Мале новине

БРОЈ 213

НЕДЕЉА 23 ЈУЛА 1889

И8ЛАЗИ СВАЕИ ДАН

ГОДИНА II

БРОЈ 10 П. Д.

ДЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ : На годину.... ... . . 30 динара На по годвне . 15 динара На 3 месеца .... 9 динара 1Е РЕТ1Т ЈОИЕШ

МДЛЕНОВИНЕ дневни лист за свакога ПРЕТПЛАТА ИЗ УНУТРАШЊОСТЕ П0Ј1АЖЕ СЕ САМО КОД ПОШТА ЗА БЕОГРАД НЕМА ПРЕТШ1АТЕ - ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ

ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ се ВлАСНИКУ „Малих Новина " Тспдичин венац 6р. 17., ка горњен опрату." Претплата се прима код свију пошта у Србији. «. .» ДЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петит. реда 20 пр. д., а на четвртсј од петит реда 10 пр. дин. ПРИПООМНО стаје 60 п. дин. од петитног реда. штш

^^У"^-^^-"У'УУУ'УУ'У'У'У'У' , у.-уух.'УУУ'УУ'ух.-у-у-у^у-у-'

Огласи јевтино, по потреби и са сликама.

За свано оглашењв плаћа се држ. га се 20 пр. .

ВЕ.ЂИ 0ГЛАС4 ПО ПОГОДБИ

♦Ф

Нашем предоброме оцу Ј Јевти АврамовиЂу бив. вачелнику министарства спољних послова у пензији даваћемо четрдесетодневни парастос у цркви палилулској, у понедељак 24 јула, у девет сати цре подне. Јављамо ово пријатељима, знанцима и друговима покојниковим, |да изволе присуствовати овоме тужноме помену.

501,1,1

Ожалошђени син: Сима Ј. АерамовиЛ са сестрама и осталом родбином.

ГЛИШИН НИТКОВЛУК Ми смо знали да има рђавих људи, ми смо знали да има непоштених људи, ми смо знали да има ниткова ; ми смо знали да ее и власти каткад хоће да се понашају и раде онако, како ње одговара ни доброти, ни поштењу, али да ће се толико терати у нитковлуцима, колико данас иде један управитељ вар. Београда Глиша Ђорђевић, то еи у сну нисмо могли снити. Не за то, што смо веровали да у Глише има и исчре поштења, но зато, што смо се надали да уадипална владо, да радикална странш неће дозволити, да се на њин рачун врше најгаднији, најгнуснији, најбестиднији нитковлуци. Мли зар није најгоре врсте нитковлук она „Званична исправка" У јучерашњим службеним новинама ? И шта хоће да исправи та вајна „Званачна исправка" Глишина, кад скоро цео свет зна, да Глиша, који је шеФ београдске полиције, иде у крајње нитковлуке према нашем затвореном уреднику г. Тодоровићу ? Ми у једном чланку, од један пут, не можемо да иенесемо све нитковлуке Глипшне, које је покушао да протури под истину у „Званичној исправци" у јучерашњим службеним новинама, за то треба и више времена и простора. И ми ћемо једно за другим изнети све те нитковлуке

Глишине „Званичне исппавке". ми ћемо тачку по тачку побити свако тврђење Глишине „Зва ничне исправке" у ствари затварања и поступања с нашим затвореним уредником, ми ћемо изнети у свој њеној наготи лаж Глишине званичне исправке, а овде ћемо се на њој задржати у опште, остављајући да у идућим бројевима у свакој тачци те „Званичне исправке" изнесемо лаж и нитковлук Таушановићевог управитеља београдске полиције Глише. Целом свету познато је, да је наш заробљени уредник г. Тодоровић осуђен за иолициски истуи опорочавања власти, што је у својим новинама нападао извесне појаве и догађаје под данашњом радикалном владом; целом је свету познато, да је г. Тодоровић већ од толико година болесан и да му треба најнежнија и најпажљивија домаћа нега, па да његово порушено здравље па чак и његов живот буду ко лико толико обезбеђени ; цео свет зна да у томе тврђењу нема никаквих лажи -и варанције, да сви лекари могу потврдити та наша тврђења, и да најзад постоји писмено лекарско уверење о стању здравља г. Тодоровићева, о потребној нези и последицама, које би га могле снаћи у затвору. Даље из ивјава наших и г. Минићеве цео свет зна, да је лаж, бсзобразна лаж, да је г. Тодоровић хтео бегати ; да се с њим

