Мале новине

телеграФишу да је у ок-шши наваше места било провале облака, која је нанела великих штета. У Пе(ити Је било тако ието. У Љутомерицу киша је поплавила много кућа а град поразбијао хиљадама прозора. Уништено је скоро све воће У Краљевиаи Саксонској било је још горе непогоде. У Дражђанима је страховита одуја с провалом облка управо опустошила Меран. Улице су поллављене, небројеаи кровови дигнути с кућа а хи љаде прозора поразбијано. Град ]е уништио еву овогодишњу жетву. У људима није било жртава. Из Пруске телеграФишу, да је у а Спрембергу била грдна олуја и да је гром убио једну сељанку У околини Штетина у више села б снила је жестока о луја ; громови су запалили неволико стогова жита. У Селху град поништио пожевено жито — Исгога дана, као што с«о јавили у телег амима, био је јак земљотрес у Чаршкенту у Сјемиречкој, од кога је псрушено половина вароши. — Најаовије веети из Пеигге јављаЈу, да јебила срашна бура. На Дунаву, близу места Бекеш Међер, аотонуло је више чамаца с мвогнм људима. Бечки воз није могао доћи у варош због буре, те је тек после великог задоцњења стигао иосле буре. — Исто тако јављају из Аусига, да је надао веома јакград. чији су комади били величине кокошија јајета. Град је на возовима иоразбијао прозоре а ветар је дигао ч^тири вагопа. У читавој Чешкој била је ужасна бура која је иолиштила усеве и сав хмељ ; многа еу места иоЈлављена.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВИНАМА" 6. јула. Цариград. Вејрутски гувереер РауФ паша, наименован је за гувернера Витлиса. Азис наша наименован је за гувернера бејрутског. Цариград. У нрошли уторак био је у енглеском послааству ручак, у част бив. краља Милана. Цариград. Овде је велики пожар. Већ је изгорело 200 кука.

„ДРУШТВО СВЕТОГ САЗЕ" Тодољубама и аријатељима сраске мис ли и сраског јединства Друштво Св. Саве, којега вам је племенити циљ познат, има дана ове две важне установе: 1. Светосавску школу — вечершу —- која се дели на два одељка: на основну и приправву — учитељску школу. У њој се, посведневно по два, а у зимње доба по три часа у вече, уче деца, младићи иа и одрасли људп, шго из српских крајева ваа краљевине долазе у Београд за разве 1рађанске и друг.мшслове, а који су живи ироносачч срнске свесги, српсвогајезика, српских обичаја и оеећаја.Број ученика Светосавеке школе био је ове годипе до 140. 2. Друпггвени „Пансионат", у коме се издржавају и сиремају заучитеље и наставнике младићи такође из крајева српеких ван краљевине, а којих је 32 на броју. Предавања у Светосавској Школи држана су а држе се и данас у теразијекој основној школи. А за пансионат морало је друштво узимати нарочите станове у најам. Главни Одбор Друштва Св. Саве одлучио је, да за ове две установе, као и за друшгвену библиотеку и канцеларије друштвене уираве подигне марочиту зграду : „Оветосавски Дом". Према својој намени „Светоеавеки До I" мора иаи зграда већега размера. Она ће бити т дигнута на друштвеном илацу у Душановој улици. Полагање темеља мисли се извршити још у току месеца јула. Главни је одбор ириредио лутрију за коју су срећве већ скоро растурене, а чист ириход њен — који у повољном случају може бити 12 до 15 хиљада — намењен је подизању „Светосавеког Дома". Сем тога, уирава је од општине београдске' дабк*. ла право на бесплатно вађење камена и песка ; она је добила и потребну грађу за кров, као и тријестину хиљаду цигаља од појединих родољуба. Па како све то још нису ни приближно довољна средства, која би била потребиа за довршење те велике зграде, друштвена управа, не"мајући пра ва на трошење сталнога Фонда друштвеног, морала се одлучити на овај корак : да се обрати сриским родољубима и пријатељима српске мисли и

Јединства, с молоом, да јој својим добровољним пролозима притеку у поМоћ. Управа Друштва Св. Саве апелује на српску евест и српско родољубље. Она је убеђена да Светосавски Дом, што већи и величанственији, и треба да буде подигнут српским родољубљем, те да он остане иотомству видљиви доказ данашњих наших патриотских напора : доказ нашега делања и наших тежања за јединством раскомаданог нам нлемена. Родољуби! Не пожалиге жртава за овај узвишени циљ. ДССбр. 778. 1. јула 1889 год. у Београду. Председнпк Друштва Св. Саве | [Шшнш Свет. Николајевић, | Тајник Ср. Ј. Стојковић

Уздамо се да ће наш лист и у будуће чуваоти код штов читатеља својих оно поверење и онај лепи глас, који је до сада уживао на све стране. Уредништво „Малих Новина и Читатељима из унутрашљости Наше штоване читатеље из унутрашњости молимо да се од 1. Јула претплаћују код својих пошта, јер удедништво непосред< о неће примати претплату ни од кога из унутрашњости. Све поште наше дужне су примати претилату, а ако би коЈа пошта нравила сметње претплатнницима, молимо да нам се то одмах јави, да сметње отклонимо. Уредништво,

