Мале новине

Њ. В. бпвшн крал, Милан, доцраћен намесником г. Б.-лимарковићсм и министром преседником. На станиди до чекали су га Њ. В. Краљ Александар члан.лш владе и г. митрополит Михаило. Њ. В. бивши краљ поздравио се са свима, а нарочито је срдачан поздрдв био с г. митронолитом ; иосл<; тога сео јс у кола с Њ. В. Краљем Александром и одвезао се у двор. * Позорвшно друштво, које даје иреставе под управом г. М. Рисантијевићаухотел „Иинеријалу", приказиваће данас „Цар Петар Велики као лађар"-, шаљива игра у два чина. А пре овога г 277ар«и", шаљива игра у 1 чину од. 3. Ј. Јовановића. Између чинова иеваће г. Иеа Т;*таровић и дежламоваће г. Р. Вујдић ГЛАСОВИ ИЗ НАРОДА Сталаћски пут (донис „ М алим Н овинама.") Један посетилац Крушевца за време Косовске нрославе, који сеинтересује за грађевинске ствари, пише нам ово : Из Сталаћа у Крушевац иде се интересантним путем, донекле све оФалом Мораве — Клисуром — а носле се ир^ђе у иоље иа затим преко Расине у Крушевац. Овај пут, као и сви слачни, који вез>ју какав крај са железницом, врло је важан. Он је интсресантан и због тешкоћа, које су се морале савлађивати нри његовом рационалном грађењу, које има своју читаву историју. Раснитивао сам о томе у путу у Крушевцу и сазнао неке појединости које ће бити од интереса и за ваше читаоце. Кад се саградила железница, морао се најзад и овај пут како треба израдити т. ј. иросећи у стени на довољну ширину. После тога проеецања неке партије су се иочеле обурвавати — као оно у Багрданској Клисури — и од тога доба нут овај иостао је извор непреетаних трошкова за округ, јер су се ови исилаћивали окр^жаим ирарезом. То није никаво чудо, кад се зва, да и на другим местима нонеки техаички објекти скуио стају, кад се из основа рђ во иоставе. Но осим гога донекле природног скупог ко!Птања, уверавали су ме, да има других неправилности, закојесе не може

рећи, да су учињене у корист државне или окружне касе. Један зид, који Је озидан за подупирање елојева, који се клизају, коштао је доста, но још цре но што је истекао рок нредузмачепом гарантовању за доброту рада, зид је поче 1 нагло да пуца на извесну дужину; а доцније се ту у неколико и порушио. Мало после тога, и пошто је нека комисија зид прегледала, видели су Крушевљани, како онај предузимач, који је зид градио, исти оправља, и неки мекога срца, већ су га и сажаљевали, пгго је зле среће, те понова гради зид о евоме трошку, само зато што га није причекао са ауцањем још који дан. Но доцније се увидело, да је то сажаљевање било излишно , јер је исти предузимач за ту оправку наптатио од округа без мало 20 хиљада динара. — „Како то ! — питала су се она мека крушевачка срца." — „па ми знамо да за овај поеао није било јавне дици тације, као што треба ио закону, а не знамо ни то, да је баш овај предузимач добио монопол за грзђевипе на Сталаћком путу." М*>ђутим , кажу, ствар је била врло проста : окружни инжињер саставио је предрачун за оправку зида и мииистарство грађевина решило је, да се исиод руке аротивно закону о јавним грађевинама да овај иосао у израду. Изгледа, да се увидело, да јавие лицитације нису више пробитачне за државну касу, кад се тако учинило. Главну заслугу око тога посла, корисног по државу као да је имао окружни инжињер, јер још Јвок су се крушсвачки предузимачи чудили, како је то могло бити, он је добио класу То се елучајнодесило за време садањега министра грађевина, но држи се да оно тој онера цији ништа није знао. На несрећу по округ, брдо није било задовољно са том оправком и зид је у брзо онет поиуцао. И опет се морало приступити оправци. Сад мека крушевачка срца нису више сажаљавала нредузимача, јер су мислила, да ће он то о своме трошку морати оправити, пошто му и сад рок гарантовања није био истекао. А предузимач је ипак био равнодушан и није ни тражио њихово сажаљевање, пошто је ствар била сасвим проста : он није ни положио какву кауцију за гарантовање, јер се то од њега није ни тражило. Саевим природно: где нема лицитације нема ни кауције —а све-