у полицији добро поступа; да има најлепшу собу; да му се дозвољава састанак са сваким, сем са бесиосленим људима. Цео свет зна да сва наша тврђења постоје у истини, — па ипак се нашао један човек који ће то у „Званичној исправци", који ће то у службеном листу српске државе дрско, базобразно, нитковски норицати, да свакоме поштеном човеку натера румен стида у образе, што се у земљи, које је граћанин и он, нашло људи, који ће на тако дрзак, на тако без образан, на тако нитковски начип дезавз^исати и поштење, и веру у слободу, и веру у правду, и веру у непристрасност српске државе и српских власти ! Или зар није нитковлук кад се толиким поштеним и интелигентним људима баца нитковско подметање да су беспосличари ? Зар болан Глишо, Таушановићев управитељу вароши Београда, зар је, рђо једна, беспосличар један Никола Николић, један Раша Милошевић, један Макса Антонијовић, један Живојин Богдановић, један Коста Здравковић, један Светозар Јаношевић? Зар су, несрећо једна, то беспосличари, којима ти не даш да се, као бесиослени људи, састану с г. Тодоровићем ! Или зар није нитковлук кад се за писмо г. Тодоровићево, које је писао члану и казао да ће он поднети жалбу у року, који му закон даје, — кад се за то писмено каже и узима као г. Тодоровићева жалба ? Или зар није нигковлук, кад се тврди да је г. Тодоровић очорочавао** власт јавно по кнванама. Зар није нитковлук, кад се г. Тодоровић осуђује за то што је с пријатељима водио разговор о ономе, што је нисао у својим новинама ? Зар није нитковлук, кад се г. Тодоровић осуђује као последњи мангуп за полициски иступ за оно, што је писао по новинама и за шта га, по закону, имају суди и осудити судови, ако је крив ! Зар није нитковлук проглашавати као лаж сва она наша тврђења, која смоми изнелиу ногледу постунања полициска спрам г.

Тодоровића, и која су на скроз иетинита, зар није нитковлук побијати их голим речима, без икаква разлога! Зар све то , зар цела „званична исправка" Глишина није један нитковлук, који заслужује, најстрожију осуду? Па онда, шта значи та ,,званична исправка," и шта значи што она није обнародована путем који закон прописује? Значи да је радикална влада и сама увидела незаконитост поступања спрам г. Тодоровића, и да она налази за нужно да се правда пред странком, да сеправда, јер јој са свију страна стижу протести. Али је то правдање јадно, жалосно, нитковски кад га врши један Глиша. Што „званична исправка" нше послата нама, као што то зи&Сп прописује, знак 1е, да је управитељ Глиша уверен о њеној неистинитости и лажи, знао да је ми нећемо као такву штампати и покушао да не изазове одговор, мислећи да је ми нећемо запазити у службеним новинама онако затурсну. И зар све то није нитковлук? Јест, све су то нитковлуци Којиног управитеља Глише, које ћемо ми у идућим бројевима изнети у свој наготи њиној.

ИЗ ТАВНИЦЕ Еако му је. Дознајемо да ее болест нашега заробљенога г, уредника знатно иогоршала, од кад је у затвору- Има сталну главобољу Од загушљиве и смрадљиве ћелнје. Дисаше му је тако т шко, да век више не можеда носи огрлицу (крагн) но мора да држи врат откопчан. Страшна напрегнутост у стомаку и целом трбуху. Никакав апетит, просто ништа не једе. Страшна несаница; по целу боговетну ноћ нреврће се по постељи као рањеник, а кад би нред зору мало и заспао, не да)у буве и стенице, јер навале у таким гомилама данеможе да се одбрани. Свако јутро устаје с крвавим рукама, као да је нешто клао. То је његова сонствена крв, из ноубијаних бува и стеница. Стенице су крупне као петнарче од никла кад су гладне, а кад св нацију крви изгледају као зреле вишње. Грозно !