Мале новине

жио лекарску сведоџбу од два лекара, који су га лечили а у окту је нагласио и то, да се управа може и преко свог лскара уверити о стању болести. Тај акт предат је управи 12 јула око 6 часова у вече; г. Тодоровић платио је и таксу од 2 дивара за решење, па ипак све до овога часа још нема нккаква решења од управе, ма да је ствар хитна и тиче се здравља и живота једног срп. грађанина. Жалосни министре цолиције, кукаввни Којо, сећаш ли се како си био жустар и праведно гневан кад се у граду вонекад дешавало да стари управник г. Карамарковић, не одговори одмха кад му се јави да си болестан. А шта радиш сад? Под чича Николом и нанредњацима велеиздајнику Косги Таушансвићу указивана је лекарска помоћ на сваки његов зехтев. Сад је министар полиције тај исти Коста који зна шта је затвор и шта је болест, и за његова министровања једнога Перу Тодоровића држе у мрачној, загушљивој ћелији, осврКуки ни главе на његове аријаве да је болестан. Јадни Перо, да ли си икад могао слутити, да ће те стићи таке беде онда, кад на владу дође странка, за ноју си жртвовао све! Али стегни срце и трпи јуначки, живи мучениче! Трнео си двадесет годнна; трпи и сад кад еу на влади твоји „пријатељи". Теши се мишлу, да народ све то бележи у свој велики рабош. Опет ие пуштаЈу. Код г. Тодоровића никога не пуштају. Шта је с н>им, је ли здрав, је ли болестан, да ли му је све како треба или не, не знамо то зна Глиша па Бог. Исто тако ни г. Тодоровић не зна шта је с његовом кућом, шта је с листом, који му је све имање ; не зна је ли и шта свршено с обвезама, које као сваки човек има. Никога не нуштају, па не може ни знати. Ономад је }едан сарадник нашег лнста ишао у полицију да се еастане са г. Тодоровићем, ради једног меничног плаћања. Пошто је читаво по сата чекао док је г. члан изволео доћи, он је ушао члану, тражио да се састане са г, Тодоровићем и казао зашто. Члан му је одговорио да се не могу састати, но ако има шта нека напише па ће он послати г. Тодоровићу и казати да се чека на одговор. Сарадник нашег лисга цротествовао је противу тога као противу незаконитости и тврдио је, да полиција нема ирава и несме да забрањује састанак са г. Тодоровићем. Г. члан је од говорио смешећи се : „Забрањено је иатовамје, акоимате каке потребе, можете их свршити написмено преко мене." Сараднак нашег листа видећи да му протест ке помансе, морао је пристати макар и на такан нут да дође до општења, г. II. Тодоровићем. Шта ли јеБогу згрешио овај јадни г. Пера, да се с њим овако черкески поступа.

ВЕСНИ!"

је најсуровији атак и на личну слободу писања ; погажепа је и збрисана слобода штампе; учињен је један црн и неопростив грех — и на све то „везависна" срнска штампа нема шта Да рече. Један ћути („Народни Дневник") као да је оловом заливен, а други („Дневни Лист") доноси две подле белешчице, које као да су у чолицпји р' диговане с том нровадпом намером, да заведу јавно мишљење, које би се мо гло обрнути противу силеџија, који газе и устав, и законе и образ свој. Јадници и кукавице! То што се данас догодило с Пером Тодоровићем, то ће се сутра догодити с вама, али онда биће доцне да се дерете. Не тражи се од вас да браните Перу Тодоровића лично, то ће већ он и сам учинити; од вас се тражи да подигаете протест противу изигравања и гажења ваших најсветијвх права. А ви шта радите ? Или ћутите, или доноеите подле и ниске тенденциозне белешке' које полиција кроји и протура их преко ваших новиаа. Али ако, доћи ће време када ћете се љуто кајати и још љуће иснаштати за ово. Кад ви заслепљени личном мржњом према Пери Тодоровићу пе умете да сс узвисите ни догле, докле се умео у овоме случају узвисити један „Брка", онда сте ви, врло бедни и врло жалосни „независни лисгови". Кад уграбимо времена разговорићемо се с вама мало опшкрније, да вас прикажемо свету онакве какви сте и у коликој сге мери прајатељи слободе. Бедна слободо, на какве си браниоце спала. * Од«Зјор онттински. Данас у чачова по подне, држаће одбор општински вавредни сасанак, на коме ће се прочитати извештај техничког одбора за истраживање воде о резултатима вршена истраживања и утврдити програм за пројект грађења водлвода.

