Мале новине

БРОЈ 214

ПОНЕДЕЉАК 24 ЈУМ 1889.

ГОДИНА II

И8ЛАЗИ СВАЕИ ДАН

БРО.Ј 10 П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ : На годину.... ... . . 30 динара На по године . 15 динара На 3 месеца .... 9 динара II РЕТ1Т ЈОИКШ Огласи јевтино, по потреби и са сликама.

ИЈЕ ноеннЕ дневни лжет за свакога ЕЕРЕТПЛАТА ИЗ 7Н7ТРАШЊ0СТИ ПОЛАЖЕ СЕ САМО ЕОД ПОШТА ЗА БЕОГРАД НЕМА ПРЕТПЛАТЕ - ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ ПА БРОЈ

За свано оглашење плаћа ее држ. та се 20 пр. д.

ПиСМА И РУКОИИСИ ШАЉУ СЕ ВДАСНИКУ „Малих Новина" Топлгчин венац бр. 17., на гораеи спрату.;] Претплата се прима код свију пошта у Србији. ЦЕНЕ ОГДАОИМА На првој страни од петит. реда 20 нр. д., а на четвртсј од аетит реда 10 пр. дин. ПРИПОСМНО стаје 50 п. дин. од петитног реда. шшв штш ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО П0Г0Д5И

♦♦♦♦♦

I I 1

❖ ♦ Наш мили супруг, односно отац Ђока МиличевиЂ ГОСТИОНИЧАР После кратког боловања преминуо је јуче у подне у 51. години свога живота. Погреб ће бити у понедељак, 24 Јула у '4 х | а часа по подне. Ову по иас тужну вест јављамо пријатељима и познаницима, молећи их за тихо саучегаће. ОЖАЛОЖИЕНА СУ1ЈРУГА Марија са децом.

№ I

:В1ЕЈО

" БВОГРАДОКЕ ВЕСТИ Жалосно је ако је истина, а сва је ирилика да ће бити исгина оно, што јавља париски „Тетрз". Тај лист доноси депешу из Београда, у којој вели како је наш конзул из Македоније јавио, да на случај каква устапка у Македонији ми, Срби, не би имали отуда ништа очекивати, пошто би устанак био наклоњен само Бугарима, а то с тога. п.то еу Бугари последњих 1'одина тротили големе суме на своју пропаганду у Македонији. Тако, тако, док људи раде,троше,снремају се, ми се овде кољемо мећу собом, а место веке пропаганде ми нашедиспозиционе Фондове тропшмо на унутрашњу шпијуиажу , на илаћања преобучених жандарма, који се шуњају од каване до каване, те прислушкују шта ко рекне за чашом пива, да би се носле српски уредници могли осуђивати нолидиски за „оиорочавање власти." 0, јадна нам мајка наша ! * Цријатељу. У „П. Лојду" изашао је нодужи члапак о нашој и бугарској војсци. Писац налази, да је бу гарска војска поузданија с тога, што имају више стајаће војске те ће по томе имати боље и потпуније кадрове док ми у том страховито рамљемо. Писац се чуди оним Фразерима нашим, који сањају о покојању Косова и уједињењу Српства, а овамо устају против стајаће војске и мисле милицијом односити битке и мегдане. Писац тврди да су то просте фантасије ири данашњем усавршеном оружју и усавршеном начину ратовања, где је ратовање иостало велики и тежак занат, управо вештина коју треба и дуго и пажљиво учити, па да је човек зна, што с милицијом не бвва.

Ово би била згодна прилика, да и ти, драги пријатељу развијаш твоје мисли о овоме предмету, које су у неколико сличне с овим, што мисла овај стручњак у „Пештанском Лојду". Ја те молим, дакле, учини како смо се разговали и споразумели. Сад би управо било време за то, а „М. Новине" примиће твој рад раширених руку. Поздрав. * Хајдуци. Службене новине доносе. 1) Живан СтанојевиК, из Рготиие, познати зликовац и хајдук, друг убијннога Нила, који је био заједао с њим побегао 21 - ог јула прошле године из притвора канцеларије ереза зајечарског, и после оглашен за хајдука убијеп је 20 - ог овог месеца по подне. Оба ова хајдика су поглавито хајдуковала у крајинском округу 2) Како нобијени хајдуци Мијуц Кра чуноваћ, и Ђорђе П. Бачино, из Кривеља, о којима је на овом месту у ирошлој белешци јављено и који су се били одметнули од власти 9- ог јуна прошле године, пошто су извршили убиство над Аћимом Живановићем вз Рготине, нису били уцењени то је министар унутришњих дела, на предлог начелства окру1'а црноречкога, телеграФским путем наредио да се потајницима, који су ове хајдуке нобили изда одмах награда од 5—600 дин., како начелство нађе за сходно. 3) Ианта ПетровиА, — ЈовановиК из Ракинца, побегли робијаш градски, а доцније оглашени хајдук, рањен је 21. ов. м. у бостану Симе Лазића из Ореовице, и сутра дан тако рањен дошао је, у јутру кући кмета Ракиначког и предао му се. Сад је у рукама власти. * Из војске. Јучерашње службене новине доносе ово саопштење: Као што је познато, новом Формацијом војске учињене су неке измене и допуне у саетаву наше војске, на