му томе криво је оно ђаволско брдо које се клиза. Зато га сад и зову у Крушевцу: „инжнњеров треФер"

Паљевине у Драгачеву. (Доиис „М. Новинама") Овде код нас уДрагачеву настале су неке паљевине , да се. човек не може довољно начудити од куда су. Тако су Радовану Бркићу из Краварице ноћу 7 о. м. непознати зликовци заналили два сена. Ранку Јовичићу из Лисе, непознати зликовци изгорел< су једно сено. Мари, жени Косте Сретеновића из Тртију, непознати зликовци за шлили су ноћу 8. о. м. три сена, која су изгорела сва до земље. Сем тога ноћу између 28 и 29јуна непознати зликовци дошли су у њиву Богоеава Н^дељковића из Вирова. На њиви је било четири плуга засејана кукуруза. Зликовци су исекли сав овај кукуруз до земље и само на сред средине њиве оставили један струк ! Ја вам за сад еа*-о јављам ове случајове, а надати се је, да ће власти стати на пут овоме злу. ИЗ ВЕЛА СВЕТА. — Међупародни конгрес радника у Паризу. У Паризу је отворен међународни конгрес радника. На конгрес је дошло 80 изасланика који застунају 100.000 радника, 108 застуцника радиичких из Француске, и заступају преко милијун радника, из Немачке 82 заступпика од којих сваки има нуномоћије од 5 до 10000 радника с њаховим потписима. Између ових 82 изасланика има 10 заступника из немачког рајхстага. Даље има 6 Руса, 4 руска Пољака, 17 Белгијапаца, 9 Аустријанаца (1 Чех и 3 Мађара а остало су Немци,) један Елзашанин, 4 Холандеза, 11 Талијана, 29 Еаглеза, два Американца, један Бугарин, један Грк итд. Грађанин Мареј говорио је и ноздравио присутне Немце. Либкнехт превео је овај поздрав на немачки. За тим је Либкнехт развио потребу, да се разне Францусске радничке странке сложе и изјавио је да милијуни немачких радника сматрају спојење Е .Јзаса с Немачком као просту отимицу. Они су, вела,

1870 у сабору рекли то Бисмарку у брк, па и сада веле, да су они браћа Француских радника, к ја не маре за пикакве диолотатске сплетке. — Џак секач трбуха. Из Лопдона јављају, да је ту скоро чувени лондонски убица Џак и опет убио неку женску, коју је, гтошто је убио, осакатио на познати свој начин. — Луда опклада. Пре неки дан су се становници места Рок Исланд дивили своме грађанину- Џону Виљаисону. За онкладу носио је 36 сахати велики камен с једнестране улицена другу, и на сваком углу спустио и онет га дигнуо. За то је добио 100 долара и тамошња музика давала м у серенаду, а лепотице му дале цвеће. — Аустралски крсз. Неки Џ Б. Вастон умро ових дана у Сиднеју и и по себи оставио имње од четири милијарде. Био је председник разних друштава за копање злата.

СМЕСИЦЕ — Гостиопнца на АјФеловој кули? Као што смо вс-ћ јављали, на АјФеловој кули има четир гос/ г ионице Бребан нлаћа 10.000 динара недељно кирије. Да би подмири<1 кирију и остале трошкове и њему ос галоћара, он све према томе и нанлаћуј*. Ко хоће да добије засебни кабинет, мора га наручити на 14. дана раније и платити 150 динара, а за доручак илатити 300 — 800 динара.