ВЕОГРАДСХЕ ВЕСТИ Тешко слободаша. Да, тешко, политичким слободама с таквим кукавичким браниоцима њеним као што су неки београдски листови. Ухапсили једнога уредника, очевидно зато, што је писао како не годи садашњим власвицима; осудвли су га на 30 дана затвора само, зато, што се усудио у „слободној" и „уставној" земљи писати по своме уверењу и нахођењу; извршен

За похвалу. Тамбурашко друштво под унравом Павла Пивојевића, кроз 10—15 дана биће одевено у народи^ ■ одела. Та је појава за похвалу. Колико смо дознали, одело се састоји из јелека, гунчета, тозлука, гаћа и кошуља! „Званична иснравка" Најпре је у службеним повинама изашла „званична исправка" на нашу белешку о иротеривању г. Сгетолика Лазаревића, а за тим је у „Одјеку" изашла белешка о тој исиравци, па се вели како висмо штампали исправку за то, што смо изнели неистину. Ми смо одиета добили званичну ис нравку од г. уцравитеља Глише, али како је она била неистинита, то је но закону о штампи нисмо били дужни донети Али, ако је нисмо морали донети као „званичну исправку", ми смо се били решили да донесемо њену садржину на другом месту, а не где се штампају звавичне исправке, а што то нисмо учинили одмах узрок је, што смо набављали документа, којимаћемо потврдити наше казивање. Кад^смо ми већнабавили документа, настао је сидеџилук, извршен и који се још непрестано врши над г. Тодоровићем, и ми смо скоро били и заборавили на „званичну исправку". Али г. управитељ Глиша у службеним новинама и господа уредници нолуслужбеног „Одјека" подеетили су нас на то, и ми смо им веома захвални на пажњи. Ми ћемо овде само укратко изнети Факта, да званична исправка неистинито преставља ствар. Тако је прва неистина да је г. Лазаревић отвшао из Србије евојевољно а не да је протеран. Сам г. Лазаревић у писму свом, које смо ми донели у нашем листу, тврди да ]е протеран, па чак да је хтео бити и обмануг,

кад га је полиција хтела послати лађом која нристаје уз нанчевачку обалу, а он је изјавио да не сме ићи лађом која ЈЈристаје уз аустриску обалу. Дал.е, кад г. Лазаревић вије протеран но јеишао својевољно, заштојеимао нужде да моли Глишу управитеља за дозволу да може ићи преко Врање, где има зета и удату кћер, и за што му је Глиша управитељ, кад га није иротерао но својевољно отишао, забранио да иде слободво преко Врање, но )'а унутио ораво у Бугарску. Па даље, за што се Глиша унравитељ у „званичној исправци" нравда, како је г. Лазаревић „тумарало". Био који тумарало или не био, Устав га штити од полиције да га може про терати, и баш за то, што се до сад тако радило и што је било људи који нскога сматрају као „тумарала", па за то мисле да су у праву да га нротерују, — баш зато је Устав и донео ону одредбу, да се пи један грађанин ове земље не може, не сме протерати. У осталом, по логици Глише управитеља свакога је могла снаћи иста несрећа, која и г. Лазаревића, па и самог Глишу. Јер, г. Глиша јамачно зна, да у нас зма људи , који га сма трају као нешто много горе но што је тумарало, и према томе они, ако би били у власти и хтели да газе законе, протерали би га једино ва основу тога посматрања, и то не да би га протерали у Бугарску или Аустрију, но у Кину, Арабистап, Тунгузију, — да му се ни трага не чује. Дакле потврђ^но је да је „званична исправка" казала неистину тврдећи да је г. Лазаревић отишао својевољно, а види се да се и полуслужбеви „Од јек" ухватио на удицу лажи. Остаје сад да побијемо тврђења Глишино и „Одјеково", да г. Лазаревић није наш гриђанин. Ми ммамо у рукама два документа, којима се побија то тврђење Глвшино, и која ћемо оба изнети ва суду као доказ, ако би се Глиша дрзнуо да нас тужи, а од оба документа оригинали се налазе у рукама Краљевског Намесништва. Једним домуиентом београдска конзисторија тврди да је г. Лазаревић рођен у Ваљеву од оца Константина и матере Јелене, и да је „воспријемница" била Јелисавета кћи нок. ЈеФрема Ненадовића. Други је докуменат од пок. Д. Матића, који такође тврди да је г. Лазаревић рођеи у Ваљеву, да му је отац био секретар књажеве каацеларије, и да је 1842, као присталица династије Обреновића, пребегао с породицом у Аустрију. Ето, ми смо укратко изнели наш одговор па „зваиичну исправку" Глигпипу у службеним новинама и на покаекивање „Одјеково" уз Глишу, тек да свет види како се иишу „званичне ксправке" и колико им се може поклоеити вере, а ми ћемо, ако ствар дође до суда, доказати сву неиетиност твр-

