Мале новине

нашли метали и научили се да га пене, почели су се њиме служити за размену, при чему су метал мерили. У Енглеској је и сад монетна јединица фуета, која вреди за 20 шилинга. У Асирији и Вавилону употребљавали су Јпекеле, т. ј. Фунте злата и сребра, које су вековима служиле као монетна јединица за источну трговину. Око VII века пре Христа, грађани Фокеје у Јонији, почели су да кују ираву монету, т. ј. они су означењу тежине и цеве додали још и грб своје вароши као доказ о истинитости монете. Та система се из Фокеје брзо распросгрла но целој Грчкој, Малој Азији и Италији. И опет Фунта здата вавилонскога шекела остаје јединица. Само се грб изменио. Златне монете Креза, Дарија, Филииа Македонског и Александра Ввликог имале су цену вавилонскога шекела, чијих 60 комада чанили су златну јединицу и занимљиво је, да енглеска фунта има ту исту тежину, јер 60 Фун. равни су вавил. слишку. Вавилољани су имали и сребрне драмове или полушекеле. 20 таквих комада чинили су шекел злата. И данас Енглеска Фунта стрелинга чини 20 шилинга. Вавилонски шилинг делио се на 60 бакарних парчади. Знајући односну вредност златних и среб,;них шекела а исто тако и број сребрних шекела, који су у старо доба нлаћали за један шекел. ваљало је само измерити монете па да се нађе, стадва размера у цени оба метала. На ос-

нову таких мереша одавно је тачно одређена размера знала и сребра. У Мисиру је била 1: 12 и по у Вавиљону и у свима земљима, које су нримиле вавилонску систему, 113 2 ј 4 Раеуме се, било је и одступања у то; пропорацији.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 22. јуда. Будимиетта. Број путника , који су прекјуче стигли на свима желозницама износи 8710. Од њих је 5000 дошло угарском државном железницом. Јуче до нодне дошло је угарском државном железницом 2570 путника. Атина. Збор овдашње крићанске колоније усвојио је резодуцију, којом тражи од владе, да за оружје способне чланов^ колоније пошље на Крит те да се с оружјем у руци боре заједно с Крићанима и помогну победи јелинске идеје. Неоснована је вест да је влада забранила извоз барута. По вестима с Крита, тамо је стање непромењено. Будимиешта. По овдашњим вестима, шпанеке царинске власти

секвестровале су пароброд ,,Ти бор" овдашњег друштва ,,Адрије" због огрешења о Формалности. Лондон. Дарица је наименовала цара Вилхелма за ночасног адми рала британске Флоте. Лондон. У доњем дому изјавио је Фергусон, да су немирима на Криту узрок свађе тамошњих политичких странака.

!ш|||111П1!11||Т7ШТ|111111111111111||1!1М111111111.'11111111111|[||и1»П|1Ј|" ХС 1? О.

Дукат 5 64 Наполе н 9 54 1 ], Сри. лутр. 3% лозови 34.50

КАЛЕНДАР. Недеља Бравославни: 23. ТроФИМ и ТеоФил Х^атолички : 4. Доминик Сунце излази 23. јула у 4 с. 26 м. Сунце залази у 7 с. 16 м. Мене месеца: ^ нраа чотврт 24. Дан је с почетка 1 б 1 /^ сати а ноћ 8 1 /-! с али до краја овог месеца дан окраћа зн 55 мин , а за толико и ноћ одужа. —ј>>-—

Ред примања по министаретв у Министар унутр. дела: сваки дан пре нодне од 12—1 часа пре подне. Мин. иностр ДЕла ; четврком од 11 — 1 ч, цре подне. Министар војни сваког дана од 11 — 12 ч,. сем недеље в празника. Мин правде: сваког дана од 9 и по часа до подне. Мин. грнђевине; сваки дан од 11 — 12 ч. пре иодне. Мин. просв. и цргсв. дела петком од 11 до 12 часа нре подне. Мнн. привреде, понедеоником, уторником четврком и петком од 11-с преп2е до 1 по подне М нистар Финанције уторником и петком од 10 — 12 пре подне.

НАРОДНА БИВЛИОТЕХА отворена јо сваки дан од 8 до 12 сати пре подне. ДОПИОНЕ КАРТЕ ЗА СРБИЈУ Лросте стају 5 п. д., а с нлаћеним одгоором 10. п. д. За међународну прениску 10 п. д. и 20.

ИОШТА И ТЕЛЕГРАФ За писма од 15 грана теж плаћа се 10 п д, за Србију, Славонију, Хрватску, Срем' Банат, Бачку и целу Маџарску. За устријХ плаћа се 15 пр. д. На сваки 15 грама више јошј по 15 пара дин. Нисмо може бити тешко највише до 1 киле. Препоручена лисма морају би^и на средини заиечаћена. За преноруку плаћа се 20 п. д. а за повратни рецепис још 20 пара.

Књижевни Оглас РШОЈНИЦИ У ФРМУ ДРУШТВЕНИ РОМАН од о. Почеће излазити 27. ов. м у подлиску „Домовизе".

