Мале новине

листа, можда први од радикалних листова , дигли свој глае против апшења, што га је извршила београцека полиција над Пером Тодоровићем уредником „Малих Новина" на основу одредаба полициске уредбе. Дигли смо свој глас зато, што нас је, иод иређашњим владама «ве без разлике пажњавала наиредњачка и либерална иолицта махом ма основу те уредбе. Дигли смо свој глас за то, што ве дамо да се иод радикалном владом, која је символ слободе и најчистији израз народ* них тежњи исказиваних јавно и у скунштини, и на зборовима и у штамии, па и у програму радикалае странке, шири нређашња полициска нрактика и самовоља, која нам је «вима додијала и од које нисмо могли слободно да дишемо. Дигли емо свој глас зато, што не дамо у начелу, да се нолициска уредба иетиче над јасним одредбама чл. 9. и 22. Устава, који нас је стао и крви, и имања, и здравља, и части, једном речи, живота нашег. Дигли смо најзад свој глас зато, да радикална влада једном рашчисти еа остацима напредњачко - либералне владавине, јер смо уверени, да сви ти остаци власничке владавине, одгајени и навикнути у скроз бирократском духу, не могу другчије радити већ како су свикли да раде. Они не могу да појме шта значи света слобода и светиња личне безбедности; па зато хтели не хтели, морају да својим поступцима чине сметње даеашњој влади, да где где навалице не кзвршују њене наредбе, и тиме омаловаже сам ауторитет и углед њен ; једном речи, просто да се изразимо, да нодваљују влади, и изигравају Устав, на који нису навикли. Шабачки „ Либерал " доноси тим поводом чланак ,,Опет погажен Устав" у коме вели: Неки дан прогоњен је из Србије •срнски новинар Светолик Лазаревић, родом из ваљевскога округа, а 11. ов. м. затворен је изненада без «удске истраге ерпски новинар и уредник „Малнх Новина" Пера Тодоровић. — За кратко време, дакле, погажен је два нута једно за другим нови устав земаљски. Под радикалном владом, под владом састављеном из људи који својом

дреком за слободом оглунуше уши свету, учињена је, дакле, грозна неправда двојици новинара српских, учињен је атентат на усгав земаљски. Под радикалном владом , дакле, хвата нолиција новинаре српске као што хватп шинтер псето без гоее, хвата их без судске пресуде, без апелације, без нравде и закона. Ово је опасно; ово је зло, да не може бити горе. Што се јуче десило Светолику Лазаревићу и Пери Тодоровићу, то се може данас или сутра десити и свакоме другом новинару, то се може десити и сваком другом грађанину, сваком, који има толико „дрскости" да јавно у новиаама или друштву осуђује л непогрешиму" радикалну владу. Еј, тешко нама шта смо дочекали; тешко земљи, у којој полиција затвара грађане као пољски чувар ждребад и јунад, што их у штети нађе! То ли је дакле та хваљена радикалска слобода! Тако се дакле поштуј у и изводе одређења новог устава! У вароши ниси сигуран од нолиције, у селима ниси сигуран од хајдука: „У пољу Турци, у гори вуди Гори Турди него вуци" Народе српски! Сећаш ли се дреке радикалне? Сећаш ли се, како им је свака друга реч била „слобода, слобода," а видиш ли их сад како свој „начело" изводе? Да је ово учињено под старим уставом за време либерала или напредњака, шта мислите, куда би моралада се дева власт од рике и урлика „Одјекоиог" и осталих радикалских гласила. а сад ? сад ћа гласила с брега с дола да иокупе дата да цитирају закон и да доказују законитост поступка радикалне полиције ими с нестрнљењем очекујемо да читамо како ће ова гласила „нове слободне ере" да доведу у склад насиље радикалне владе са одредбама новога устава. А за сада кажемо: „Потурице горе од Турака" Јест, „Потурице су горе од Турака" а радикали су гори од наиредљака. Ни за време чувеног чича Николе није се ов^ко што дешавало. Таква незаконита дела могу да изврше

само опробани радикални „борци за нвродна права и слобоиу." Устав је опет погажен, ал' то није никакво чудо, јер, — „потурице су горе од Турака.

ИЗ БЕЛА СВЕТА. Умро. Чувени хрватска књижевник, члан „Сраског ученог друштва" Иван КукуљевиА — Сакцински , у м р о је 20. о. м. на свом добру у Иуха ковцу код Св. Крижа. Родио се 1816 у Вараждину, школе је учио у За гребу а 1833 ступио је у ц. кр. војску, где је до 1840 служио у угарској гарди у Бечу, одакле је као поручик премештен у Игалију, Одушевљен иокретом, који је у то доба Гајевим утицајем настао уХрватској, иступи из војске и 1842 врати се у Хрватску, где добије за малог судца у загребачкој жупанији. Доцније »оетане котарски судац у вараждинској жупанији а 1843 земаљски архивар. Учествовао је и у нолитичк ш радовима али су му најзнатнији књ^жевнн радови. Њега управо сматрају као ре генератора хрватске историје. — Случај душевног слепила предмет је живих испитавања на берлиаској клиници. Човек један, који је донесен на киинику, и ако има здраве очи и врло добар вид, није кадар да разликује разне предмете. Покажу му, на нример, еат и звонце и он не уме да каже која су то два предмета, али кад му принееу сат на уво и зазвоне звонцетом, оп одмах каже које је часовник а које је звонце; ието тако и пипањем може да разликује разне нредмете Овој болести слична је болести афазија , Ту су болеснику сви органи за говор са свим способни, но он ипак не може да нађе одговарајуће речи ни за најобичније појмове. — Златни сватовп. Чувени енглескв државник прославио је 13 о. м. са својом госпођом педесетогодишњицу њинога венчања. Стигле су силне честитке, међу којима и краљице енглеске и принца и принцесе Уелске и краља белгиског, —:,Ретку старост доживео је неки Фрања Нађ који је 14 о. м. умро у Барчу у шомођској жупанији. Он се родио 1769 године, дакле живио је пуних 120 година, служио је код вој-

