Мале новине

БРОЈ 209

СРЕДА 19 ША Ш89.

ГОДИНА II

МЗЛА8Н СВАКМ ДАН

БРОЈ" 10 II. Д.

ЦЕНАЗА СТРЛБЕ ЗЕМЉЕ :

П исма и рукописи ШАЉУ ск Власнику „Мадих Новина" Т оплечин венац 6р. 17,, на гораем опрату."';

Еа годину. . На по годмне На а меср.да .

дневни лиет ш евакога ПРЕТПЛАТА ЕЗ 7Н7Т 5 АШЊ0СТИ ПОЛАЖЕ СЕ САМО Е!Д ПОШТА

30 динара 15 данара 9 дмиара

1Е РЕТ1Т Ј01 Т КШ

ЗА БЕОГРАД НЕМА ПНТПЛАТЕ - ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ 1А БРОЈ

Претплата се прима код свију пошта у Србијк.

ЦБНЕ ОГДАСИМА Ва првој етрани од петит. реда 20 пр. д., а на четвртсј <», тгетит реда 10 пр. дин. ПРИПОЈЛАНО стаје 50 п. дин. од петитног реда. ШШ1 2ЈЕ1ТПШ

Огласи јевтино, по потреби и са слимама.

За евжко пглашење плака ое дрт.

се 20 • в

ЂИ ОГЛАО* П9 П0Г0Д5И

МЕСАРНИЦА НА ВЕЛИКОЈ ПИЈАЦИ Нумера I. (оиштински дућани) продаје од данас говеђе дебедо месо свакад Фришко ио 70 иара дин. за сад, доцније јеФтиније. 491,1,5 ВуловиЛ.

Чштај

оглас Алберта Кона Синови у нашем листу. 399 ' 12—19

ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА

У броју 10 „М. Новина" о. г. нод рубриком „Гласови из народа," штамнан је извод из неког дописа из Лебана, у коме се ирича, како се у овом крају, често нојављују зликовци. ма хом Арнаутк и да ]е тим зликовц»ма вођа неки Ђорђе из Рождаца, среза цољаничког окр-, врањског који се уклснио из среза нољаничког у срез јабланички и настанио у селу Рав ној баљи код невог Благоја, који му је рођак а затвм образовао разбојиичку чету итд. па се на завршетку тога извода вели: „изгледа да власт иишта не нредузима, да заштити народ овога краја од разбојника који место да иде у потеру за разбојницима, прави весеље и на њима ради шенлука тера иандуре те пуцају и тиме троше државну муницију узалуд, место да је уиотребе у нотери ва разбојницима - На завршстку ношто је само „извод" дописа незна се да ли уредништво или донисник — сумња да то срески старешина чини намерно, но биће из нехатости или из непознавања позива свога." То је у главноме извод из извода дописниковог који је штампан у „М. Новинама" — али на жаљ.ст ствар тако нс стоји. Актом својим од 10 маја о. г. под Нр. 3181, началство окр. врањског, јавило је начелнику ср. јабланичког да је нски Ђорђе Јовић из Лал«нца ср. пољаничког на дан 19 априла ов. г. заклао Манасија Стоиљковића из Гагинца па побегао и по извешћу суда општине Големо-селске са још двојицом ненознатих и наоружаних зликоваца тумарају по шумама које захватају границе срезова, лесковачког у округу нишком, јабланичком у округу топличком, и овога среза и преноручвло да се Ђорђе ако се нађе ухвати итд.

Према овоме је начелник среза јабланичког под Нр 3213 еаредио свима онштинским судовима да у својим општинама потраже, Ђорђа и ако га* оронађу да. га уоуге началнзку а на редбом Пр. 4489, наређено је општини лебанској, слишанској, бојничк! ј и медвеђској, да у свакоме селу Како дању тако нарочито ноћу стражаре по 6 људи наизменце, ради б; збедно сти како личне тако и кмовне нојединих грађана. Поред тога начелникје наредио командвру крстарашких оделења свира чког реона а нарочито буљубашама нотајних четада. се постарају да ако буду У срезу јабланичком ови хајдуци похватају их — и до данас и командир крстарашких оделења и буљубаша потајних чета па и судови ко јима је издата наредба. и то суд општине лишанске под Нр. 964, суд општине бошњачке под Нр 660, суд општиее лебанске, подНр. 859 и суд општине бојничке, под Нр, 1279, јављају да нигде нису могли пронаћи Ђајћ/л. вити се он у ср езу јабланјш"Кхти налнтат Односно „неког Благоја из Равне

саквој прилици пандури утрошили 1/аицију , они је морају и вратити ср исту узимљу на реверс и орилиЈом изласка мсрају онолико држави [ратити колико су примили. па мајар је утрошили као што доцисник Јели, и на „шенлук началников." Из канцеларије начеиника среза јаЈланичког 15 јула 1889 г. Нр. 4881. напелник ерески : М. Ј. ИлиИ

