Мале новине

БРОЈ 206

НЕДЕЉА 16. ЈУДА 1889.

ГОДИНА II

И8ЛА8И СВАКИ ДАН

БРОЈ 10 П. Д.

ДЕНА ЗА СТ-РАНЕ ЗЕМЉЕ : На годину.... ... . 30 динара На ио годвве . ...... 15 динзра На 8 иесеиа .... > двиара !Е РЕТ1Т ЈОПЕШ

МАЛЕ НОВИНЕ дневни лиет за < вакога ПРЕТПЛАТА ИЗ УНУТРАШЊОСТИ ПОЛАЖЕ СЕ САМО ЕОД ПОШТА ЗА БЕОГРАД НЕЖА ПРЕТПЛАТЕ - ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ

ПиСМА И РУКОПИСИ шаљу СЕ ВлАСНИКУ „Малих Новина" Топлачин венац бр. 17., на горвек спрату,"

Претплата се прима код овију пошта у Србији.

ЦЕНЕ ОГЛАСКМА На првој отрани од петит. ,реда 20 пр. д., а на четвртсј "Д петит реда 10 ир. дик. припогмно стаје 50 п. дип. од петитног реда. ШШЕ 2Е1ТПН&

'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл •ЖЖЖЖЈ^ЖЛ

Оглави јевтино, по потреби и са сдикама.

За свано оглашсње лла^а се држ. г~ се 30 пр. д.

не.ЂИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ

МЕСАРНИЦА НА ВЕЛИКОЈ ПИЈАЦИ Нумера I. (општински дућани) иродаје од данас говеђе дебело месо евакад Фришко но 70 иара див. за сад, доцније јеФтиније. 491,1,5 ВуловиЛ.

ГРАДСКО КУПАТИЛО А М А М

РАДИ СВАКИ ДАН. За женске од 8 пре подне до 6 сахати по подне. За мушке петком недељом и празником од 5 сати изјутра до 9 сати у вече. У жевске дане мушки се могу куиати од 5 до 8 нре подне. Тушеви су на расположењу свакоме и то чиста савска воду, тевила уз кунање бесплатво. Овакад је свежа и чиета вс »да.

7 ОДБРАНУ НАЧЕЛА „У колевци поникли смо с тобом, А над твојим нестаке нас гробом." Зшајован Са обнародовањем новога устава очекивала се и нова ера у Србији. Није то самс тек онако речено, — но се у истини то очекивало. Одушевљење је било велико нала је многа здравица новој ери, а било је и „усгавеих вечера." Пунознача^но је то очекивање било! Оно је на једној страни остављало и гледало доба црних владавина; доба лмчне несигурности; доба тираније; доба нокварености и разврата; доба у коме је народ системски нљачкан и заглуцљиван, а на другој страни гледало у перспективи нову еру , пуну слободе, нуну части; еру у којојће народ поћи путем свог благостања и праве образованости. Такву еру морао је човек очекивачи, јер два деценмја утрошено је у борби за добро ове земље; два покољења су учествовала у њој ! . Но то очег.ивање није донео само нови устав ио себи. Шега су донели вови људи који су дошли на управу земаљску; људи друкчије образованости, друкчих нолитичких начелг>; друкчијег морала; са другим идеалима правде и слободе; с друкчијим нојмовима

о народној срећи и ббљитку. Њега је донела влада, која има ради калну странку за собом, у чијем нрограму, у чијој се борби за добро ове земље налази јемство да &е у Србији настати нова ера иолитичког живота и развитка. Устав сам по себи није ништа, ако само нема људи који ће принципе и начела у њему изречена — унети у сам живот. Онравдано шш не, али ерпски народ то је очекивао од ниве владе, од новог устава. Он је тако сватао и дугогодишњу борбу за политички развитак у Србији. На сусрет тим очекивањима народним, није се изашло одмах у почетку са оном сумом рада и енергије, коту је захтевао ночетак нове ере. Нрво и најважније очекивање да се чиновништво измени, да се у њ унесу друкчији појмови о служби и народу, да се у њ унесе и од њега захтева поштење и савесност до највиших граница — није задовољена. Чиновништво и данас сгоји на оној истој тачци на којој је и затечено; на оном истом нивоу поштењи и појимања дужности, на коме је и дотле било. Ми не сумњамо да је требало много што шта на да се задовољи ово очекивање, али тако исто не сумњамо, да би и чиновништво баш овако какво је, са свим у другом иравцу радило, да, је само било више духа и енергије. То се код чиновништва не онажа — и то нас не може задовољавати. У очекивању живог и енергичког рада наступила је нека малаксалост и клонулост. Чудновата нека реакција влада код нас у многим нравцима. Узроци тој реакцији очевидни су. Њих не треба нарочито истицати. У таквим приликама кад је прво одушевљење за новом ером ночело ладнити ; кад је оно почело губити ону веру, коју јеу почетку имало ; кад се у неколико ночело да попушта мишљењу „да сј све владе једваке ," у таквим нриликама дакле , кад је требало највише пажње н смотрености искрсавали су догађаји, који су један за другим наносили тешке ударце веровању у онаку нову еру, каква је била у ночетку замишљена.

