 дана. — Лутриски згодитак од 480.000 Фор. још непрестено занима јавно мишљење. Темишварака лутриска управа била је објавила, да је вучење извршено са свим иравилно и законито. Али сад „Будапестер Тагблат" јавља, као да ће власт ииак морати да се позабави овим ретким и чудним згодитком. Секациони саветник Андреански, која је изаслан из Пеште у Темишвар, већ је све испитао и поднео пријаву код суда, услед које је већ започета истрага. О истрази ее не може ништа рећи, јер се рада усиеха све држн у тајноети. Али сад се всћ зна, да вучење није онако правилно извршено, како је то уирава темиш нарске лутрије објавила. „Винер Тагблату" јављају из Темишвара, да је онај дечко, који је извршио вучење, цреварио комисију јер је знао вешто сакрити прве бројеве и подметнуо већ у нанред спремљаие бројеве. Већ се, вели, зна и за кућу, у којој се учио „вучењу" тај дечко, коме је сад ок« 12 година. Умрли Роберт Хамерлинг, један

000 метара. Тако из ачено камење посве је усијано, те се дивно у огромној висини показује. Камење пада на оближњу равницу, која слази према мору, где усијан камен и текућа лава без престанка дижу, уз страшан шум, читаве облачине водених пара. Све се куће у оближњим селима тресу, а становништво налази се у силном страху Од пре неки дан променио се је са свим облик вулкана, јер је пре имао један вршак, а с.ад се лава тако нагомилала, да су посгала три вршка. Чудво је само, да се код овог вулканског избацивања није осетио никакав јачи потрес. — Народиа слава у Паризу. 2. о. м. прослављена је стотинити пут народна слава у саомен разорења Бастиље. И ако је тога дана често било кише, ипак је слава текла величанствено. Не само сав Париз, већ и сви сгранци, који се баве у Паризу ради изложбе, похитали су да виде ову стогодишњу успомену разорења Бастиље. Још рано изјутра пуцањ топова означавао је почетак свечаности. Наскоро за тим полазила су иод заставама сва могућа друштва. Најпре су буланжисти на-

од првих немачких песника дапаш- ј правили демонстрацију. Опи еу се ску-

њега доба, умро је 1. јула у Грацу у 56 години. Својам песничким радом, стекао је гласа и ван народа свога. 1871 изишле су његове скунљене пееме. Писао је и романе а и шаљиве игре. По струци бао је проФесор философије и Филологије, и изучио је санскрит и источне језике. Његова* књижевна дела одликују се дубљином мисли, класичном ленотом језика

пили пред уредништвом г Ј1а Прес", ту су викали : „живео Буланже" и иевали „Еп геуспап! с!е 1а геуие". Противници су звиждали, те настаде туча. Исто је тако било нереда и на тргу Конкордија, јер је ту полиција хтела забранити Деруледу да држи говор. Чим је Дерулед сгупио на подножје Страз буршкога споменика, полициски комер довикнуо му је: „Овде је забра

венац на сноменик. Главаи део свзтковине сачињавала је војничка смогра наЛоншанпу. Војска је пролазила поред нреседника републике а командовао јој је генерал Сосије. Било је ту грдно много света и ужасног гурања. Кола за колима довозила су гоете, а трибуне биле су препуне. Преседник републике стигао је у 3 и по сахата иосле подне. Поред њега је седео војни министар Фрејсине. Чим се преседнив по ;азао, свет га поздрави са „живио !"" Топови су пуцал;? а музика свирала Марсељезу. Овој свечаности ису присуствовали преставници великих сила. Највећу иажњу света иривлачили су анамитски иринчеви и црначки краљ Дина Сали®у. Оаи су били на трибуни преседни ковој. Око 4 сахато иочело је деФИловање целе иариске посаде. Нарочито су поздрављени ученици ОФицирске школе у Сен Сиру и домобранци. И ако је било кише, де®илоаање је испало врло добро. Ове године учествовали су у слави и рачни војници из француских колонија, који су послани на изложбу. Коњаници су јашили у најјачем галопу, зн тим су на један пут стали пред председника и поздравили га сабљама. Свет их је поздрављао. Кад се преседник враћао, буланжисти му приреде мачију музику код Елизеја, али их полиција растера. У вечеје било величанствено осветл>ење Света је било тако много, да кола ниеу могла ићи. Најдивније осветљење било је на АјФелозој кули.

