Мале новине

један малени листић из унутраш њости високо дигне светлу заставу радикалну, док службени орган целе странке у неизмерној глуноети и сленилу своме оберучке баца блато на ту исту за ставу, уображавајући да тиме погађа г. Перу Тодоровића. Но ми смо заинтересовани. Али ево доћи ће један хладан и ненристрасан судија, доћи ће историја и ми смо уверени, да ће она с ужасом забележити да је у току 1889 године, кад је на влади била радикална странка, праву радикалну заставу носила и чувала малена нишка „Слобода", док је велики београдски „Одјек", службени орган целе страеке радикалне, играо улогу нроста нолициска жбира, шнијуна и клеветника. Ово су наше ааномене узгред. А кад цела ствар дочека свој крај, кад се сврши незаконо и тиранско тамновање нантега уредника — мученика, кад он могне опет слободно узети у руке своје драго иеро — које му је сада јунак Која Таушановић тако чер кески отео нреко свог Глише тада ће понова доћи на нретрес све ове нрилике и њих ће тада оценити сам роб данашњи, наш мученички уредник. Ми пак забележили смо овде прве мисли, које су се природно јавиле услед ових носледњих по]ава у аашем јавном животу. * ЈЈошго смо овако, ма и летимице, оценили одзив нишке „Слободе", одзив из радикалног табора, изнећемо сад пред наше читатеље други један новинарски суд о насиљу, извршеном над нашим уредником — суд, који је потекао из сасвим другог табора. По сгилу, као и по садржини судимо да је писац чланка, који ћемо изнети, главом сам г. Чеда Мијатовић. Г. Чеда је истина по начелима и прошлости својој напредњак. Али у држању и у карактеру тога човека има толико особина, које га одвају од свију осталих напредњака, да његов суд о овом најновијем насиљу радикалне владе вреди изнети и као суд лично једнога г. Чеде Мијатовића. Ево шта пише г. Чеда у 4. броју „Српске Речи" од недеље. АТЕНТ&Т НА УСТАВНОСТ Ако су све оне појединости које су „М. Нов." донеле о уаишењу њиховог власника и уредника г. II. Тодоровића истините, онда би дужност свих органа јавнога мњења била да сиожно устану на обрану једнога од највеЗшх права грађанских, и једне од нај драгоценијих слобода политичких. Није у нитању г. Пера Тодоровић. Он може бити да је човек и способан и интересантан и симиатичан. Његове заслуге у борби за грађааске и политичке слободе могу бити са свим веоспорне; његове заслуге у борби за организацију радикалне партије могу бити неоцењиве; може бити да је баш

>н једини радикалац, који је давао 1<каза, да има државничког дара у *ећој но што је ередња мера, и може >ити да ће ов бити једини о коме ће еднога дана бесиристрасна историја говорити каоо иравоме шефу радикализма у Србији. Он може Оити да је поред свих својих махна и поред свих својих погрешака ипак један од најследственијих политичких карактера нашега доба, човек који не само има идеја и инцијативе тг-> и одважн "С 'г и готовост да пати и гине за своја убеђења. Може бити да интер^сантност његове личности није изгубила тиме, што ее и над њим надкачила Фатална трагичност, у место да нрема политичкој својој да.овитости и по литичким услугама радикалној партији седи у кући до Двора као преседник министаоства, он чами данас у нагој, узаној и загушљивој ћелији као аосеник у власти својих личних противника. Све то може бити па да опет г. Пера Тодоровић није у иитању. У питање је дошла једна од главних уставних слобода. Јер ако су ноједиао сти о осуди уредника „Малих Ноаина" заиста онакве, какве су јавносги предане — а вла т ничим није П"Казала да оне нису такве — онда је слобода штампе у Србији ирактичк^ сарањена и оно што о њој пише у уставу тек је само привидна сснка , Фантом, који само просте људе вара и само на јаме, кљусе и ћелије мами. У какво се беемислено, нелогично аиеурдно и управо лудо стање > зврће наша уставност од ка»о тобож имамо најслободнији устав и радикалну владу! Новинар сме да напише и наштам па да је уземљи превладала несигурност. да власт нема аукторитета и да влада нема енергије. Он то може да наштампа у десет хиљада ексемплара и раетури да се чита ио ие десет пута по свима механама и ка.Фанама и читаонкцама и приватним кућама по Србији. Али ако би тај исти новинар тај исти чланак усмено нричао двојици грађана , при чаши вина или шољици каФе, онда он може да буде бачен у прљаву и загушљиву ћелију, без књига и без писаљке и артије и без изгледа дазатвор тај новчаном глобом замени па ма имао и лекарску сведоџбу да је слабог здравља ! Може ли бити што бесмисленије и луђе, а може ли бити што бесиравније и противније духу сваке уставности? Ако је заиста све оно онако, како је јављено о околностима под којима је уредник г Малих Новина" осуђен и затворен, онда је дужност наша, као и дужност свих јавних гласила, да уложимо јаван иротест аротив циничког изигравања једне од основних слобода штамие. Ми тај протест улажемо нај свечаније и пајпрецизније, јер оно изигравање уставпе слободе чини сама власт државна која би у; раво. дужна билада уставне слободе брани Овакву процедуру власти ми не можемо друкчије да сматрамо већ као нов атентат на уставност. Види се, да се својим лаким триумФима раздрагао онај дух, који се 14. и 15-ог Мија бацао каменицама на уставно право слободе збора. Ово ново компримитовање другог једног тако исто важног, ако не још и важнијег, права устав ног, баца светлост — не, јер се она ругобва љага на име преетонице српске и народа српског ничим неда осветлити, — не баца светлост, него објагањава и онај први удар на уставиост. Може бити да се радикални министар полиције прави и сувише наиван кад мисли да се њега све то ништа не тиче. Нико више не може имењегово опрати од оне прашане која је на њ пала са крваве калдрме београдске 14.

