Мале новине

БРОЈ 216

СРЕДА 26. ЈУМ 1889.

ГОДИНА II

ИЗЛА8И СВАКИ ДАН

БРОЈ 10 П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ : На годину.... ... . . 30 динара

На по године На 3 месеца .

15 динара 9 динара

РЕТ1Т ШКШ

МАЈ1Е НОВИНЕ дневни лист за свакога ПРЕТПЛАТА ИЗ УНУТРАШЊССТИ ПОЛАЖЕ СЕ САМО ЖОД ПОШТА ЗА БЕОГРАД НЕМА П?ЕТПЛАТЕ - ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ

ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ се ВЛАСИИКУ „Мдлих Новина" Топлачин венац бр. 17., на гораеи спрату.* Претплата се прима код свију пошта у Србији. •>- ЦЕНЕ ОГДАСИМА На првој етрани од петит. реда 20 пр. д., а на четвртсј :,д петит реда 10 пр. дин. ПРИПООЛАНО етаје 60 п. дин. од петитног реда. ШПГС 2Е1Т1Ш&

'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл

'ЖЖЖЖЖЖЖЖл

Огласи јевтино, по потреби и са сликама.

За свако оглашењи пла1>а се држ. та се 20 пр. ?,

ккђи огиасн по погодби

ГДЕ ЈЕ КРАЈ Један луд баци камен у бунар, а после стотина паметних не могу да га изваде. Кад један г. Глиша Ђорђевић напише „званичну исправку", треба ти по неколико бројева да је размрсиш и опровргнеш. У прошлом броју претресли смо увод те исправке. Сад ћемо поћи даље, тачку по тачку. Пошто је прво напоменуо како су ,,неке новине"ствар о хапшењу г. Тодоровића „нетачно и неистинито" износиле, правдољубиви упр. узима да каже он како ствар стоји „у истини". Ту прво прича како је теразиска полиција подигла тужбу против г. Тодоровића, па онда казује како у тој тужби своји ово: „Г. Тодоровић у носледње време почео је лично свуда и на сваком месту, где дође и где стане, јавно опорочавати власти и њине законе наредбе; он то чини непрестано и по каванама, што је казнимо".... Ево, прва па неистинита! Истина је да у полициској тужби овако стоји, како г. Глиша наводи, али ]е тако исто истина да су ови наводи полициски неистинити и самовољно измишљени, то је чисто и просто најобичнија, нага лаж. Пре свега еаш г. уредник „у последње време" готово никуд не иде. Сви његови изласци, то су од стана до у кавану, где се храни („Руски Цар"), и одатле натраг кући. Прође по 10—15 дана, а он се апсолутно никуд не макне на другу страну. Међу тим, по овим полициским речима: „свуда и на сваком месту, где дође и стане, и непрестано по каванама", изгледа као да г. Тодоровић ништа друго и не ради, но само витла по каванама и опорочава власти. Тако представљање злонамерно је извртање и неистина. Човек који никуд не иде, не може „свуда и на еваком месту", а нарочито не може „непрестано по каванама" „онорочавати власт". Човек који по цео дан и по целу ноћ седи код куће, претрпан огромним пословима, не може „непрестано и пб каванама" опорочавати никога, мањ ако се не би узело да

је г. Тодоровић неки мађионик „вездје сушчи", човек који у .ј исти мах може и у својој соби радити и по каванама опорочавати г. Таушановићеве власти (сиромах г. Пера, он нема, јадан, кад ни главе да дигне, ни сит да се испава, а г. Којина полиција оптужује га као пуста беспосличара, који само шећка од каване до каване и „опорочава" власт! Јамачно ово господа полицајци еуде по себи и шећкању својих нисара, али српски уредници, господо полицајци, морају да запну и да угреју столицу мало друкчије, но ви полицајци). Дакле, г. Тодоровић сем код „Руског Цара" никуд у каване (а и иначе) не иде, те је по томе неистинита она тврдња полициска. Али да г. Тодоровић башиизлазк и да 08 непреставо бази на јанним местима, онније човек, нити га ико као таквога познаје, да ће као обични кавански политичар „где год седне и стане" одмах разглавити вилице, па викати на власт. Г. Тодоровић није то чинио ни у своје млађе доба, кад је младићима то својствено, и кад је био жив, окретан, здрав и пун снаге, те ће се тако понашати сад, оптерећен бригом, разочаран толиким неправдама и измучен својом несрећном бољком. Бивала су времена, где се опо зиционар није могао ни накашљати на улици, а да полиција то не дозна и да га не потргне на одговор. Бивало је нолицајаца и управитеља вароши Београда, који су волели видети г. Перу у ханси, но да им се син роди. И г. Тодоровић допадао је хапса и затвора, али увек само за своје иисање. Никад и ни под ким. у време највеће реакције, и за владавине највећих и најопаенијих полицајаца и црвенкапића, г. Тодоровић не само што није био осуђиван, но никад није био ни на одговор узиман, за усмено опорочавање власти. То је најбољи доказ, да г. Тодоровић није од оне сорте политичара, што по улицама и каванама војују против својих противника. Његова јеборба вазда била часна, достојна њега самога. С пером у руци он је јавно кресао свакоме истину у брк од по-

