Мале новине

жојима су оптерећени овдашњи трговци шта будемо даље сазнали јавићемо. * Позоришно дрј гатво. Које иод управом г. М. Рисантијевића даје преставе у хотел „Инеријалу" приказиваће данас „Зулејку, ообиња босанска" оригинална драма у нет чинова с певањем. Написао Мијаило Димић глумац. * Ирограм корисиице. Сутра 21 о. м. позоришно друштво код „Империјала" у корист г. Арсе Ж. Илића правника, који иде у иностранство ради вишег школовања да је престав" „Кир Јања а — шаљиву игру у 3 чина од Отерије Поповаћа а изме ђу и после чинова иеваће госпођица Јулка Поповићева и г. И. Татаревић Цена је улазници 1 динар. Моли се шговано грађанство да се што боље одазове корисници овог сиромашног великошколца. Имена приложникн штамнаће се. * „Доситије." — Под овим насловом изаћи ће у недељу нов друштвени лист, чији ће власник и одговорни уредник бити г. Милан Бнљчевић. Лист се неће бавити политиком. и радиће у правцу и духу који је обележио велики филозов , чије име носи. Цена ће бити годишње 12 динара, а излазиће недељно иа целом табаку. ИЗ БЕЛА СВЕТА. — ЈЈажпи АјФел. По свима пољским листовима говори се данас о лажном Ајфелу, творцу оне чудновате Еул е што снада међу највеће знаменит ости париске изложбе. Тај лажни Ајфел постао је на овај начин. Енглезикоји д >лазе у Париз на изложбу, како су већ оригинални. плаћају грдне суме вођама но париској изложби, ако их одведу АјФелу, те да тиме до<5ију нрилике да се само рукују и преставе. Разуме се, да толиким Енглезима не може Ајфел бити увек на расположењу , с тога су вође нашли начипа, како да се помогну и дођу до лепе и олаке зараде. У тој цели оне су нашле некога Бретонца, који је врло налик Ајфелу. Обукли су га, и наместили, да преставл>а Ај®ела.

Бретоњац морао је седати у некој гостионици или у засебном кабинету, где су по сголовима разастрти разни нацрти. Ту је он морао да прима посете Еаглеза, који су му топло стискивали руку, чудили се његовом торњу и са свим задовољни одлазили. Награду, коју су добиле вође, делили су с лажним А јфслом . То би тако тра јало, да неки богати Фабричар из Бирмингхама иије дошао у Париз и нарочито понео за АјФела златну табакеру украшену дијамантима. Кад је тај Фабричар предзо лажном АјФелу тај дар, дође до свађе између вође и Бретоњца, који изјави да то њему принада. Према томе није пристао, да се златна табакера, која је вредела 5000 динара, прода и новац раздели, већ утекне да му се не зиа траг. Тек на иријаву вођа дознало се за лажног Ајфела, а прави има сад муке с Енглезима, којима мора још и доказе давати, који је и шта је. — Награда рускога цара. Руски цар наградиоје, између осталих чешког писца Паука са 1000 руских дуката а то је близу 20.000 динара. Зацста царски дар.

КЊИЖЕВНОСТ Зулејка, иов коиад, написао Мих. Димић прикааиван је 16 т м, у арени код „Импиријала". Ми о овоме комаду, нећемо да говоримо опширно ма да је новина у нае за то, што проетор овога диста то не донугата Ми ћемо само констатовати : да је комад добар пун родољубља и еФекта. Он има своју рл:оху, из које поникао, иа се за то да увек гледати. Сцене су лепе а радњетечне и и живе. Карактери гдавнијих лида и8ведени су верно и брижљиво. Ми би се радовали кад би се овај комад приказао на краљ. позорници, јер бк успех био већи пошто би сцена била живља и вернија; Дружина под упровеи г. Рисантијевића све је чинило да комад што боље иснадне и она је у томе успела. Хвала јој од нас. -§• СМЕСИЦЕ — Британски музеј. Читаоницу британског музеја носетило је 1888 год. 188.432 особе, које су прочитале 1,208.709 свезака. Каталози књижнице

