Мале новине
„Мени Пера не смета; кад сам га трпио до сад, траио би га и сад. .,Али њега не трпи краљ Милан. Он је тражио да Пера не буде у слободи кад његова нога ступи на српско земљиште. Извршење те задаће поверено је г. Глиши. Мени је остајало или да ћутећки примим све то и да пустим нека се краљ Милан са својим нријатељем Пером рачупа како сам зва, или да се томе одупрем — да дођем у сукоб с краљем Милапом. , Ја ово носледње нисам хтео, Ја нећу да се с краљем Миланом завађм због једног Пере, који је сам изабрао да му краљ Милан буде пријатељ. Нека се сад ти пријатељи кусурају како знају и хоће, мене се то ништа не тиче" Тако се, дакле, правда г. К. Таушановић. Ово још више баца сенку на бив. краља и код нас, и у целој публици утврђује мишљење, да је г. Пера Тодоровић ухапшен по изречној вољи и жељи бив. краља Милана. Можемо рећи да ово веома штетно утиче на углед краља Милана. Пре свега, јавно мњење изводи из овога да је краљ Милан веома пакосан и осветољубљив човек. Друго, сви верују да се краљ Милан боји Пере Тодоровића и да је ово све учинио једино из страха, или да га г. Тодоровић не нападне понова , или ако он (краљ Милан) преко каквих новина нападне Перу, онда да се овај не може бранити. Разуме се да све ово убија углед бив. краљу Милану, а уз диже углед г. Пере Тодоровића. Ствар тако у истини стоји и тако се у публици разумева а како је у ствари, то треба да носведочи најближа будућност. У публици се верује да краљ Милан има и пута и начина да сузбија све ово, ако хаишење г. Тодоровићево није доиста ње гово масло. Оћути ли бив. краљ Милан на све ово, онда је то знак да је у целој ствари његов прст. Јер то и деца београдска већ знају, да је Глиша краљ Миланов човек, а тако исто и деца знају, да је цело ово насиље с г. Тодоровићем извео Глиша упправник, Наравно да све ово ни мало не правда министра полиције, коме сви замерају што пушта да, код њега жива, у ствари један Глиша министрује за Београд. Кости нарочито замерају његови начелни нријатељи радикалци, кривећи га како може бити така кукавица, да из личне па кости спрам г. Тодоровића, и из жудње за власт допушта да мимо њега други жаре и пале у полицији, што је руга и црна
срамота за целу радикалну странку. * И тако, г. писац сад зна како се ствар сматра у публици. Нису ту сумње, већ се ту краљ Милан јасно и отворено криви за сва ова насиља против нашег уредника. То је Факт ! * А сад на завршетку и Њ. В. бив краљу Милану, и Њ. Екселенцији дјествителном министру полидије г. Таушановићу рећи ћемо ово. Господо, јавно мњење у Срби ји осуђује вас за овако незаконито и свирепо поступање с г. Тодоровићем. Ви имате данас толико силе, да можете радити шта хоћете, ирезирући јавно мњење. И доиста, презрено јавно мњење не уједа, оно није ни курјак ни гвоздензуба да вас може одмах заклати. Поред њега ви мо жете вршити све што хоћете и уз то рећи: — Е, па ево учинисмо то и то у пркос јавном мњењу, па шта нам је било — ништа. Јест, за сзд је пишта јер, како рекосмо, јавно мњење не ује да и није врана да одмах вади очи. Оно је „споро, али достижно." Ако сад и не осећате никакве неносредне штете за то што је јавно мњење против вас, знајте то, да ћете једног дана све то осетити горко и тешко. Тада ћете се сећати ових наших речи, али тада ће бити доцкан. Памтите ово!
ЗАДРУГА РОДОЉУБА (СВРШЕТАК) А ево како. Ми предлажемо да се заснује једно велико удружење: „Задруга родољуба"' са оваким задатком: да аотаомаже ојачање и даљи развитак целокуане домаКе ироизводње, као и да шири свес.т о економној независности Краљевине Србије. и Та би задруга овако остваривала свој задатак: 1-во осигуравала би но трошњу свим домаћим производима у оаште а нарочито у земљи, тиме, што би сваки члан те задруге био обвезан, до своје личне и домаће нотребе подмирује домаћим производима, а тако исто и држава (,ннр. платно и сукно за војску, за казнене заводе итд.) и општине. 2-го Створила би се нарочита „Банка за потпомагање домаће производње" која би занатлијама и аољоаривре дницима , и њиховим удружењима давала потребне канитале под јевтин ин терес. 3-ће Издавањем ваљаних књига и часониса и приређивањемјавних предавања, и у циљу , да се у народу расаростиру економнаи друга за привреду у опште корисна знања, и постичу корисна подузећа (нпр. заснивање занатлијских школа, радионица и. т. д.) 4-то Дејетвовањем код владе и народог нредставништва да се заведу нове уредбе и установе, које потпо-