САД СШО БЛР НА тасто

бкње" има се ирвметити, да је то Благоје Милошевић, буљубаша крсташки с карауле Нр. XVI Н а В. Преслати и њега је начелник пре месец дана истерао из службе, јер му је било достављено да је неки рођак Ђорђу, и ако је Благоје порицао да је у икаквом сродству са Ђорђем. Преко свега овога, баш кад би били неверни извештаји командирови баш к8д би били неверни извештаји буљубаша иотајних чета и ошптивских судова, ипак ,40 данас Ђорђе Јо ви& ни једно кривично дело у овом срезу није учинио; ниједно убиство ни једно разбојништво ни једну иросту крвђу; јер Арса ИетковиИ из Гргугзов ца убијен је у селу Мелову ср. иољаничкоме и власт тога среза надлежна је за ислеђење овога дела, због чега су и акта ио овом убијству иод Нр 4252 иослата началству окр. врањског аод 25 ир. месецом на дослеђење. Па квд у истини овако стоји ствар онда је иитање, да ли би паметно учинио начелвик срески, кид би нарочито у ово радно доба, дизао народ у еотеру за хајдуцима којих нема у овом у срезу и противу којих никаква тужба код начелства ово-среског не постоји и тиме оштетио народ са толико надиипа без икаква јача узрока? Праведну оцену нека по овоме читатељи донесу, Што се аиче мупиције кмало би се рећи, да је начелник из државног арсенала којим рукује, приликом миропомазања Његовог Величанства Краља Александра 1-ог нрема вишој наредби да се тај свечан по Српство акт, огласи нуцњавом из топова, нушака итд. издао на тај рачун известан број Фишека пандурима али то дописиик као Србин, ваљда неће замерити наналникуј!? Ако су у другој

У данашњем броју добосимо како је секретар мивиетарства унутрашњих дела, десна рука г. Таушавовићева, г. Стојан Про тић, одговорио неторици учитеља на протест против ухашпења и черкеског поступања с г. Тодоровићем. Из тога одгов ора г. Стојаиовог читатељи ће видети, како данашња влада сматра да им је г. Тодоровић опасан, јер им ствара непршшке; како би га они тужшхи суду, кад би знали да ће га он осудити , али како су они уверени —- а уверени су, јамачно за то што није крив,—да га суд неће осјдити , влада је морала прибећи и оваким срествима, каквим се данас служи према г. Тодоровићу. Истина, г. Стојан је рекао да овако поступање с г. Тодоровићем није противно Уставу, и за то се позвао иа ирелазна наре^ Џња уставна, али кад се узме на ум она изјава његова, да би га влада тужила суду, кад би само влада знала да данашњи судови неће пустити г. Тодоровића! онда је - цела ствар јасна . Овим је радикална влада преко једнога пријатеља и члана радикалне странке, и посредно, и нехотице признала, да се она, гонећи г. Тодоровића, кога сматра лично као свога противника, послужила и једним неуставним, и једним незаконитим, и једним самовољним путем, само да се „отараси" једнога човека, који јој „ствара неприлике". Ми не знамо, да ли ће се она тиме, што је г. Тодоровић осуђен нолициски на 30 дана за твора за ствари, које „стварају неприлике" данашњој влади, одиста „отарасити" г. Тодоровића;

ми не знамо, да ли ћепосле тих 30 дана г. Тодоровић, кад одржи неправедно досуђени му затвор, престати да „ствара неприлике" данашњој радикалној влади, али што знамо то је, да смо сад на чисто с узроцима ухапшења г. Тодоровићевог. Њих нико не може побити, њих нико не може извртати, они су изречени устима једнога тако видног нријатеља данашње радикалне владе, једног тако одличног члана радикалне странке, њих је изрекао главом сам г. Стојан Протнћ. И шта је он рекао ? Да је влада морала ухапсити г. Тодоровића и дозволити све оно зло ноступање, које се сад над г. Пером врши,зато, што јој он ствара неприлике. А у чему јој то, молићемо, ств ара неприлике ? Својим писа-

њем ? Та, за бога, и други листови пишу, и други листови чине опозицију данашњој влади, други листови је грде и називају је чак и неспособном, па за то инак влада се ни једног уредника тих листова није ,,отарасила", па још на начин да их казни за иолициски иступ. I Дакле, то „стварање неприлика'- састоји се у другом нечем, а то друго нешто је оно, што смо у јучерашњем броју изнели као мишљење наше читалачке публике. Јест, бив. краљ Милан је онај, због кога г. Тодоровић ствара неприлике данашњој влади, т. ј. данашња радикална влада служи бив. краљу Милану. Вивши краљ Милан има узрока да се љути, на, ако хоћете, чак и да се боји г. Тодоровића. Писање г. Тодоровићево нало би му веома незгодно баш у доба, кад се он, — бив. краљ Милан — бави поново у Србији. И да би се.та могућност спречила, да би се г. Тодоровићу одузела могућност да долазак бив. краља Мимвна ноздрави оиако,, како се можда бив. краљ и радикална влада надали, — радикална влада ставила се у службу бив. краљу Милану, и за то је и противно законима и нротивно Уставу осудила једнога уредника за полициски иступ.