МАЛИ ГЛАСНИК

ВЕЛИМИР М. ПРОТИЋ, пензионар, живи стадно у Пожаревцу. 36,1,4

ЈЕВТИНЕ КЊИГЕ По врло јевтину цепу могу се добити у уродништву „М. Новина" ове кљиге : „Историја једног Француског сељака" комад 2 гроша. „Дела Св. МарковиЂа". Свеска прва. Г ј ош и по комад. „Политичко стање Срба у Угарској" /0 пара динарски комад. „Економија" Светозара Марковића но динара комад. 33 СВЕ ЗА ГОТОВО. 4—10

ТРАЖИ

се на зајам 600- ди нара на сигуну плаТ У, У 8 У° поуздано јемство. Отплата 25 динара месечно. Интерес 12 од сто годишње. Упитати уредн.

ФР Д "^17 Р се три нродавца за 1* аДАА „МалеНовнне". Упитати у уредништву. Вредиији могу варадити до 3 динара дневно.

О г л а с и ОБЈАВА. Општина београдека издаваће 27. ор . м. јавном лици-

тацијом под закуп права на ове јавие послове : а) Извожњу ђубрета из варошких зграда ; и б) Испражњавање нужнина и помијара стрвинарење. Лицитација ће се држати у рачуноводетву од 8 до 12 пре и од 3 до 6 сати после подне. Услови се могу видетисваког дана у време канцелариско. Извожња ђубрета подељена је на квартове тако да сваки део вароши добије нарочитог повлашћеника. ПозиваЈу се сви они, који желе доб.< ти право на који од ових послова да речееог данв дођу на лицитацију. Изседнице суда општинског у Београду 20. Јула 1839. СБр. 3330 и 8947. 502 1-3

НЕКА нико ништа не даје намоје и-е—изузевЈеврема Дамјановића — когасам овластила потврђеним нуномоћијем — јер иначе не ћу признати. Београд, 21. Јула 1889. 500,1,3 Катарина А, ПајовиА

КАФАНА на великој пијаци у Натогаевића кући, издаје се о идућем Митровудну У нитати за услове на горњем спрату у истој кући. 414,8,12

Г> А 1. АВГУСТ потребујем помоћника апотекарског. Месечна плата динломираном помоћнику 80 а недипломираном 60 динара. А. Околичањи 494;2,3 апотекар у Нишу.

ПРОДАЈЕМО нашу кућу која иостоји на друму топчидерском до куће Сергије дужности да се прими, а осећа се потиуно снособан за њу, нек се јави унрави штодионице до 1. августа о. г Шабац, 15. Јула 1889, 493,2,3 Уарава.

ДАЈЕМ ЧАСОВЕ из Фраецуског језика. Спремио сам са успехом више ђака за матуру. М Н. ЈовановиА 497 медецинар. 2—3 12 Обренова улица 12

НИШКА АКЦИОНАРСКА ШТЕДИОНИЦА 7 СВОМ КОШИСИОНОШ ОДЕЛЕ &У ВРШИ СЛЕДЕЋЕ ПОСЛОВЕ : 1. Прима наплате са свију трговачки пијаца за Ниш и околину нишку. 2. Издаје чекове платиме за Београд, Беч, Париз и Солун. 3. Прима налоге за куповину и продају за све производе овоземаљске. 4. Прима заступништва у посредовању за куповину робе са стране.

5. Даје за.јмове на залогу домаћи овоземаљски производа. 6. Купује девизе са страни пијаца у којима налази сигурности. 7. Прима у депозит иа чување, новце, артије од новчане вредности и адиђаре. Кореспонденција на српском и немачком језику. Трговачки свет и у оиште иублика која има

илаКања за Београд и иностранство — нарочито

Солун — чини се иажљивим на 2-гу тачку да се

може чековима иослужити као са готовим новцем, чиме се уштеди иорто. време и труд око иаковања

а за ту врсту иослова гшпедиона наилаћује врло

умерен и/. овиси] о

Бр. 553 Ниш 10. јуна 1889 г.

432,8-10УПРАВА. ГЛАВПО СТОВАРИШТЕ БЈЕ ОЧИ НС К 0 ГЈ. Ј Ш Е НТАЗ 1СР В И Ј 7 Предузимачима и осталим потрошачима ирепоручујемо БЕОЧИНСКИ ЦЕМЕНТ, и тг : прима и секунда портланд, роман цемент и две сорте хидраула, лакши и тежи, јер је пробама доказано да је најбољи од свију, којк се овди продају. Он је и но тежини најлакши, а подноси много више дометање песка, зато је за сваког најпробитачније, само са овим цементом радити Нарочито чинимо нажљивим на наш портланд-секунда ? који се најчешће употребљује и који је раван каквоћи са портландом прима других Фабрика, а знатно је јевтинији. Наш прима-портланд ненадмашим је, и служи поглавито за Фине глазуре. За нотрошаче у онште, а нарочито за већу потрошњу 8натно су спуштене цене. Причамо на израду свако цементирање и бетонисање ходника и предсобља, израду тераца имозајка за ходнике, предсобља и за цркве, како овди у Београду , тако и на страни, све по најјевтинијим цевама. Све радове вршимб са стручним раденицима и са гаранцијом. 371,23-50 ГЛАВНИ ЗАСТУПНИК, Пера А. ЈовановЕЉ, са канцеларијом: на Сави на дрвари и у кнев Михаидовој удици бр. 29. у Панђедовој кући

Власкик Пера Тодоровић. Одговорни уредник С. Јаношевић.

Прва удеонвчка штампарија обжлнћев вевац бр. 1.