Мале новине

полицајце и оне. који оротурају те гласове, да )е, иоред еве иолициске опсаде и пажње, г. Тодоровић могао да побегне, само да је хтео. За доказ овог нашег тврђења нека иослужи ово: Г. Тодоровић је имао у понедељак у вече да се састане с једним својим пријатељем, г. С. Минићем из Градишта, који је сутра у јутру требао да путује у Ниш, и да сврше неке међусобне рачуне. Кад је наше уредништво у ц.шедељак у вече било опкољено жандар мима, пријатељи нису дали г. Тодоровићу да излази, бојећи се да га полиција силом ноћу не одвуче у затвор, а кога ноћу воде у полицију, тај се не може надати иикаквоме добру. Г. Тодоровић се одупирао, али је најзад попустио наваљивању пријатеља с условом, да ћс, кад се расване, отићи на железницу да испрати г. Минића и том приликом сврши с њи-м потребна посла. Једнога од својих присутних пријатеља умоли те оде и јави г. Минићу да ће се с њим са стати на железничкој станици. Кад је било у уторак око 5 сахати изјутра, г. Тодоровић је лепо, поред свих жандарма и писара, поред све полициске иажње, изишао из свог стана и упутз се на железницу, где га је ш>лициски комесар, мислећи зар да ће да бега,дочекао и казао му како је добио раснис да никуда не пушта г. Тодоровића, ако би хтео куда ићи јер је осуђен на тридесет дана за твора. Даље је рекао, како по распису треба одмах да га спроведе у Управу вароши Београда. Г. Тодоровић кад је видео то, није хтео ићи у угхраву но је рекао да ће се вратити у свој стан, где има нужних послова око листа, и комесар га пусти али у пратњи ^едног жандармског каплара, који је седео у уредништву све док г. Тодоровића нису одвели у затвор. У осталом, г Тодоровић да је хтео бегати, не би ишао на железничку станицу тим пре, што се већ могао надати да га неће нустати, кад су му онако силну стражу поставили око куће. Он је за бегство имао и путова и начина, којима би заиста и могао отићи а да га никд не ухвате. Али г. Тоторовић није ни мислио на бегање, и сви гласови о његовом бегству гола су измишљотина, свакојако

у намери да му се створи још кој<' кривица, као што смо још у ономадкшњем броју предвидели. * Лолицијска строгост. Јавили с«о већ да је г. Тодоровић затворен у једној од ћелија у унрави вароши Веограда, а читатељи већ знају да га је иоииција осудилч за истуа, дакле г. Точоровић имао би само да одлежи тих 30 дана. Али њега држе веома строго. Људима и иријатељима који би га посетили, или имају каква посла с њим, стављају се велике сметње и тек после дугог чекања они га дозову и пусте да се састане с каквим пријатељем. Ми знамо да је било људи под нслеђењем; да су као такви били у притвору, и да су се пријатељи могли с њима еастајати много лакше, но шго се данас може ко састати„с г. Тодоровићем. Мч бисмо разумели оваку строгост, да је г. Тодоровић под ислеђењем, па да се оно не би осујетило, да иолиција буде строга при дозво љавању састанака с пријатељима. Али кад он није под ислођењем, већ осуђен и он по тој осуди издржава затвор, онда ми ту сгрогост не разумемо, сем ако се тиме неће да се г. Тодоровић кињи. * Глишина радост. Кад је полиција одвела г. Тодоровића у затвор, упрзвитељ вароши Београда толико Је .бло радосан, дч је заборавио да има телеФон те да њиме може о ухапшењу г. Тодоровића јавити у млнисгарство унутрашњих дела, но је одмах потрчао да ту радосну вест сам лично саопшти министру полиције г. Који. Колика је његова радост била, може се судити и по томе, што је све ио три басамака скшао, улазећи у миаистарство ! * Нова криввца. Што смо се боја^и, нисмо се убојали. Ичразили смо сум;^у да ће иолиција покушати да г. \ јдоровићу ствара кривице,и наша сумња сад је постала ®акт. Полиција, или боље г. Глиша, отпочео је, како чујемо над г. Тодоровићем кривичну истрагу за нокушај бегства. Ми смо мало час побили ту клевету и имали смо пуно нраво кад смо р^кли да је она измишљена сами за то, да би се г. Тодоровићу створила кривица.

