Мале новине

чдапова, који су код њепа уписани образује исти одбор. С тога се позивају сви чланови удружења, који су код главног одбора уписани, да дођу на збор у недељу у 8. сата по подие 23.ов. м. код„ Скупштине. Овом се приликом могу користити и сви они пријатељи удружења, гоји до сада нису били његови чланови да дођу, упишу се и изашаљу свога изасланика на скушптину, те иа и они учествују при најважнијсм акту реорганизовања удружења. Дневни ред је овај : Објашњење побуда, које су главии одбор на ово навеле, Упис у чланство; Избор уираве и најзад Нирање изасланика за друштвену скуиштину. * Одговор Млоги нашн читатељи питају насзашго не наставимо нодлиске „Силазак с престола" и ,,Веоградске тајне" Писци оба та романа иоверми <;у рукописе лично г. Тодоровићу, који је из њих парче по парче диктирао те се пренисивало, А како је сад г. Тодоровић затворен то би се огрешио о указано му поверење , кад би те туђе рукоиисе иоверио другоме. Зато ти подлиеци не могу излазити све дотле, докле г. Тодоровић не буде у слободи, а наше штоване читатеље молимо, да се дотле претрпе. * Је ли вам иило.? Господин Сгојан Протић. изволео је рећи учитељима који су дошли да протествују противу гажења устава, да влада неки употребљавла, на оваке мере противу г. Тодоровића какве еада употребљује кад би зналада ће „напредњачке судиј е* осудити г. Тодоровића. У истом смислу из иолуслужбени „Одјек" донео је неке члапке у којима нанада „напредњачке судије." Рада утеха и владе, и г. Сгојанчета, и полуслужбеног каскала Глишиног јављамо им да је Глишина по Ј[ иција за неколико ствари оптужила у редника нашега листа и да су „наор едњачке судије" по тим оптужбама ста виле нашег уредника под суд, Ј ели вам мило госиодо? * Дозорчшпо друштво, које под управом г. М- Рисантијевића даје преставе у хотзл ..Империјалу" приказиваће данас ,, Ттри бекрије " шаљива

игра у 5 чинова с певањем по Нестроју. А сутра у недељу нриказиваће се ,,Крунисање арвог сраског Краља Стевана ирвовенчаног '• историјска игра у 5 чинова.

из БЕЛА СВЕТА. — ЈБубавне бактерије. Познатоје да су бактерије ситне животињице које изазивају разне болести, кад ма којим путем доспу у човечију крвТако је пре кратког времена др. Роберт Кох нашао да и суву болест проузрукује једна врста бактерија. Но нре неког времена нашао је неки лекар у Чикагу у Америци неку нову врсту бактерија, која изазива љу бав кад се на човека накалами Тај лекар покушавао је да њом калами многе особе и увек му је опит испао с усиехом .Тако кад је накаламао тим отровом једвог десетогодишњег дечка а овај истог дана наручи код зубног лекара нове вилице направа нове хаљине од енглеске матераје и купи гитар. Нека старија девоЈка, која признаје да јој ими 39 год обиједлетом своју пггедионицу уз меиз ње стотину долара и набави воду за улепшавање лицн, нову плаву косу и једнога учитеља певача кога ио годп за годину дана. Код младих људи то јд каламљење још друкее бејствовало. Неки трговачки момак од 17 година усуо је килу зајетина месго у кавту од лима, у штаницлу ед хартије и сео )е на корну пуну јаја, место на столицу. Неки фотограФ, који је само неколико месеца старији од тога трговачкога момка, при ФотограФисању једне младе девојке пољуби прво њену слику, пак што је извадио изпод својих хемикалија, те се у мала није отровало. А нека дадиља метие мачку у колевку а дете хтела да баци кроз прозор но срећом наиђе детиња уати, те је задржи и одмах отиусти. Кад је за све то дознала власт у Чикагу, хтела је да оном лекару забрани даље покугааје с каламљењем бактерија али га није могла наћи, јер је ов на један дан пре утекао с ћерком своје газдарице, где ]е био у стану пошто је и на њој опробао свој проналазак.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВИНАМА" 21. јула. Цариград. „Рајтеров биро" јавља : Сартивски иаша и -звао је код султава два мусломанска два друга члана већине и два мањине крићанске ск^ пштине. Ро тијадес паша позвав је код султана да о крићанском питању да усмена обавештења. Атина. „Агенција Хавасова" јавља : Крнћанска народна скупштина апеловала је на панјелинисте да јој п могну у борби за остварење националних тежања, и изјављује да је стање ствари вео ма критично. Овај нозив изазвао је жив нокрет. Извесни листови саветују, да се нађу срества за помоћ Крићанима. Петроград. „Журнал де Ст. Петерсбург" хвали Солзберија за говор држан у горњем дому 17. т. мес. Даје занраво признању Солзберијевом о држању руском у балканским стварима. Ж лети је да речи Солзберијеве допринесу нравилнијем суђењу у из весним политичким круговима ко ји су до сад у овој тачци при видно били оротивног мишлења. Изгледа да је намера говору била да побије несемистичке тенден ције које су се биле јавиле у иоследње доба. У овом погледу желети је да се жељени резултат и постигне. Париз. „Агенција Хавасова" демантује „Тајмсову" вест, као да је Шпилер изјавио грчком посланику, да Француска вије противна решењу крићанског нитања у корист Грчке. Париз. Буланже издао је маниФест, у коме благодари бира чима, и вели што успех није потцун, да је томе узрок само маловаронгко частољубље. Он оче-

кује потггуно поверење као резултат законодавних избора. —

:ес ге 5 с.

