Мале новине

при изради иројекта као основ служити. 1.) За варош Београд има да се пројектује једноставан водовод,којим ће се иодмнривати све потребе укупног становништва, са обзиром на воду за пиће и остале цељи. 2). Вода има да се доведе из области „Белих Вода," где је претходним истраживањем конставован довољно јак ток добре и употребљиве подземне воде. 3.) У поменутој области нотребна количина воде узимаће се из довољног броја бунара у макишкој равници, одмах испод села Жаркова и познатог извора „БелеВоде"; из стене венцем, ко]и се нружа од Жаркова ка ЖеЂезнику, номећу једног или више поткопа; или најзад комбинацијом ова два начина. 4.) Пројект за водовод има се израдити са обзиром на дневну потрошњу воде од 2000 ш 3 нросечно, а 3000 ш 3 у максимуму, коливо се узима да ће за први ма бити довољно. Мнсталација за вађење воде, како за наведену просечну, тако и за максималну дневну потрошњу, да буде ј една, а максимална количина воде да може да се добије само Форсирањем рада. Међутим при пројектовању има се сада већ предвидети све што треба, како ће се моћи и већи потрошак воде подмирити, и то са обзиром на увећање просе.чног дневног потрошка у скорој будућностидо 4000 т 3 , аза доцније евентуално и до 8000 ш 3 . 5.) Инсталацкја за вађење воде има се удесити према горе наведеном, за нрво време предвиђеном потрошку. Уједно иредвиде&е се за исту потребна резерва, која не сме бити мања од 25°/о) дакле ако буду потребни 8 бунара за максималну количину воде од 3000 ш 3 дневно, онда ће се за резерву саградити и 4-ти бунар. Сем тога, све грађевине имају се тако саградити, како ће бити осигуране од поплаве, ношто со терен, за вађење воде, налази у нлавној области Саве. 6.) За истеривање извађене количине воде до у главни резервоар има да се унотреби нарна снага, Котлови морају бити тако нројектовани, како ће се постићи што простији и што сигурнији рад. Пумпе морају бити конструисане са обзирои на што мирнији ход и што већу сигурност при раду.

Као гориво употребиће се угаљ. Махинерија и нумпе саградиће се са 50°| о а парни котдови са 1ОО°| 0 резерве. За вађење количине воде, која одговара нросечном дневном нотрошку, вормалао радно време узима се у 20 сати. 7.) у пројекту ће се предвидети аотребне зграде на извору за смештај махинских инсталација, и то како у цртежима тако и у нредрачуну. Те зграде морају бити пројектоване са обзиром на укуине просторе, потребне зарад вршења експлотације. Конструкпија зграда да буде што солиднија, саобзиром на инондациону област Саве, а иначе да одговара што већој економији при грађењу. 8.) Цеви, којима ће се вода са извора у варош доводити , имају да се пројектују са обзиром на напред поменуту нросечну — максималну количину дневног потрошка. Наодговарајућим местима доведених цсви имају се предвидети у потребноме броју вентили (Хидранти за ветрење), као и направе зарад испражњавања — исплакања цеви. Доводне цеви кмају се тако трасирати и положити, како ће оне моћи у извесним својим деловима послужити и као главне цеви у зодоводној мрежи по вароши. 9.; Главни резервоар ноложиће се тако, како ће вода у разводним цевима инати довољно притиска, да се у свима деловима вароши може пети у горње спратове кућа. Према томс кота дна тог резервоара мораће имати 140 — 145. мет, над јадранским морем. Највеће стање воде у резервоару треба да је у висини од 3,50 мет. изнад дна. Розервоар у ирви мах има се саградити са обзиром на укуину садржину воде од 1.500 т 3 ., која ће бити подељена у две једнаке коморе. Са обзиром на увећавање потрошка воде има међутам, при избору места за резервоар, да се узме у обзир доцније подизање нових резервоара, који би се као нотребни указали. Резервоар ће се пројектовати са нотребним нзправама у цељи искључивања, како целог резервоара тако и сваке његове коморе за себе. Међу тим за случај потребе, да се резервоар мора искључити, ваља пројектом предвидети што ја потребно, те да вода, из доводних цеви, непролазећи

кроз резарвоар, може да иде неносредно у разводне цеви по вароши. Свака комора резервоара мора засебно имати направу, како за испуштање воде (испражњивање коморе), тако и за преливање сувишне воде. Као материјал за грађење главног резервоара предвиђа се бетон и тврдо мечена цигља. Најзад резервоар се има тако нројектовати, како ће што боље бити осигуран од уилива спољне температуре, застором земље у дебљини од 1. 5. мет. најмање. 10.) Мрежа разводних цеви по вароши пројектоваће се тако, да се свака насељена парцела у данашњем рејону Београда може лако водом снабдети. Материјал за водоводне цеви узима се ливено гвожђе са нревлаком од катрана или сличног материјала. Као што је у тачци 8. нааоменуто, у мрежу разводнвх цеви имају се делимице обухватити и доводне цеви водовода. Разводне цеви цо вароши имају се па згодннм местима снабдети нарочитим затварачима, како би се у слу чај квара могла искључити она места, где би сс исти десио ; те да се, и прекид по могућству ограничи. 11.) Ради узимања воде за поливање улица и гашење пожара, иоставиће се варочити хидранти. Одстојање између појединих хидраната да буде од прилике 100 мет. у боље насељеним улицама. 12.) Онштина задржава себи нраво, да може евентуално поставити и чесме ио улицама. Међутим све те чесме бвће са славином, како ће се вода •гочити само кад устреба, а неће непреквдно истицати. Оне ће бити по једном типу, за који ћс се у пројекту тачан цртеж налазити, а у предрачуну цена означити. 13.) За неколико Фонтена, које би се могле на угледнијим местима вароши доцније посгавити ради украса ставиће се у нредрачун одговарајућа цаФоа. 14) У предрачуну има да се предвиди телеФонска веза спољне инсталације (на извору) са водоводним биром у вароши, као и намештање електричне справе за показивање стања воде у резервоару. 15), У интересу веће уштеде при грађењу, ваља по могућству тежити томе, да се све зграде потребее за