и 15-ог Маја. Нико не може њега енасти да бар морадно не одговара за гажење уставних слобода које његови потчињени му органи чине. И ако је одиста оиис ок>лности, под којимаје Један уредник сумарно осуђен и сумарно затворен, истинит онда је у ономе часу у коме је затворен у ћелију П ра Тод.>ровић, моралнојезатворенау ћчлију и уставна репутација радикалн>га министранолиције. Само што г. Министар не треба да заборавља, да ако он и може дозволити једноме полицајцу да се титра с уставом и са репутацијом свога министра, радикална партија није дозволила баш ни г дну министру, да комнрочитујући уставне слободе комнромитује цчлу радикалну партију. А ако би блш и радикална иар тија хтела да се ирекали у једн) гомилу бесвеених мамел^ва, па да се одобрава гажење уставних слобода, за које с толиким хвалисањем тврди да их је она извојевала, има хвала Богу ван „радикалеког народа" још народа сроског, који се не хвали, али који неће дозволити ки г. управнику ни г. Министру иолиције, па ни целој радикалној партији , да било грубим насиљем било фин !4 м лукавством и полицмјским досе/гкама , изигравају слободе уставне, које су данас опште лобро народа српског. Ми мислимо да и наша љубав к уставности и наша дужност ирема земљи, а и обзнри човечности, захтевају да се од сгране новинарског удружења учини Министру полиције ова представка: 1. Да изволи еспристрасним извиђајем кпнстатовати околности под којима је један нови ар осуђен и за творен; 2. Да изволи примити свечану ограду иовинарског удружења противу једне процедуре и једног преседана који слободу ш амне могу да учине илу зорном и ако је устав подЈемчава; 3. Да и;-.воли с погледом на стање здравља затвореиога говинара учинити потребне кораке да се затвор у овом случају замени новчаном глобом. Јавно би мњење било у праву да се нада, да би ова предетавка имала успеха. Успех је тај ностао готово неонходан, услед крајње бестактности, коју је полиција учинила затворивши новимара о коме је реч тако рећи у очи самог доласка Нмтовог Величанства Краља Милана у Веоград. Ниједан свестан човек, и нико ко има осећања пристојности, није могао одобравати оне жестоке и неоправдане испаде и нападе тога новинара на краља Милана. Али баш што су и напади тако жестоки и тако неоправ дани , биће људи који ће журно и сумарно осуђивање а затварање тога новинара у очи самог доласка Њ. В. Краља Милана доводити у свезу са жељом било Министра било ше®а нолиције да се извесноме месту удворе. Има људи, који не знају да освето љубивост не лежи у карактеру нашег старог Господара, И има на жалост у с»има СФерама људи, којине знају, да је великодуишоет врлина код обич них људи али дужност код краљева, и да један краљ може да абдицира на нресто и на круну, али не може да абдицира на пространст. о и нлеменитост свта срца. Сувишна ревност једне нолиције, која и не гледа шта гази и кога гази и шт^ компромитује и кога компромитује, не треба дасме да парализује урођену великодушност једног човека, који је Краљ и кад круну не носз. И кад полиција није имала такта, њен Министар треба два цут да га има. * Тако вели г. Чеда Мијатовић у „Српској Речи". Писац је јасно казао шта ми-

сли и осећа, с тога немамо иотребе да ма што објашњавамо у овом чланку. Зауставићемо се само на последњем одељку. У тријестак последњих реди горњега чланка исказана је ова мисао : Г. Пера Тодоровић ухапшен је пред сам долазак бив. краља Милана и ухапшен је на такав начин, да многима може изгледаги као да је то учињено у хатар краљу Милану. Г. писац чланка налази, да је тиме учињена „медвеђа услуга" бив. краљу ; тврди, дакле, да је глуни нолицајац Глиша у нодлачкој тежњи да се удвори краљу Милану управо створио том истом краљу Милану велику неприлику, јер по таким поступцима бивши краљ Милан изгледа као ситничарска душица, која се пакосно свети, а г. писац тврди да паш „стари Господар" није тако осветољубив, вели да је то човек, који је краљ по племенитости своје душе и онда, кад не носи круну. Услед свега тога г. писац из води, да је г. министар полиције требао два пут више да има такта, кад га већ није имао његов полицајац Глиша. Дакле г. минисгар требао је да не дозволи да се учини ово, што је учињено с нашим уредником, пошто то баца сенку на самога краља Милана, а писац је рад, да нас увери да то није била нити могла бити краљ Миланова жеља и воља да се с нашим уредвиком овако черкески поступа. На тај рачун ми имамо да рекнемо коју г. нисцу чланка „Атенгпат на Уставност". * Наш уредник осуђен је и затворен у очи самог доласка бив. краља Милана, управо на неколико часова само пред тај долазак. Целу ову ствар извршио је Глиша, дакле човек о коме цела Србија зна да је лични повереник бив. краља Милана, и као таквога радикали га једино и трпе, и то како сами веле, „под зор — на силу". Хапшење је извршено тако хитно и с таким многобројним узгредним гажењем закона, да је и слепоме јасно како је ту главни смер био, да бив. краљ Милан не затече г. Тодоровпћа у слободи. Све околности, дакле, тврде несумњиво, да је цело насиЈБе над г. Тодоревићем извршено једино за рачун бив. краља Милана, па услед тога махом сви држе, да је то учињено и по жељи, па чак и по заповести смиренога хаџије. Да публику утврди у том мњењу, помогао је и сам г. министар полиције. Он се пред једним пријатељем правдао овако :

■г" I -4—