Како ће испасти овај нови „ирона лазак" Глишин, идемо да видимо. * Узајмно честитање. Кад је г. упраиитељ вароши Веограда Глиша изишао на ранорт г. министру полиције Који, и саопштио му да је ГГера Тодоровић ухапшен, пружили су један другом руку и чесгитали један дру гом на сјајно постигаутом успеху ! ИЗ ТАВНИЦЕ У овој рубрици бележићемо од времена на време све вести, што их будемо сазнавалн <> стању и приликама у којнма се налази наш затворени уредник г. Тодоровић. Овд« ћемо испричаги укратко, како је ствар текла од затвора на до сад. Као што је познато, дакле, г. То ровић затворен је 11 јула иосле 10 часова пре подне. С њим у колима отпратило га до полиције таман тројица полицајаца, а „овапућени песник стражар" са жандармима ишао је за колима. Узедоше га одмах у полицију ту се још од јутра знало, да се очекује г. Пера Тодоровнћ. Радознали жандарми и друга публика беше се искупила у ходнику. Кад г. Тодоровић уђе у ходник, они се раступише и г. Тодороваћ прође. Уведоше га код члана. Ту уђе и члан теразиског кварта. г. Чолић, који је неко време ћутао, иа онда рече: „Ми смо онај ваш јучерањи одговор 1 ) узели као жалбу и по њој је већ донесенј решење". Г. Тодоровић примети: — Мој ј учерашњи одтвор г. оисару никако сд не може узети као жалба против осуде. Ја сам г. иисару проето образложио, за што не сматрам иресуду као извршну, и зашто нећу ва идем одмах у затвор. Узммати сад тај мој одговор као жалбу, била би кроета-бесм^ли^а и сЗгповољагДа се тај одговор писару не може узимати као жалба, види се и но томе, што сте ме баш ви, г. Чолићу , позвали писмом та изјавим жалбу , аја сам вам одговорио писмено, да ваша брига није, кад ћу ја поднети жалбу

Ј ) То је писмен одговор, који је г. Тодоровић издиктирао писару.

и да ћу ја то учинити у року од 3 лана, кад мени буде воља, На тај одгоаор г. Тодоровићев, г. Чолић написа на нолеђини акта, како г. Тодоровић опај одговор, дат писа* ру, не ематра као својужалбу, но да ће иоднети другу праву жалбу. Г Тодоровић то потпише, па ту одмах и нреда своју жалбу против пресуде. Члан му рече да мало нзађе, а посло десет минута г. Тодоровић опзт би узван. Тада му члан рече: — За ову вашу жалбу видећемо шта ће-о, али прееуда и без жалбе нзвршна је. С тога саи да почнете издржавање затвора. — Здр пре но што се донесе решење по мојој жалби '? — уиита г. Тодпровић, — Сад одмах, — рече члан. Г. Тодоровић тражио јеод г. [члана да га саелуша како тражи даззмена затвор новцем, али му члан рече: „Сад идите у затвор, а то ће доћа доцније." За тим је г. Тодировић счроведен у жандарску собу (доле у хаасани), где је остао до нред ноћ. После је одведсн у ћелију. Ђелија му је малена, тесна, и на овој врућини веома загушљива. По наредби управитеља Глише, г. Тодоровић мора по цео дан седети у тој ћедији закључан. Пуштају га само два пут у 24. сахата. Не дају му хартије, нлајваза, нера и мастила. Ми смо му послали писаћи нрибор, али су му све одузели. 12 јула пре подне г. Тодоровић поднео је понуду, да затвор замени новцем. Тог 1-стог дана донео је уараватељ решење, да се новчана замена пе арима, аошто г. ТодоровиК „ме заслужује, јер је и аре судски осуђиван за оаорочавање власти у новинама". * Затворен у уску, прљаву, грдно загушљиву ћелију, пуну бува и стеница лишен пера и хартије — остављен да чами и пропада — ето то је стање у коме ф сад налази г. Тодоровић. И то све само по вољи једнога полицајца — и то све под новим Уставом ! -сз г"—•• БЕОГР АДСКВ ВВСТИ Прнсиео. Јуче у 8 и по сати пре подне приспео је са далеког свог пута

