Мале новине

•онако а шта у кало.му *То за један виноград т|)еГ>ал()би 80 дук. Ја не анам, али ако је оволика цен>> прућу. лозама, одистејескуио. То јеврломного Наркнле то је и могло бити у почетку, али сад кад су три ј -асадниие: у Топчи.деру, Смедерев>, Крајини, које су доста јаке, требало би министарство нар. лфивреде да сиусти цену што може цржу. Јер како је дуван забрањен мно ге еу породрце у ввнограде очи упрле, ■па кад и они пропадну, шта ћемо оада? Затреће ее овако јака производња и шта нам остаје кукуруз и ншеница, Нанослетку миелим да не би с горег било Г>аш кад би ее комисија јелна изаслала ла подробнијс испита ствар и да упуства, како се Филоксера не ■би брзо раширила и на оволна брда. Ивкови-ћ

СЛУЖВЕНИ ГЛАОНИК Постављени су : за нореске надзорнике: II. кх, среза поеавеког. окр ваљевеког Никола Берић, до еада у ерезу посавскои, окр. београдском; III. кл. ср. врачарског, окр. беог радског. Таса Мајсторовић, до еада у истом и грочанеком срезу; III. кл. за ср. Хомољска, окр. пожаревачког, Радован Крупежевић, до сада ва исти и моравски срез,IV. кл. Јован Јовлновић, до еада у срезу млавеком ; IV. кл. среза грочанеког, округа беоч адског , Владимир Акснтијевић ; IV кл. среза јесеничког, окр емедеревског, Нетар Мплетић, дијурниета мин. во.јног; IV. кл. «реза белопаланачког. окр. пиротског, Сава Секулић, писар II. кл. среза звишког и голубачког, округа пожаревачког, Милутин 06реновић , бив порески надзорник и у. кл. среза моравског, округа пожаревачког, Ранко Пешић, свршени нитомац земљоделско-шумареке школе. — За писара IV. кл. мипистарства иностранах д< ла, Бранислав Ђ. Нушић, свршеии правник. — За начелника друге класе среза љубићског, округа рудничког, Тодор Мићић, начелник треће класе истог среза. — За поноћника четврте класе благајнице округа ужичког, Бл агоје С. Миленковић, практикант министарства Финансије, с тим да прима плату из прихода управе монопола дувана. ПРИВРЕДЕ. Труљење дрвене грађе. Дрвена грађа чест^ трули веома брзо кад је на влажним местима и није добро уређена Труљење долази од гљивиде „гљи .ЈИце" (лат. тегиИиз (1е84гиепз ; нем. Наи88аћ\татт, Но1г—Тћгапеп8сћи'атга) која нападне на дрвену грађу и ури.је се у дрво, које с тога постане трошно као прњад. Уелови су за њен постанак и развијање: нодоста влаге еа амоннија калним и калијевим еолима, али не мокрипа, оскудица светдоети и ваздуха, и тоилота ј>р 'Ко 0°. Ова гљивица највише се јавља у подрумима. НГто је дрвена грађа •сувља и здравија а и камен с н>оме употребљеп, мања је онасност да ће се ова глива залећи. Неке врсте дрвета напада јаче, н. пр смрчу, а неке врло ретко, н. нр. црну .боровину и аришешну због смоловитог др.вета Грађа неосушена лзко је подложна овој .гљивицп. Ччм се на ком делу грађе нојави трулеж, треба је уклонит.. и ззменити еувом здразом гр 4 ђом, која се још и премаже масном и предунредном материјом, најбоље креозетом. Зграде и влажна места морају се добро нромајавати. Сплављено дрво водом изгуби у води много минералпих еастојака, ва то га ова глива мање напада, него несплављено а, да ли је ,чрво сечено лети или зими то не чини ништа, са свим је све једно. Споре ваметци ове гљивице, веома су сићане и лаке, за то мх ваздух лако преноси, а и радници их преносе, па кад надну на иовол.но место развијају се. Кад се труло варажено дрво употреби у грађељу зград , или је у близини здраве грађе стајало. за рази се и здрава грађа.