мажу развитак поједних родовч народне привреде. Организација зздруг. на овако би се извела: У Веограду би иостојао главни одбор удружења с овим одсецима : а) Одсек економно Финансијски. Уњ бн, надамо се, ушли ске наше еконо мисте и Финанцисте, да сл<>шки ироу чавају услове Нашег економног живота истраживали би узроке нашег е-ш номног уназађивања, прздлагали би нове мере и установе за унапређивање његово. б) Одсек занатлиско-трговачки. в) Одсек аољонривредни. И овде би се рекрутовали најбољи преставници занатлвјског, трговачког и пс,љопривредног реда. И ови би по својој струци радили по прииеру првог одсека. И, г. Правни одсек. У њ би такође ушли наши најбољи правници и државници, који би ароучакали махне наших закона у колико су оне унрок економеком назатку нашем (н. ир. закон о задругама, о наслеђу, о удру жењима и т. д.), па би угледањем на напреднија страна законодавсгва, а водећи рачуна о конкретним приликама нашег народ. живота и предло зима прва три одсока, израђивали би нове законске предлоге, које би опет чланови удружења као иосланици народни у скупштини износили и радили да се они узакоее. У унутрашњости по варошима и општинама стварали би се одбори, који би, по упуствима главнога одбора, радили на остварењу друштв. задатка а у евојим околинама. Што се, пак, Банке тиче, она би се могла засновати овако: Основни капитал од 1,000.000 ди нара, подељен на 100.000 акција био би за почетак довољан. Т*ј би се капитал поетупно овако увећавао : Свагси члан удружења добио би једну удеоничку књижицу, као што су књижице „Задруге за међусобво но маг. и штедњу" и уплаћивао би месечно по х | 2 динара код свога одбора. Одбори би месечне улоге слали благајни глав. одбора, који би целодупну суму полагао одмах Банци, код које би она, ради простоте рачуна, имала отворен рачун, те тако била општи поверитељ банчин. Кад би се навршио известан број уплата од по 10 дин. (за 20 месеца) онда би Банка члановама удружења уилаћене књижнце заменила новим колом акција. За овим би исгим начином дошло треће, четврто и т. д. коло акција. И сад, што би члан удружења штетовао плаћајући скунље домаће лроизводе, у неколико би се накнађивао у дивиденди, коју би Банка плаћала акционарима. Потпуне накнаде не би јамачно било, али родољубље и састоји се у жртвовању личног интереса интересу општем. Ми учинисмо своје; а на патриотизму и слози истинских пријатеља народног напретка је да учине своје. Со&ш1и8.
ИЗ ТАВНИЦЕ Још не дају адвокате. Већ осам дана како је наш уредник у затвору, и још му не дају адвокате. Јавили смо, како су гг. адвокати једном одбијени. Јавилисмо и го, како је после тога г. Тодоровић тражио да се протоколарно саслуша о погреби, да мудођу адвокати. Најносле јавили смо и то, како је после тродневног вортања једва једном 15 јула у веча саслушан. Г. Тодоровић изјавио је ту прото-
коларно своју нужду, да му гг. адвокати одмах Д"ђу. Ово је већ трећи дан од тог доба и г. Тодоровић још нгма одговора од управе, хоће ли му пустити гг адвокате, а о самом иозиву ; двоката ни гласа ни трага. М ђу тим сем осталога, ствар се тицала и једниг г. Тодоровићевог меничног плаћања. Ч >век је оштећен и осрамоћен, јер инатом иолициским ометен је да одговори својој меничној обвези. 0, Срби браћо, јесте ли још кад год видеш и чули овако безакоње и силеџилук. Да, ади има неко, коме иде урачун да се г. То оровић нокаже и као човек, који не одговара својим новчаним обвсзама. Боже, чудне бруке! Терати пизму а иакост чак и до оваких насиља, то сачо могу полигички цигани. * Не дају му решење. Подносећи молбу да му се због болеети да удобнији стан, г. Тодор вић иолежио је 2 динара такее да добије пиемено решење. Полиција је таксу узела, молбу болесникиву одбила, али му писмено решење о томе еве до д»нас није дала. Г. Тодоровић морао је нонова молити за иисмено решењ\ Видећемо да ли ће се помоћи.
БВОГР&ДСКЕ ВЕОТИ Имају и чиие. Похитали људи те претекли двореке ирице и својим образом очмстили и „езглонцовали" хаџиске чизме од дебеле анадолске прашине, па им сад то тако мило и смешно, да се пред целим светом хвале, па још и шалу збијају, како је г. Пера Тодоровић тражио од бив. краља Милапа да му овај за тридесет дана одговори, па сад као одговор добио таман тридесет дана затвора „Прељесно!" Ако Њ В. бивши краљ Милан и радикнлна странка немају ништа нротив оваквих тумачења, нама је право. Бар ће читалачка публика знати с каквнм каваљерима г. Пера Тодоровић има посла, кад он њих пита јавно и учтиво Преко новина, а они њему одговарају мучким полициеким воћиим нападима на његов стан и силеџиским осудама на тридесет дана затвора. А за радикалну странку веома је важно да, чује, и то из уста свога рођеног органа, да је тај одговор бив. краља Милана предат г. Пери рукама једнога г. Косте Таушановића. Сад бар знамо на чисто шта значи ово хапшење иашега уредника, и то знамо из најпоузданијег извора, од самих радикала. Но што још пе знамо то је, ко изгледа лепши и красннји у красном друштву, да ли пошиљач одговара или његов доносиоц. Брависимо, браћо радикали! Само тако! Исповедајте се и хвалите се,имате и чиме. * Одбор општински. Данас у пет и по часова по подне држаће одбор ошп гински ванредни састанак, са овим дневним редом: 1.) Извештај техничког одбора о резултатима вршених истраживања воде, и утврђење нрограма за грађење пројекта за водовод; 2.) Одговор Управе дуванског монопола о земљишту, које је тражила под закуп; 3.) Гаскид уговора са концвсионарима изношења ђубрета из вароши и чишћења нужника и помијара; 4.) Извештај комисија по молби Марка 0. Марковића и комп. да ши-