ник петорицу владара. Изишао је из војске још за време цара Фердинанда и настанио со у Барчу где је јога све до пре 13 годчна зарађивап као надничар свој свагдашњи хлеб. Никад се није жеиио. СМЕСИЦЕ — Остаци вавнлонске аеличине у ХЈХ веку. Чув ни зналац језика и санскритолог, Макс Мллер држао је зимус у Лондону веома занимљиво јавно нредавање о најстириј^м ностанку неких наших најутврђенлјих обичаја. Што се тп >е наше азбуке и системе ци®ара, већ је више мање нознато. Наша писм^на воде поетанак од јерогли®а, а наше ци®ре које зовемо араЈскима, порекла су из Индије. Маше је нознато шта дугујемо Вавилонцлмз. Пре свега, напш сатови вавилонскога су порелла, а циферблат је фавл клинопис. Нлши сатови деле се на 60 минута, а минуте на 60 секунада за то, што су Вавилонци поред десетичне системе имали шесетичну, коју су рачунали на 60. А за што је узет баш број 60 ? За то што ^у вавилонски трговци нашли, да ни један број не даје толико иодраздељака, као 60, те је дакле најугодни и. Они с/ делили дневни пут на 24 парасанга, који су чинили 720 етадија. Свака парасанга или сат делило се на 60 минута, и, цо мишљењу Вавилонаца, то је одговарало даљини, коју добар пешак може ла пређе у означено време. Тако су 20 миља сунчевог кретања делили на 720 етадија или 360 ступњева. Хипарх је на 150 година пре Христа увео ту систему у Грчкој, а после 300 година Птоломеј је популарисао за сву ср дњевековну Јевроцу. Тај вавшхонски проналазак преживео је чак Француску револуцију. Мере, тежину и монету револуција је увела у десетну систему скоро за цео образовани свет. Само је вавилонски циФерблат остао неизмењен. Исто јс тако занимљиво казивање Макса Мил«ра и о томе, да смо Вавиљонанима дужни за биметализам, т. ј. за* одређени однос између злата и сребра. Као што се зна, монета је стари проналазак. Само у тако званом злагном веку ниеу знали за злато. Тада су рачунали по стоци. Али кад су про-

женски црна шешир с пауновим нером и рукавице с пропалим прстима. „Сигурно је Стеша!" паде јој на памет. Нини ништа није осећала сем хладне увреде; срце јеболело. Она се силом насмеја. — Е па збогом! рече она, иружајући руку -Богданову. — Ви ћете доћи још који пут? Молим вас! упита Богданов. — Не, не мислим. Ја сам вам обећала само за данас, рече Нини стојећи на вратима. — Алв, за Бога! молио је он Нину нратећи је по ходнику; ја бих тако радо довршио вашу главу. Да знате, како ће испасти еФектна! — Не знам, не обећавам. Ви знате како не волим да позирам, цовика Нини, силазећи низ степенице. Она се тврдо решила да више не иде ни на један сеанс. Сад више није било никакве сумње. „Преварила сам се, јакосам се прегарила," говорила је Нини, идући лагано улицом. „Он ме иије волео као човека, као жену. Он је волео мој „положај главе," „нагпб врата" итд. Нини се сетила свију израза Богдановљевих. „Он је заборавио да сам ја жена , мислио је да има лосао са статуом. Аја?.." Нини је страшно нрезирала себе. Она се с гнушањем сетила шешира

и рукавица, којеје данас видела код Богданова. Баш се то све десило за моју срећу. Али ја , ја!.. Зар ја могу то себи опростити и заборавити? Ја сам се преварила и у моме осећању према Богданову, и у његовом осећању према мени." Нини се враћала кући лагано, оборене главе, као каква крива ученица (то јој упоређење паде на цамет). Тек шго се пресвукла, зазвоии а у предсобљу чу се глас Селицкога. — Шга ради госпођа? упита он собарицу. Нини је, по обичају, хгеда да му цотрчи на сусрет, али се у исти мах задржа. Она се сетила, да су међу њима сад већ друга односи, „и никад неће бити као пре," са жалошћу мислила је о«а. — Како си живела без мене ? упата Селицки брижно је гледајући. — Па... као и увек... одговори Нини, хитајући да цољуби мужа у чело те да прикрије израз свога лица. Са Селицким је дошла и његова сесгра. Овастара девојка уображавала је да је болесна, па је за сваку ситницу правила ларму. Болест, због које је био иозван Селицки, била је прост кашаљ и сад је била са свим здрава. Селицка је била са свим здрава. Селицки је довео у госте

на дан два, те да се „ирође," као што је он говорио. У вече је отишао са сестром у нозориште. Молио је Нину да и она иде с њима, али ова није хтела. Нини је остала сама код куће. Села је у наслоњачу норед прозора и замишљено гледала на улицу. „Јако сам се преварила! говорила је Нини. Алк што је главно намучила сам сиротог, драгог Жана. Како се променио за то време! Сад међу нама већ никад више не могу бити ранији, односи, ја сам их за навек раскинула. Да кажем Жану све? Ачи зар ће то помоћи? Он ће сад бити у праву да од мене очекује и понављање моје „погрешке," ма да се она, разуме се, никад не може поновити. Тек сад сам се уверила, да само Жана могу одиста волети. Баш сам ја пиштава, неразмишљена и ниска жена !

(свршиће се) л?3з» »ијц 1 —