умножили се за 50 707 свезака а збирке се повећале за 29225 дела и брошура. Ј1 њске гчдине обогатила се књижница многим врл<> ретким и змаменитим делима. М< ђу осталима нј »бааила Је књижница и јсдан нримерак једног знаменитог енглеског дела из године 1686. —-4*®»^ПИСМО УРЕДНИШТВУ. Г. Уредниче, Да не би читалачка публика мислила да је г. Пера Тпдоровић хт<о збиља да бега, дозв<>лите ми да са неколико редака обЈЈ -сним ток ствари. Ја сам дошао у Б< оград 9. Јула, а 10. н. м. добијем <>д жене писмо, којим јавља да је М'ј зет из Нипп допешира« да је рад да детс к. је је без мајке остало мени пошаље Одмах сам се решио да 11 изјутра одем у Н ипј. Но како снм имао посао да се са г. Пером Тодоровићем смстанем, т<> се унутим њему. У иуту срео сам г. Перу где га воде у нолицију, и носле обичног иоздрава упавимо да дође Пера после подне у мој стан на Булевару. Пр.д вече у место Пере дошао је један његов сарадник и јавио ми је да Пера доћи не м<>ж<\ но да ће изјутра доћи на станицу да ме одпрати и посао свршимо. Ето тако је било а то тврде и телег >ами који су између мене и иородаце ми шмењани 9. и 10. Јула. Не знам од куда полиција београд ска испреде да ће Пера да бега, незнам од ч< га и зашто. Зар г. Која не зна како се бега, но ваља да и незна, јер док су други вадили кестење из жеравице, он је мирно продавао дуван. В. Градиште, 15. Јула 1889. Светислав В. МапиК.

ПРИПООЛАНО*) (* За ствари под овом рубриком уредништво не одговара. Милији ЛазиКу либералној стеници у Селевцу. Ти сн ме, Милија, стеницо либерална — клеветнички напао у вашој

партијској „Ср :ској Независности" од 8. ов. м. Ми >ија, гаде људски , за што лажеш ? Зар не знаш гаае, људи те не зпа ли. да до мене нема никакве кривице з-1 д< фицчт у ооштинској каси, и ла јр кр-)в ц за ово дело и данас под одгов рношћу код власти? Зао се ти нађе, д > ме уједеш за д . .., чи џ\ кело, К '>ме је и данас имање под теретом за дефиц«т у општинској к си ? Ч 'К гаде ! п кажи и докажи да сам кога преварио и оштетио за м г досадањег живота. Пок«жи џукело и ј дног човека, с К"јим си имао до дан^с посла, а да т<. се ланас не клони, као од гада. Нр р зрин и од св. је Ф1МИЛИЈ6, луњиш се но селу, од чов<'Ка до човека, — па лажеш и људима новце измачлл јеш. Што лажеш, џукело либерална, да еам и данас „регенат" у Селевцу, кад вишеод десет месеци нисам кмет? Околик > за са. 1, а прв<.м нриликом изн<ћу на јавност све твоје прљавштин>-. В. 18. Јуна 1889 Живојин Глитић. ннмимшнмишишишниипншнншшннпшиииштпшТП ^ДРУШТВО СВЕТОГ САВЕ"_ На име подизањ . Свнтоеав< ког Дома ј пр >«а Др) штва С« Саве. добила је добровољне нрил<>ге још и 1) Од г. Т> .рђа ВајФерта индуетријалца. пор<'Д учињен >г прилога у 812 50 дин. за прен <с кам< ња, још 50.000 ком-Јда цигаља, с подвозом; 1) Од г. В|»аћ. Ђ >рђевића, трговца 10 000 к<>м. цигаља; 2) Од Тодо(>а Чунића, цигљара, 500 ком. цигаља; 4) Од г, Јована Петковића, цигљара, 500 к >м. цигал>а ; Овим родољубима на покдонима упрака Друштва Св. Саае изјављује велику благодарност. Д С.С. Вр. 888. 13. јула 1889 године. В^оград. Председник Друштва Св. Саве Свет. Николајевић, Тајник Ср. Ј. Стојковић