ПРЕДЛОГ БЕОГРАДСНОЈ ОЛШТИНИ Гоашдпну иредседпику оигитинспог суда вароши Веограда Част ми је Господине председниче поднети Вам лредлог Лондопскс Ванке „Нише Ноаге & Соу и Е. Ап(1ге"односно нодузећа која општини београлској предстојеумољавајућиВас, да овај преллог односно понуду, са са овим накнадним изјашњењем изв лите изпети ошитииском одбору на оцену и решење. Каошто из „еп-ћ1ос"-иредлога сљеди, Лондонска банка и а ту намеру, да подузме и у најкраћем року изврши све и >словс, к>>ји су Београду као саетској и трговачкој вароши иужни и корисни, који ће на поленшање и углед главае сриске вароши и нрсстонице српске служити — и то у оном обиму, волико то Финанцијско ст. ње оиштине дозвољава и у колико је то од преке потребе, да се рено.ме Београда дигне на стенен светске вароши и престоницс, уједко да се на овај начин постава чврст темељсвим ковим установама, које се постепено и временом до целине извести морају. Овај предлогобухвдта све важније послове или установс сем водовода и и канализацнје, за које последње банка се из тога разлога није понулила, што је извештена, да оиштина београдска намерава исте у свом режију извршити и експлоатисати. Но премда су ови послови од хитне природе и битне важности, и нремда ови у тескној вези стоје са пословима за које се банка у свом предлогу онштини повудила, то ми јс част накнадно изјавити.да јо банка вољна потребан канитал за послове * ко водовода и канализације ошптини београдској на расположење ставити, а да би општина могла овс послове што пре извршити, то се банка општини нуди уједно као нредузимач грађевинар за номенуте послове. Банка тражи, да јој се екснлоатацијом нојединих подузећа, као и приходом од грађевина, које онштина на руковање прими, гарангује 6°) 0 интереса и припадајућа отнлата за уложени капитал, а ујамчава општини право, да послеизвесних година дели са банком вишак лреко установљеног интереса и амортизације, који би се експлоатацијом ових подузећа постигао, као нгго јс то у п-ђ1ос"-пред;:огу назначено и условљено. Налази ли пак општински одбор, да ова понуда не одговара иринципу и начину како ошнт. одбор жели да с>ове нове установе уделотворе. и намерава и према томе, да поменуте послове општипе само у свом сонственом режију изврпш и екснлоатише, то је Лондонска банка и у овом случају руковођена добром намером, да ошптину београдску у интерес-у ско рпјег извршења свог задатка предусретне и изјављује, да је вољна ставич и на расположење општини београдској зајам од 15 милијона динара са иитересом од 6°| 0 и припадајућом отплатом на онај рок, којис уговорио буде, и то под условом : да општипа београдска Ловдонскојбанци ујемчава ирвенство као грађевинару-иредузимачу на опепослове, које би општина путем стечаја нредузимачу уступила и то за тај случај , ако се банка усљед стечаја за дотичан посао пријави и уједно изјасни, да тај носао под исткм условима прима , које општ. одбор но добивеним понуда> а усљед раснисаног стечаја — као најбоља и најпробитачнија оценио буде. Уједно тражи банка, ирипципијелап пристанак оншт. одбора, да ће банци издати концес је за извесна подузећв, за која се може претиоставити, да општина не намерава иста сама извршити и експлоатисати , а та су:

варошка жељезпица (трамвај), гасно или електрично осветљење вароши, варошка кисина (редутсал) и друга подузећа, која би банка о свом трошку извршила и експлоатисала, а за које ће банка у најкраћем року ошптини београдској ноднети своје специјалне понуде. Као што се из ове понуде види, трудн се банка, на предусрстљив начин, да поради свих предстојећих општин. послова постигне са општ. одбором солидираи сноразум, и станља се општини београдској на расположење као Финансијер, нудећи општини зајам да може извесне иослове у сопствсном режију извршити , а при том се нуди општини београдској у интересу јеФтинијег, солиднијег, и бржег извршења општинских иодузећа као е^лидан предузимач грађевинар, а најзад нуда се, да извесна подузећа путем концесије изврши. Лопдонска банка пуди иоменути зајам оиштини београдској са уме реним интересом, који је интерес према томе доста модериран, ношто се банка аада, да ће ошнтински одбор у погледу оцењивања услова које је банка као базис даљем преговарању ставила, спр-ведљив, а у интересу што бржег и повољнијег решења овог по општину важног и замашног питања исто тако према банци предусретљив бити, као што је то банка сзојим нредлогом, односно својом нонудом засведочила. На овај начип банка пи у којем погледу пије октроирала поље за ио општину иовољну погодбу, но јесвојом кулантаом понудом као Финансијер и иредузимач изашла општ. одбору на сусрет, давши у сваком погледу могућности, да између онштине београдске и Лондонске баике што ире до погодбе дође. која ће погодба интересима општине свестрано одговарати. Лондонска банка јевољна, да одмах положи кауцију, коју општински одбор одредио буде, пошто се исти изјасни, да је намеран са банком поради извршења општинских послова на један од нредложених начина у преговор стунити. Господине председниче! уверени будите, да Лондонска банка жели са онштином београдском што пре до споразума доћи и у то име подноси своју понуду у пуној нади, да јс општ. одбор задахнут такођер онракданом жељом и намером, да се ове нове установе, које општигш београдској оредстоје — што пре уделотворе, које ће служити на част општ. представ ништзу, који се ПЈтрудило да нађе начин да сесвима установама ноложи снажан темсљ, установама дакле, које грађани Београда давно ишчекују , к<.је су савремене, које су изазвате модерним и културним законима, хигијенским и економним разлозима, установе, које ће карактерисати културни напредак земље и народа српеког а условити добро ранжирано економно стање општине београдске. 7. Јула 1889. г. У Београду. У И М Е Лонлонске банке „Ншпе ТУеђв^ег Ноаге & С у & Е. Аи(1ге" Јован А. ГрујиЛ цивил инжињер