Дукат 5 64 Ниполе н 9 54 Ј ј 2 Сри. лутр. 3% лоЗови 34.50

Кд ДН.НДАР Субота Православни: 22. Симеон Јован Католички : 2. Порцијункул Сунде ивлази 21. јрла у 4 с. 24 м. Сунде залази у 7 с (9 м! Мене месеца: ^ нрва чотврт 24. Дан је с вочетка 15 '/ 2 1-ати а ноК 8'/« о али до краја овог месеца дин окраћа за 55 мин , а за толико и нок одужа. Ред примања по министаретв у Министар унутр. дела: сваки дан пре подне од 12 — 1 часа ире подне. Мин. иностр ДЕла : четврком од 11 — 1 ч. пре подне. Министар војни сваког дана од 11 — 12 ч. сем недел>е и празника. Мин правде: сваког дана од 9 и по часа до подне. Мин. гриђевине; еваки дан од 11 — 12 ч. пре подне. Мин. просв. и цркв. дела петком од 11 до 12 часа пре подне. Мнн. привреде, понедеоником, уторником четврком и петком од 11-с преп2е до 1 по подне М нистар Финанци.је уторником и петком од 10 — 12 пре подне. НАРОДНА БИБДИОТЕКА отворена јо сваки дан од 8 до 12 сати цре подне. ДОПИСНЕ КАРТЕ 8А СРБИЈУ Просте етају 5 п. д., а с плаћеним одгоорои 10. п. д. За међународну преписку 10 п. д. и 20.

ПОШТА И ТЕЛЕГРАФ За писма од 15 грама теж плаћа се 10 п д. за Србију, Славонију, Хрватску, Срем' Банат, Бачку и целу Маџарску. За устријЛ

и моли ме да одем. Сутра ћу се за цело вратити. Љубим те." Маша је била Селицкова сестра, девојка која је, никуд не излазећи, живела у Павловску у сопственој кући. Нини седе у наслоњачу и замисли се, она «е радовала, што је Селицки отпутовао. „Како бих му данас погледала у очи? мислила је она. ЗБоме је овладала потпуна апатија: она се никакако није могла дмакнути с места. На вратима кабинета појави се собарица. — Госпођо, хоћете ли ручаги? Паштетице су готове. Опет су загореле , додаде она (Даша је била у свађи с куварицом,) — Ах, нећу! повика Нини, нервно махиувши руком, — данас нећу ручати, додаде она. Собарица изненађена изиђеНинин иоглед махинално је лутао по свима предметима. У кабинету се ночело смркавати; на зиду се у нолумраку виделе слике Дарвина и Бекла. Нини се сетила како јој Је Се дицки причао о њима. Она се сетила свлју раговора с мужем у том кабинету. ,Ако сад што и знам, имам њему благодарити мислила је Нини. Њој су кроз памет прошле све три године њихова супружанска живота, с најмањим

ситницама. „Ја сам недосгојна чак и да мислим о Жану,* помисли она. Груди су је болеле, није знала шта да ради, ненрестано је гонио данашњи призор у радионици Богданова. Нини је дуго ишла по собама, за тим је запалила лампу и узела књигу, али није могла читати. Она се сети, да ј.е тог дана среда. јоиг Их код неких њених нознаница. Она се реши да иде к њима, несносно јој је било да и даље остане само са својим мислима, Бар ћу се мало расејати," мислила је она. Нини се те вечери први пут у животу обукла тако небрежљиво: облачила је што јој је дошло до руку. Јоиг—Дхе био је доста жив, Нини је слушала много комнлимената на њену адресу али је све ирисутне изненадила својим чудним понашањем; она је била неприродно весела и у исти мах скоро није слушала питања, одговарајући на њих често друго нешто. Она се радовала кад је, најзад, дошла кући и легла у постељу. Сву ноћ се премештала с кука на кук. ,,Почињем га мрзити" мислила је она, гледајући усиаљеним очима по помрчини. „Зар је то код мене била љубав ?" „Зар би љубав прошла тако брзо? Веле да љубав расте од ирепрека; његова равнодушност би таман била слама у ватри, кад бих ја озбиљно осећа-

ла. .. Озбиљно •сећање! Ј с негодовањем мислилила је Нини. „Али за што да га волим? То је просто био занос... непостижна заслепљеност ... Ниски заноо" . . . додавала је Нини. Сад ири тренутној мржњи, изгледало јој је, да јој је се просто не може опростити њен занос Богдановим. „Чиме ме је могао занети ? Чиме ?" мислила је Нини. „Ја сам се преварила, ја сам била уверена да ме до лудила воли. . , и целог живота му нећу опростити, што је био сведок мог унижења, моје погрешке, целог живота нећу опростити себи онај поглед, којим сам га данас гледала .. . 0, стид, стид!" Нини је нервозно трзала рукама џепну мараму. И шта сад он мисли о мени! Како ће се сад ионашаги ирема мени ! Јако црвенило осу јој се по образима: „0, кад би све то знао Жан:", мислила је она. „Све се то свршило како треба. А ако би исто тако и Богданов?.. Ниска сам, презрена жена,"... понављаше Нини. (наставиће се) н