ј следњег полициског ћате па до I првог срнског краља. Такав отвојрени, мужанствени, смели карак тер већ је сам по себи противан буџаклиском оговарању, и прља њу и јуначењу по каванама. Тако буџачко јуначење није у нарави г. Тодоровића, што, како рекосмо, најбоље потврђује прошлост његова, јер да је онакав био, како га сад молује г. Којина полиција, јамачно би до сад бар десетак пута дувао хапс за подобна дела. Али не, он је мирно преживео читаву поворку најзатуцанијих полицајаца, и ваљало је да доживи министровање једнога Косте Таушановића, па тек да буде осуђен као последњи мангун за измишљено блебетање по каванама. Нека вас је стид, господо, од оних у борби за слободу изложезих ч разбијених груди г. Тодоровићевих. Нека вас је стид од оне мученичке борбе, од оних бледих сенака небројених жртава, које је радикална странка драговољно принела на олтар отаџбине и слободе, коју ви данас овако разбојнички давите; нека вас је стид од оних начела, у чије сте име сели на те високе положаје. Нека вас је стид од себе самих, од обојака ваших, нека вас је стид — јер сте дрско пљунули слободи у лице. Овде нам падају на ум оне узвишене речи јунака несника , где довикује кукавичким Латинима, које по галијама муче и срамоте евоје заробљене нротивнике: „Што, пога, ниод људи чините? Што јуначки људе не смакнете? Што им такве муке ударате?" Као прави џентлмен и каваљер, г. Тодоровић није хтео ништа да одриче од онога што је у истини било, с тога је на тужбу полициску и одговорио да је он истина у кавани код „Руског Цара" разговарао с неким својим пријатељима о стварима ноје су изашле у „М. Новинама" , а за које су га ти пријатељи питали. А тако је у истини и било. И то је све што је доиста било. И тако у оптужби аолициској истинито ?'е само то, да је г. ТодоровиК на иитање неких својих иријатеља, који су се интересовали за неке ствари, изнете

у „Ж Новииама," као уредник тога листа разговарао с тим иријатељима о тим стварима из листа. То је једино истина, и то је једино г. Тодоровић и казао и признао. Све друго, што се трпа у полициској тужби, и што сад г. Глиша поносно понавља и побраја, све је то пука лаж и дрска измишљотина. Лаж је да је г. Тодоровић п неирестано ио каванама опорочавао власт." Лаж је и све друго што се вели о г. Тодоровићевом опорочавању власти, као и о томе, да је он бајаги нризнао то опорочавање. Полиција је ту лаж само избацила и у тужби написала, али она нити је чиме год доназала нити је чан и понушала само да донаме то своје тврђење, ноје је лашно и измишљено. Ево ми позивимо полицију београдску , нека докаже кад је, где је, и пред киме је то г. То доровић „опорочавао" власт. Позивамо је нека именује место, време и личности, где је, кад и пред ким је то било. Док то полиција не докаже, све та њено изношење о г. Тодоровићевом „опорочавању" „свуда где стане, где седне" — остаје проста дрска службена лаж и ниска клевета. Стиду извршеног насиља сад додајте стид јавна лагања. Имате ли ви образа, господо, и где је крај тој бестидностн?

БЕОГРАДСЕЕ ВЕСТИ Сутра путују за Ниш Њихова Величанства краљ Александер и краљ —• отац. Онамо ће да проведу 5 дана, као што се говори — у лову. Јуче су испраћена четири дворска екипажа и запрега; а данас је отишао један полу-ескадрон гардиста. * Хајдуци. Службене новине доносе овај извештај: Никола Дукић и Никола Стојимировић, из Чокошара, среза и округа крајинскога, оглашени и уцењени хајдуци, којивећ четири године, на вешт начин хајдукују лети, а зими