БЕОГРАДСКИМ ЧИТАТЕЉИМА „МАЈ1ИХ НОВИИА" Од 1. Јула укинули смо претплату за Београд. Наш лист добијаће се од сада само куповањем на број. Да би лист био што доступнији штов. чит. нублици и да би га наши дојакошњи штов. претолатници могли и у буд^ће уредно набављати постарали смо се у два правца : 1. Предаћемо нашим продавцима сва имена свију наших досадашњих београд. претнлатника, па ће продавац понудити свакога претплатника , и ко жели куповати број и даље, продавац ће му увек донети број на ноге. 2. У свима главнијим улицама, а и иначе свуда, где год је било згодно, удесили смо продавнице, где ће штов. читатељи увек моћи да купе број. Продавнице „Малих Новина" биће обележене великим таблама, а доцније штамиаћемо њина имена. Тако ће наш лист бити стављен штов. публици на потпуно расположење њено ; она ће од еад добијати наше новине и брже и раније но што је до сад добијала, а ми смо се састараии да иист излази рано, тако да га у 8 часова изјутра већ има у свима продавницама.

КАЛЕНДДР Субота Правоелавни: 8. Ведмученик Прокопије Католички: 20. Илијн-дан Сунце и8дави 8 јула у 4 с. 8 м. Сунде задази у 7. с. 36. м. Мене месеца : Поел:едн.а четврт 8. Дан је с почетка 15у 2 сати, а ноћ 8'/ 2 с. пошто нарасте још ва — м., иде после на маљак и окраКа на — — с. и 55 м., а ноћ за — сата.

ИЗ ОПСЕРВАТОРИЈЕ

Београд 3. јула 1889. год.

7 с. пре п.

- 2с. п. п.

Притисак вавдушни (на 0°]

753,09 м. м.

753,10 мм.

Температу ра вавдуха (С°)

16°,7

2 5°,9

Влажност вавдуха (релативна)

Ветар 'праваци јаЧИНА) | западно југо; западни ; умерен

тишина

Максимплна температура 27°,3.

Минимална температура 13,°3

Време : лепо;

Сцоне из новинарског живота

1. Рђаве платише 2.

(3)

Видили сте како изгледа једна врста рђавих платиша; да видите друге. — Еј момче, виче господин Тодор разносачу. — Изволте, господине! — Који лист ти носиш? — „Мале Новине", господине. — Баш добро; њих сам и хтео, кажи твоме господину да ми од првога овог месеца шаље свој лист, па ћу платити. Расносач му заиише име, пријави га уредништву, г. Тодору се пошљу навнадно сви бројеви и г. Тодор је ностао наш претплатник. Прошло два месеца и трећега половина. У редништво објављује преко листа : „Умољавају се г. г. претплатници, који још нису платили за ову четврт, да неодложно иоложе новац нашсм разносачу. Новац се положе само на уредну признаницу"

Разносач се јавља с празнаницом. — Молим, г. Тошо, да платите. — Шта да платим? — Па „Мале Мовине." — А! „Мале Новкне!" Је ли могуће да ја то нисам већ платио. — Мени нисте, г. Тошо. — Теби нисам, али можда сам другом ком; све ми се чиии да сам ја то платио. Дед да видим. — Он узима квиту и згледа је. Уверава разносача како му се „све чини" да је он то „неком" платио. Разносач оиет тврди да г. Тоша није могао ником другом платити, пошто том линијом и новине разноси, и паре купи само он један. Н<> г. Тшоа опет зато завршује говор речима : „Погледајте, погледајте ви тамоуадминистргцији вашој, преврните тевтере, ја све држим да сам то вама већ платио. Извиђено је, разгледано је, г. Тоша није платио и разносач му се опет пријављује с квитом. — Шта ? Зар си ти опет дошао? виче г. Тоша — Па шта ћу господине, није плаћено; морам да дођем — правда се разносач. — Ама како то да код вас није записано, кад сам ја нашао у моме бележнику записан издатак за новине толико и толико.

— Можда сте то дали за друге какве новине. Е, ти ми сад знаш боље за што сам ја што издао ! Настане ћутање. Разносач хита, нема кад да чека, с тога уиита: — Па, шта рекосте г. Тошо ? — Ништа, ништа, извидећу ја то, иди сад, а ја ћу видети. Сваки дан одлази разносач и сваки дан покушава да наплати — па све узалуд. Једаред г. Тоша није код куће; други пут нема ситно; трећи пут спава, а слушкиња не сме да буди госиодина ; четврти пут опет му се „чини" да је платио, док најпосле уредништву не догрди, те днгне руке од наплате, а г. Тоши обустави лист. Н > да видите сад јада. После 5—6 дана ето г. Тоше у редакцију. — Што се мени лист не доноси ? — Нисте платили, господине. — А ко то вама каже да ја ниеам платио? — Каже мо«ак, кажу књиге, каже признаница. (наставиће се)