ПОДЛИСТАК

НИЕИ ПРИЧА А. ЛИТВИНОВА.

Антонина Александровић Селицкаја, — или Нини , као што је звао муж, — седела је код њега у кабинету. Муж њен радио је за својим столом за писање и те вечери јој је већ неколико пута говорио: „Шта се врпољвш?" Она је одиста седела врло немирно: часје покретала столић, час је бацала иопет узимала свој шав, час се протезала на дивану и затварала очи, час се опет брзо дизала. И Нини је већ неколико дана била у таквом стању. Дошла је до уверења, да мора озбиљно говорити с мужем. А и с ким ће се посаветовати ако не с њим, ко јој је ближи? „У осталом, то се сем њега нивога и не тиче", говорила је она и горки, иронични осмех показа јој се на лицу. Нини Селицка је врло лепа. Њеном лицу нарочито добро стоји каприцан израз и сјајне

очице с дугиад трепавицама. Она је знала, даје сви мушки сматрају као врло „иикантну.' Већ је три године удата- Нини се удала не из љубави, већ једино због тога, што је Селицки био „добра партија." Нини није имала кога да бира: она је била врло сирота, мати јој је имала малу пенсију, и оне су живиле, немајући скоро никаквих познаника. Нину су у гимназији сматрали као прву лепотицу, ма где се нојавила свуда су је пратили усхићени погдеди мушкиња. Она је знала да је лена, „леаа да п-лудиш," као што јо) је говорио један њен обожатељ ђак, а међу тим је морала по читав дан да седи у мрачном, влажном малом стану, с болесном. непрестаао бурљивом матером. Нини се радовала кад ју је запросио Селицки, који је виђдо код неких својих далеких рођака. Селицки је био на добром положају, сви су га поштовали, имао је меке и симпатичне очи. .. Заљу ио се у Нини до лудила. Понашао се према њој као с неким покровитељством. Нини је према њему и по годинама и по свему била право дете Нини би била луда кад би му одрекла; сви су јој гововорили: „камо сад добрих младожења за ону, која нема мараза?' А и сама је тако мислила. Сем тога, није била ни у кога заљубљена и у опште била је веома равнодушна према удварачима. Још у гимназиј^. су јој говорили, да је

„неосетљив." За те три године Нини јеживела врло лено, она је одиста почела волети својега мужа. Ш10 је главао, они су били добри пр.-.јатељи, увек отворени једно према другоме. Нини ј ' јако поштовала својега мужа и веома Је ценила његово мишљење, код ње није било ни једне мисли, за коју он не би знао, И гле, како се то сад све изменило! — Не, морам с њим говорити ! одлучи Нини. У тај мах уђе собарица и јави, да је готов чај. Нини устаде и пође у трнезарију. Кад Је пролазила поред мужа, он је хтеде пољубити у руку, али је Нини некако инстинктивно трже . . . Муж је погледа, чудећа се .. . — Ма-ни-те се, Иване Алексијевићу! каприцно огужи она. На чај је дошао један познаник њихов, Нини је готово непрестано ћугала, задубљена у своје мисли. Селицки је почео гов рити о политици. Нини је после чаја села у наслоњачу у једном углу, и гледала је како се разговарају. Те вечери њен муж некако је доводио у узбуђење. — И увек је миран као хладна сгена, ми слила је Нини, — изгледа да га ничим не можеш загрејати. И како то код њега све иде и логично и досадно! Па ипак га волим . . - он је