тврђење доказати и радујемо се што смо тужени, јер нам је дата прилика да на суду док*жемо како радикалаа влада гази Устав.

ђења „званичне исправке" и целу ствар јавићемо преко листа. Нека ее и г. управитељ Глиша и Глишино каскало „Одјек" ва сад задовоље и овим одговором. * Стављен нод суд. Суд вар. Београда, ставио је јуче, решењем својим под суд и у притвор г, Петра Периновића, писара унраве вароши Београда, за злоупотребе у дужности и више разних утаја. Тужба. Управа вароши Београда тужила је уредника нашега лисга за белешку „Зар и сад", у19бброју нашега листа којом се осуђује радикална влада што се и за њено време протерују из земље српски синови, што је очито гажење Устава. Ми смо горе рекли да ћемо наше

ПИСМО УРЕДНИШТВУ. Уредништву „ Малих Новина и У бр. 204. „М. Новина" уредништво је у белешци цои наеловом „ Баш не иуштају " изволело донети вест, како смо молили управника вароши Београда, да нам дозволи видети се с Пером Тодоровићем, и како нам он то није дозволио. Истина да нам г. уцравпик није дозволио да се с Пером енстанемо, али то због гога, што његова ствар још није коначно свршена била, а кроз два. данл можемо доћи, и онда се можеми с њим видети, јер се нада, да ће се дотле Перина сгвар коначно решихи. Овако је било, и да б'л горља белешка била потпуна, мојјимо уредништво „Малиџ Новина", да ову иснравку изволи штамнати у своме листу. Београд, 14. Јуда 1889. Раша МилошевиА Макса С. АнтонијевиЛ, ГЛАСОВИ ИЗ НАРОДА Филоксера (доиис ,. Малим Новинама.") Параћин 12 јула Г. Уредниче бгдите тако добри, те ставите ово неколико редака у ваш цењепи лист. Пре неколико дана изађем мало у поље, у околину параћинску, па дођем и у винограде. Погледам, и од једном падоше ми у очи неки кругови, којих беше доста и чокоће у њима суво, а оно у около, до еухих, избила лоза с'педља е'два па почела да се суши. Запитам шта је то, и они ми рекоше да је Филоксера појела, Беше ми доста невероватно, но на то ће рећи да ни сами вису знали до пролећа ове године, на кад је изашао аро®есор хемије н. гим. н испитао, онда се они уверили. Запитах за начин како се пренела, но они рекоше да не знају, али мисле да су по свој прилици пренели раденици крји су радили по смедеревском , пожаревачком и другим зараженим окр. па пренели или са собом у хаљинама или некако на мотикама, јер другчије и не може бити, пошто су брда: Жељи-вода, Краљево (турско>брдо и Слатина прескочена па у најјужнијем — Лозици, зараза места нашла. Пошто ее ово већ овде укоренило, а Филоксери лека нема, то мислим да је нрека потреба претећп у помоћ. На који начин? То је врло лако. Распросграњењем американске лозе. За ово би требало издати једну популарну књижицу, у којој би била лепо растумачена филоксера и њена моћ утицања на винову лозу, по том употребе американске лозе и сви пачини каламљења са сликама и справама. Истина да мз имамо доста чланака о Филоксери, о каламљењу и т. д. али је то разбацано по појединим листовима и часописима да је готово немогуће сваком ни скупити. Но све је то лако, али шта ћемо кад свет веле: „где ћу ја да да дам 60 дин. за 1000 прутоаа америк. лозе кад мени треба 10000 да засадим виноград па од тога шта ће се исушит