Са новом ером у Србији је требала да настуни влада еачела, влада принципа. Начела више свега — то је требало да буде девиза. Опортунитету у политици ваљало је утврдити и поставити извесне границе. Влада није требала ни у једној прилици да се покаже толико опортуна, те да се ујед начи са досадањим владама. Опортунитету су границе оеде — где настаје повреда начела, у име којих се дошло на владу. Ако се тражи од једне владе — ма ко и ма. какве ирилике ■ — да она чини и оно са чиме ће несумњиво повредити и згазити најосвеште није цринципе, најосновеија права грађанска — онда дужност налаже таквој влади, да се таквим захтевима свом енергијом одупре, иначе је часније да одступи. Народ и његови иетереси чиме се обично нравда опортуниУет — захтева баш да влада буде чврста и одлучна. На ове мисли навело нас је апшење Петра Тодоровића уред. „М. Нов.". Нас се овде не тиче Петар Тодоровић. То може бити неваљао човек и у политици и животу. Али нас се тиче начин, на који је тај човек уапшен, начин на који је погажен извесан принцип, ногажееа нравда. Кад су злогласни нанредњаци у црној владавини својој почели да хансе људе — политичке противнике, за оиорочавање власти, противу тога је устало било све живо и сматрало токаопоследњу обест напредњачку .И то је правилно! Ако је Петар Тодоровић крив, треба га судити и осудити. Он је иолицијски суђен и осуЏн. Али на што ова прешност да изјави жалбу; на што та прешност, која казује, да је се Петар Тодоровић морао ио што ио то уаисити? И зар се то могло дозволити? Већ и по томе, што је он као уредник једних новина суђен иолициски као каква баба за опорачавање власти; већ и по томе то је једна неправилносг. А већ све остало поступање са њим, очито показује да се ту умешала нека неиозвана рука, за чији је рачун влада у овој прилици вадила ке стење из жеравице. Поступак са Пером Тодоровићем не да се ничим оправдати.

Покушај да се он правда, био би само доказ спремности за оваква нова „сагрешења"! Влада, ма иред чијим захтевима стајала, ма какве ирилике биле — требала је пре да одступи, и тиме спасе част своју и своје страеке, чистоту и узвишеност начела, но да апси Тодоровића и згази начела странкина из које је поникла — да згази сву прошлост своју! Двадесет година водила се у Србији очајна барба противу тираније и обести; двадесет година борило се за основна права грађанска; двадесет година водила се борба „до истраге наше или ваше" у име друкчијег морала друкчијих, начела за политику и живот друкчијих идеала правде; двадесет година довикивало се у том љутом ограшју: „у крв ће нам вере занливати, биће боља која не потоне"; двадесет година борило се противу деморализације и корупције, у тој борби поникла је радикална странка, и данас, после двадесет година, кад је дочекала тријумФ својих начела у Србији — она је доживела да види како се „услед неких прилика или нечијих захтева" — газе та њена начела, гази суштина њена живота, рада и борбе/ Па зар с тиме да завршимо дваестогодишњу борбу? Не, то не сме бити! Ако се од владе тражи да она по освештаним принципима тираније нод напредњацама и либералима и даље ради иначе она треба пре да часно оступи. То је, понављамо, пут да се прибави важност и веровање у моћ извесних начела, а најзад и нут да се сузбију једном за свагда прохтеви ма чијих ћеФова, — да се снасе част! Ми ово говоримо у име оних начела, у име којих смо се скупили, у име којих смо се борили, гинули и залагали имања наша. Ми ово не говоримо у одбрану давашњег устава, већ у одбрану начела, у одбрану принципа, које смо 20 година проповедали. Ј»р ми не делимо мишљење наших политичких нротивника да је овим Устав иогажен. Устав су погазили сами творци његови, чим су у уставне одредбе унели и онако растегљиве реченице : „осим у