инсталацију на извору, поставе ван плавне границе. Доведене цеви морају ск положити на дубину од 2 мет.. рачунајућл од површине терена на до горње ивице цеви; а резервоарне цеви у вароши, да деже у дубини од 1,5 м. испод каларме, Најзад се обзиром на то, што се изнад нађене подземне воде у Макишу — ма и јаким слојем уме раздвојена — налази горња (новршина) вода, која без сумње садржи велику количину трулежу поддежних ми у истом већ налазећих се органских материја;има чри пројектовању бу ара у Макигау да се обрати највећа пажња на то ла се отклони могућност мешања горње воде са доњом. 16) У извештају, који сачињава саставни део пројекгивних радова по уговору. имају да се издоже сви раслозп који су пројектанта руководили при одредби сиетема ппјединих грађевина и постројења при распореду бунара ноткопа, одредби пада у току водоводних цеви при одређивању димензија за исте итд. 17. Сви цртежи који уз пројект иду морају бити снабдевени немачким и српским читким натписима, а извештај поднеће се само на немачком језику па ћеопштина београдска сама превод извршити. В. 0. н.

ИЗ БЕЛД СВЕТД. — Лутријски згодитак. Истрага о лутријском згодитку од 480.000 форината показала је, да је уз Мелхио ра Фаркаша на исте нумере још неко добио знатан згодитак. Како новине јављају, већ је власт тој особи ушла у траг. Поговара се, да је то неки власник лутријашнице у јужној Угарској. СМЕСИЦЕ Аристократе — вао уличнн пе. вачи. У једном лондонском предграђу у коме станује еама ваша арис трокацијату скоро пролазили су ноћу ул. читаве чете арист. певајући уличне песме и црначке попевке. За своју серенаду покунили су певачи од

ПОДЛИСТАК

Н 2 Н 2 (10) ' ПРИЧА А. ЛИТВИНОВА.

И ако млого мислим о себи: ја мислим да је довољно погледати ме, те да се човек распали страшћу према мени! Боже, како сам несрећна!" Нини у изнемоглости спусти главу на леђа наслоњаче. „Таква као што сам ја, не треба ни да живи, говорила је она. — Шта ми сад остајеу животу? И Жану сам уништила живот, или сам му бар убила веру у мене. И ја сам му још рекла да од мене чека одговор о мом осећању према Богданову ! Стидно, стидно ! И до какве сам нискости дошла/ Једно ми само остаје да се отрујем." Прошло је неколико дана. Нини је јако ослабила* Љомеје овладалв нека чудна апатија;

она скоро ништа вије јела и у опште ни за шта се није могла нрихватити; ништа јој није вшло од руке. Селицкова сестра навалилаје на њу да позове лекара; Селицки је то исто говорио. Он се јако бринуо, и никако није могао разумети шта је то с Нином. „Можда се сад коначно уверила о своме осећању па се не може решити, да му то каже," с мучним осећањем мислио је он по некад; но он се старао да што пре одагна ту мисао. Селицки је дуго, с иомешаним осећањем сажаљења, негодовања и дубоке нежности гледао Нину кад је био уверен, да она то неће опазити. Нини је уиорно уврдила да јој не треба лекар и да је са свим здрава. „Да се отрујем, да се отрујем !" пролазило јој кроз главу. Нини чак није могла плакати; сузе би јој олакшале. Једне вечери Нини је било са евим рђаво; имала је несносну главобољу и ватру. Она није изашла ни на вечерњи чај и легла је у постељу. Нини је већ почела да склапа очи кад наједан пут чу, да се лагано отворише врата њене собе. Селицки, идући обазриво и руком заклањајући светлост од лампе, нрилазио је њеном кревету. Нини брзо затвори очи. Селицки стаде и дуго је гледао жену. Мислећи да она спава, наже се и дугим и лаганим нољупцем пољуби је у чело.

Уста Нинина нервозно се кренуше; она на један нут отвори очи и страсно, обема рукама обухвати врат мужевљев. — Ти, ти си једани, за увек! . . страсно, нервозно рече она, жедво љубећи га. Селицкк је био зачуђен и мало се уплашио; он је мислио да код Нине почиње бунцање. — Умири се, умири голубице! забринуто рече он, намештајућл јастук и мислећи да што пре пошље по лекара. Али после неколико тренутака он се уверио, да Нини није у заносу. Нини га привуче себи, посади га норед себе смејући се и јецајући у иста мах, све му је иснричала. За време њеног причања, Селицки, да би је умирио, по малко је миловао и нежно јој љубио руке. Нини се није отровала. Да ли ћеонаимати још таких „погрешака," — не зна се. Даринка.