„ДРУШТБО СВЕТОГ СЛВЕ" Пододборг<ма, аовереницима и растурачимсС друштвених сре&ака. Унрава друштва Св. Саве намерна је, да извлачење среКака друштвеие лутрије, приређене у корист подиеања светосавског дома, мзврши нре одре-

ђеног дана (1. сектом ), у ирвој ио.говини августа. С тога се умољавају друштвени пододбори и повереници, ка, и остали растурачи друштвених срећака , да новац од продатих ср^-ћака пошљу најдал.е до краја овога месец«. Д.С.С. Бр. 888. 13 јула 1889 године. Београд. Председник Друштва Св. Саве Свет. Ниволајевић, Благајник Андра *Ворђевић. ПРИПООДАНО*) *) За ствари под овом рубриком уредништво ие одговара. ОТВОРЕНО ПИСМО Милутнну Илнћу начелнику ср. јабланичког Дебане. Госаодине, Твоја незакоиита радња, дрскост и повлађивање даде ми новода да те и овим путем упитам : 1. Зашто ме после онакве похвале и преноруке за указно звање — чувши да сам 5. нр. м. депешом уирављеном на г. министра унутрашњих дела, д. о >)ставку ; непосредно пред овим оцрни, те ми не би уважена оставка. већ сутра дан будек депешом одпуштен ? 2. Зашто с овим не беше задовољан већ ме 23. нр. м. као грађанина оишт. лебанске и сина ове земље а без икаквих криваца и казни иротера из Лебана и то ван места рођењч — забранив ми иовратак за три месеца, тв тиме аогазив устаа и закон и мени увреду части нанесе?! 2. Како си смео поцепати мој одговор који сам код ср. влаетв диктирао одноено мог занимања и бранио се како сам заао и у мео ? 4. Знаш ли ти ко ее, уз какве кривице и иосле које издржане к;.зне сме протерати? 6. Кикаа (и је опасност грозила од мене кио мирног грађанина те да поред осталих гоњења и насиља надамном, наређујеш иандурима да ме болсеног из квартира на лсђима к теби у ср. канцеларију донесу и као такво( протерујеш?! и 6. Зашто ни до данас по жалби мојој и наређењу начелства, не посла надзорној власти акта и решења којим ме протера? Сигурно зато, што ме без кривице и казне нротера, па се трудиш, да ми како чујем тек сада после донес.ног решења измај сторишеш какву кривиду, е да би тиме затрљао трзг својој нсзаконитој радња и одговорности се снасао! Доцкан је то капетане! Ти си већ само овим твојим поступком \чинио три кривице за које ћеш пред судом одговарати; а шта ће те тамо постићи, ваљда знаш! Још нешто Чујем да еи нриликом твог доласка 'вамо говорио разне речн о мени, на које ти ја одговарам за еада само ово : Тих речи, ја нисам достојан, а твоја сушгина нодпуно се слаже са њима, јер све оно, што си ми намећао, сам си у орвђиналу ! Прокупље, 11. Јула 1889. Сима М. СтојановиА БИВ. ПРАКТИКАаНТ СР. ЈАБЛАНИЧКОГ.

Ред цензура по новчаним з водима: Привилегована народна банка, понедељака среда и петак. Беогр. кредитни вавод уторак и петак. Задруга за међусобно иомагање и штедњу понедељак и четвртак Српска кредитна банка понедељак, среда петак и субота.