извршењу којих радило се и рада у командама. Па како је за правилнију и тачнију израду пужно, да се та] рад и проконтролише, то је, као и обично до сад, кад год је вршен или дотериван попис позива војске, наређено је и еада, да се, чим се које јединице еаставе у канцеларијама, одмах позивљу поступно и н& скупове од по 48 сахата највише, те да се на тим скуповима све оно дотера и уреди, што се није могло и не може ца учини у капцеларијама. Ово је доиста цељ тих скупова као са свим логична и безусловна п треба изврЈпења нове Формације војске, а никакв -Ј друга. * Општински лекар. До наименовања сталног општинског лекара за кварт варошки, дужност његову вршиће општински лекар кварта савамалског г. Др. Михајло Хаџи-Лазић.

ПИСМО УРЕДНИШТВУ. Тосиодин« Уредниче, У вашем листу, у броју 209, изашла је једна белешка, како смо због апшења г. Пере Тодоровића ишли у министарство унутрашњих иослова, како тамо нисмо нашли г. министра, него нас је примио г. Стојан Протић секретар, па је на послетку у белешци стављено и то, шта нам је г. Стојан одговорио. Стоји то, да смо ишли у министарство унутрашњих аослова због аишења г, Цере и бпло је овако : Писали сте ви у вашем листу, а писали су још неки новинари, да је влада погазила Устав и законе о личној слободи, кад је г. Перу као новинара на онакав начин уапсила, и ми — као чланови радикалне странке — нисмо се радовали таким гласовима нити би нам право било да то влада чини, па смо хтели да се о томе известимо. Поред овога хтеди смо да се известимо и о томе, да ли одиста београдска полиција поступа с г. Пером онако, као што ви пишете у вашем листу, а садањи се министар „чини томе невешт". У исто смо време хтели тамо изјавити и изјавили смо ово : Да г. Перу није требало уапсити, нити би требало апсити ма ког другог чак и онда, кад би г. Пера или ко други иозивао народ на буну против радикалне владе као што је орган либералне странке позивао намесништво да збаци садашњу владу. А зашто — питаће ко. Ево зашто. Верујемо, да не жели ни влада нити ко од радикала, да се влада „мариФетлуцима" одржава на влади као што је тога до данашњег времена бивало, него сваки од радикала жели, да се странчин рад и рад владе покаже онакав, какав је у ствари, па коме

се допада да иринада радикалној странци — добро, а ком не, нека иде у коју другу и нека говори шта хоће о радикалима и радикалној влади. У Србији се данас зеамо сви у главу : познати сј сваком либерали, познати иаиредњаци, познати радикали, познат г. Пера, а позната и влада, па нек говори шта ко хоће — савршено никакве опасности цо Србија нема, нити има какве опасности за радикалну странку, нити пак за ма коју другу. Да ди је наше мишљење умесно, то нека други пресуде, али ми тако мислимо и кад би се у тим ствар^ма могло гласати, гласали би да се г, ТодоровиК не аиси. У белешци је речено, да у министарству није био г. мипистар. Био је г. министар у минстарству, али смо хтели код г. Стојана и њему смо и отишли, јер мислимо —• као што мислите и ви — да је г. Стојан важна личност у данашњем миаистарсгву унутрашњих послова и да смо ту могли свршити посла. Од целог говора г. Стојана спомиње се у вашем листу једна четвртина, а од те четвртине престављеао је као што је било у ствари ово: Одгозор^о нам је г. Стојан, да је г. Пера ио Уставу и законима могао бити уаишен, јер га београдска иолиција није уаисила као новинара због иисања у његовом листу. Остало није престављено овако, као што је у ствари било. Да сте г. уредниче питали нас о нашем разговору са г. Стојаном и његовом одговору пре, него што сте белешку о томе у листу донели, казали би вам све како је било, па ма ви и не уважили наше разлоге, да то не треба стављати у новине једино с тога што смо наставници, па нисмо ради да се износи на јавност покушај да добро учинимо било влади или г. Пери, због чијег смо апшења и ишли у министарство. Молимо вас г. уредниче да изволите ово у вашем листу оштампати, а у исто време изволите примвти уверење нашега поштовања. Београд 21. јула 1889 Урош Благојеви% Мих. ЈовиИ А. МилојковиЛ Жив. МилојевиК учитељи ПРОГРАМ за израду иројекта за водовод вароши Веограда. Према одредби § 2. Уговора од 22. Марта 1889. год. који је са г. Оскаром Смрекером инжињером из Манхајма закључен, Општина варошиБеограда, на основу резултата постигнутих предходним радовима за водовод, прописује следећи програм, који ће