живим цртањем карактера. 1855 е 1Јт -шсво-гово;>.аг№ е ,-Д*}»у««д, м»шући шв-

је професор г имназије у Трсту, али због слаба здравља затражи 1865 пензију, коју добије с потпуном млатом због његових иесничких заслуга. Сем тога и нека госгшђа из Беча, коју није познавао, давала му је знатну пензију. Јулије Ревицки, један од духовитијих песника маџарских, умр;> је ових дана у Будимпешти. — Булваи иа Месини. Талијанске новине доносе опширне описе о еруп-

широм подвикне: „Живела република! Живео генерал." Маса света пристала уз Деруледа, на шта комесар објави Деруледу да је затворен. Кад је комесар покушао да ухвати Деруледа и да га одиста затворк, светиза притрчи, отме га и мете у кола. После ове демонстрације дошли су остали чланови патриотске лиге, који су се оцепили од Буланжисга н елзашанског друштва, те у тишини положе

СМЕСИЦЕ — Фалбов критичаи даи, Из разпих крајева Аусрије и Немачке јављају, да се 29 пр. м. испунило Фалбово пророчанство о времену, што га је изнео о помрчању месеца и његова 1фаб.1шжења «емм. У Р .чјхенбергу и околини била је тога дана јака олуја с кишом и градом, и нанели усевима и воћу грдну штету. Јака олуја ишчупала је из земље стотине стабала и воћака, пуних богата нлода. У једном селу код Габлонца јак ветар однео је половину кровова и оборио телеграФзке и телеФонске диреке. — У Тропави у Шлеској била је 30. о. м. око поноћи јака олуја с кишом, као да се облак нровалио. — Из Прага

ИЗ ХАЈДУЧКА ЖИВОТА ољлољ&хзра: шг бележника једног вечитог робијаша * * * (13) 1. Маја, 1879.

Прва нрв. Сад наста страховита борба између мене оружана и ненаоружане, али врло кочоперне иопадије. Пре свега она ме још онако у паду тако уједе за палац, да ми та рука готово онеснособи и мал-кса. Имала је само неколико шкрбака, али баш ти шкрби, оштри зуби забише ми се у палац и прогризоше до самог зглоба. Снажно ударим бабу песницом у чело, те једва тако ослободим прст. Она беше пала на страну, али у оном отимању брзо се окрете полеђушке. Док ја потегох ножем дајеударим

у врат, она од некуд беше домашила руком повелику цигљеницу, па стиснув је у шаку, тако ме тресну њоме по слепом оку, да ми скоро свест мрче, а свега ме крв обли, (И сад носим белегу од тога ударца.) Тај ударац омете ме, те не погодим ножем у грло, но омакнем и просечем јој само кожу на врату. Рука ми је била крвава и нож ми се клизао; нисам имао маха за ударац. Машим се да доконам проклету бабу за косу, но она ме при томе опет уједе за мишицу. Међу тим ја се докопам њене косе и брзо је обавијем око руке, па онда скочим, клекнем, извијем баби главу, притиснем је коленом на груди иа махнем ножем преко грла. .. И душник и гркљан пресекао сам јој једним потезом. Нож је био као гуја. Баба закркља и прући се, а читава бара крви отеже се, и ја осетих како ми се колено окваси топлом крвљу. Док сам се ја тако с бабом борио, чух како сокаком прођоше неки људи, који су гласно разговарали. Но ја се већ нисам бојао ничега. После овог извршеног злочина, после прве проливене крви, осећао сам се

некако чудновато слободан- Чинило ми се као дз је у мени пукла нека жица, која ме је до сад везивала и страх ми уливала, Сад сам знао да сам убица, да сам с целим светом у борби — и ја сам био слободан .. Ухватим бабу за руке и одвучем је мало у страну. Ту је расло неколико жбунова великих, густих метала, ја бацим бабу у те метле , па са свим слободно уђем у кућу и уналим свећу. Све је било немо и иусто. Уђем у у попадину собу. Оно девојче још је лежало на патосу. Приђем му са свећок и видим да је живо; само је онесвеснуло. Мало даље лежала је на иатосу једна ћускија, што су је били донели моји несрећни другови. Сагнем се те једном руком дигнем ћускију, па онда станем с њом више онога девојчета. Оно је лежало насатице, али је лице окренуло на више' Узмем ћускију у руку онако као штап, издигнем је над главом девојчета и наумим да је спусти тако, како ће врх од ћускије ударити девојче управо у чело, на прокрхати главу до на другу страну. Са свећом у руци, сав крвав с уздигнутом ћускиЈом стајао сам тако неколико тренутака. Рука ме заболе и ја снажно ударим ћускијом . .. но

место да је спустим детету на главу, ја ударим поред главе у патос, где ћускија направи велику рупу. Да сам је спустио на главу детињу, би је пробушила као кад ирстом прободеш грудву снега. Кад се свега овога даназ сећам, не знам ни за што сап иосле поштедио оно девојче Знам толико, да убити човечије створење изгледало ми је у том тренутку као кад човек згази каква мрава на путу. Кад се тако манух девојчета, узмем ћускију, те санеколико удараца обијем сандук. Место очекивана огромна богаства нађем: Две огрлице талира. Један подбрадњик. Двајест малих рубија, и једну кесицу нових небушених аустријских цванцика, и за два три дуката крајцара — свега на свега 50—60 дуката. (наставиће се)