— Изволите! Ваше присуство ће ме надахпути! свечаним тоном, мазећи се, рече Богдавов. — Само дођите што пре, јер ће одне/ги •слику. — А како живи В^лховски? упита Нини за једнога његовог друга. — Не говорите о њему! повика Вогданов с тренутним негодовањем, махајући рукама. Чудан човек! Сав живот му је у томе, што приповеда... Шта не говори: и о наравствености у уметности, дати јој мисију, цел, идеал, а овамо треба само видети његову иоследњу слику... Ту је морао нрекинути: већ су допјли до куће Нинине, и вратар, видећи је још из даље, већ је отворио врата. — Збогом , с очигледном жалошћу рече Нини. Она би још пробавила с њим. — Збогом ! одговори јој Богданов, јако стиснувши јој руку. — Дођите! — Може бити ! викну Нини , улазећи на врата. Нини се зачудила кад се погледала у огле дало, вративши се са шетње: очи су јој се тако •светлиле, а образи се зацрвенели. Она давно није виђала Богданова и тај сусрет обрадовао је и узбудио. „Да лк да идем код њега или да не идем?" размишљаше она. Под утицајем тога

сусрета памера Нинина, да се никад више не виђа с Богдановом, јако се ноколебала. — Нини, данас сам те видео на улици , рече јој Селицки за ручком. — Ја сам се из канцеларије враћао на колима, а ти си ишла по обали — Срце Нинино уплашено је куцало. Ако се не варам то је тај... Богданов, који је ишао с тобом, равнодушно рече он— Јесте, одговори Нини. — Каква му је то навика да при говору млата рукама! подругљиво настави Селицки. Сигурно се много занеее. Реци му каквом приликом, да су на њега управљени погледи не само Бога и његове браће уметника, но исто тако и нроФана, који не знају гата да мисле о његовим покретима тела, нарочито на улици. Нини је ћутала. Селицки отпочео други говор. Он је осећао како му је све ишло натегнуто. „Да идем или не? Да идем или не?" Та мисао два дана је мучила Нину. Ако је шила , ако је ишла у посету, то јој је иитање непрестано било на уму. „Изгледа ми, да су више значаја принисујем томе, што ми се Вогданов почео допадати," уверавала је она себе. „Изгледа да нисам имала друга посла но сам чак и Жану казала. А у ствари није така опасност. Он ми се иросто доцада, — претпоставимо, јако до-

пада, на то је све. Али ја мо.у к<>д њега отићи на тренутак. Нећу се свлачити, само ћу видети слику, и Ж-ну ћу после рећи, да сам била у радиоиици Богданова." Срце јој почело јако куцати нри помисли, да ће ићи код Вогданова, да види собе у којима он живи. Њу је нешто вукло тамо. „Ићи ћу!" реши се она, облачећи се за шетњу, тр<;ћи дан после њиховог сусрета. Она је замишљала, как<> ће се Вогданов обрадовати. „А он и не сања, како ма се донада," мислила је она. Још више је гонило Нину да иде Вогданову оно несносно осећање празнине и досаде, које је осећала у последње време услед евојих затегнутих односа с мужем. Пре јој никад није било досадно: дању ее занимала кућевним пословима и радом у заводу, а у вече норед мужа и у толико више није ј<>ј мсгло бити досадно Али сад није имала с мужем пређашњим дугих разговора у вече норед камина, нити су чи али заједно. Нини је било досадно, осећала се несрећном и по малко се кајала што је казала му жу о Богданову. (наставиће се)