ЈМиЈпШтЈииЈпЈшћППпиишишшнишп

Ред примања по миниетарств у Министар унутр. деда: сваки дан пре подие од 12—1 часа пре подне. Мин. иностр ДЕла : четврком од 11 — 1 ч. пре подне. Министар војни сваког дана од 11 — 12 ч. сем недеље и празника. Мин. правде: свзког дана од 9 и по часа до подне. Мин. грађевине; сваки дан од 11 — 12 ч. пре подне. Мин. просв. и дркв. дела петком од 11 до 12 часа пре подне. Мнн. привреде, понедеоником, уторником четврком и петком од 11-с преп2е до 1 по подне Ммнистар Финанције уторником и петком од 10 — 12 нре подне.

тако мио, добар!... Данас му нећу ништа говорити, нешто су ми нерви јако растројени, б>>ље ће бити да епавам. Нини се опрости и оде у своју собу. Кад се свукла и бацила корзет, она седе у наслоњачу и замисли се. После јо) поглед паде на •огледал<,, у коме се сва огледала* „Добро је што ■сам тако лепа."... Јако црвенило осу ј"ј се но образима при тој помасли, и прса јој се јако подигоше. Нини после тога брзо леже на кревет и послр неколико минута чуло се њ>°но јецање. Она је илака 1а као дете, сузе су јој потоком лиле по образима, она је нервозно трзала рукама џепну мараму, очекујући долазак мужа Сутра дан Нини је осећала да је са свим болесна. Кад је муж отишао на дужност, оде она у зазод за напуштене и сироте, где је дево)чи цама давала бесплатне лекције, али су је деца тога дана само дражила. Њу је увек у неколижо растројавао болгшљиви изглед деце и њихова зеленикаста лица, али тога дана ни мало ни је могла радити. Вративши се кући, Нини узе књигу, али јој се није читало. Дође муж; он је опазио њен болесни изглед и упита је, да ли да пошље по лекара. Нини га је уверавала, да је са свим здрава. Селицки је у вече опет седео у свом каби-

нету. Нини уђе и ћутећи леже на диван. „Одмах ћу почети!" говорила је она. У том јој ноглед паде ва њснз ноге у напучама. „Прсги су в(.ћ пронали, » ећу их више куиовати у том дућану,' падс јој на памет. „Како могу у овом тренутку мислити о такој будалаштини" помисли онч. — Јеап ! ; А ече најзад Селицчи лагано диже главу и исирави се. Он устаде и било му је пријатно да проџака са женом; седе на диван код Нине и лагано окреташе њену главу к себи. — Знаш шга, Јеап настави она, — изгле да ми.. . почињем да се заљубљујем . . . То је врло ружно, то може растројити сав наш живот ја све то добро знам, али нс могу ништа да учиним против себе.. . Реци ми, шта да радим? Нини Је говорила испрекидано, гледећи на страну. Селицки је седео поражен, он је нахилално дигао руке с главе Нинине и опусти их Никад му ни на ум није падало да постане љубоморан на жену. Истина, њој су се многи удварали, али и како изгледаше, нико јој се није допадао и према свима својим удварачима ионашала се подругљиио и говорила је, да јој већ постају досадни. Селицки је ћугао. Глава му Је бучала.

Гледајући на жену расејано, осећао је како му је крв појурила у лице и срце му скоро преетало куцати. „Па ко је тај, ко?" помнсли он с тренутном мржњом а на намет му брзо паде маса познанатих лица. И све то после тако мирног живота, пуна љубави, кад је навикао мислити, да ће целог живота тако нроживети с Нини! Он је једва дисао. — Можда се вараш, можда ти се учинило ? рече најзад. Селицки се сам уплашио од свога гласа. тако је чудновато звучао. — Ах не знам ... Зар би ти ја говорилв кад би,.. Селицки није видео лице своје жене, она је лежала обрку1а зиду. — Ко је тај ? упита он глухо, Нини се на један пут подиже на дивану,. лице јој је било веома бледо. (наставиће се)