Мале новине

се скдаљају, те еу се све до последњега одметања од власти у априлу месецу таке цровлачили, принуђени јаким иотерама и енергичним радом онамошње властв предали су се 23-ег овога месеца и сада су у рукама власти. Ови су поглавито хајдуковали у друштву са убијеним хајдуцима Живаном и Нилом, из Рготине, у крајинском округу. • Штедња радикална. „Дневни Лист" донео је Једну белешку, како јеједан виши чиновник Фабрике монопола дувана у интересу штедше отиуштен. — Но колико је до штедње овде било види С9 из тога, што је на то бајаги укинуто не потребно место доцније 1. Јуна о, г. постављен веки Јеил, кога протежира Маркиз де Пијен, и то још са повишеном платом. Сједне стране, као што се види ирава штедња, а с друге страае замена, једног Србинаједним Јвилом * Шзоришно друштво, које под уп равом г. М. Рисантијевића даје преставе у хотел „Иимперијалу" приказиваће данас „ Смрт Стевана Дечанског и , агалосна игра у 5 чинова од Јов. Ст. Поповић, Сутра у четвртак даваће се у корист чланова истог друштва г. г. Петровића, Жабарца, Барловца и Николајевића „ Два наредника " или Ћ Пример и,ријатељства, а Жалосна игра у 3 чина од Никоде Ђорђевића,

ИЗ ВЕЛА СВЕТА. — Новине које неће нико да штанпа. Из Трста јављају, да је иредентистички лист в Јп<1ереп(1еп1;е" на силу морао престати, јер штампара, у којој је до сад штамнан лист неће да га штампа бојећи се да не изгуби 'пинцесију. Покуаавало се свуда, па ипак исти ресултат.! Ово би био врло згодан нроналазак да се њиме послужи радикална влада чији „Одјек" но реценту покојнога „Истока" жели да он остане као је дини орган српске штамие. И ми се чудимо, како се данашња господа власници нису раније тога сетили но дозволили да им Аустр. отме славу у тако лепом и славном новом прона-

ласку. А то би јој тим лакше било што се данас не мора обзирати ни на закон ни на устав. Просто би радикални Која могао једвом простом наредбом наредити своме Глиши да позове све штампзре, да им узме кауцију и припрети им да ће изгубити не само кауцију но и право ва власништво штамнарије, само аво у својој штампарији приме да штампају какав опозициони лист. И ствар би била готова. Опозициони листови данашњој влади на један пут би престали излазити иуспехје потпуно постигнут. Радикалвом „Одјеку" испунила би се зазетна жеља да он остане једини орган српске штампе! Ми бисмо ирепоручили влади '>во као најбољу, меру да се „отараси" опозиције и опозиционих листова. Али како звамо да ће у овом нашем предлогу гледати неку рђаву намеру нашу, то остављамо „Одјеку" који гаји такву жељу, да он на надлежном месту учини потребне кораке а уверени смо, да ће му молба бити „услишана" јер би се то „клонило" интересима радикалне влаие. Лутријски згодитак од 480 000 форипата. Ономад су у Араду конФисковали 7000 ФОрината, што их је „срећни" Фаркаш поклонио своме брату. За тим је власт хтела да код његова зета БогданФија узапти 25000 Форината што му их је Фаркаш дао. Али БогданФИ изјави да је 3000 Фор. поклонио по налогу Фаркашеву на добротворне цели, а 22000 ®орда је иримио као наплату дуга, јер му је, вели, Фаркаш толико дугавао те с тога нвје хтео да преда новац. Књижицу, на којој је у Пешти уложено 200 000 Форината, примио је на чуваље Фаркашев бранитељ др. Етвеш. — Неша спаса. У телеграмима смо јавили да је ударила капља руског великог кнеза Константина Николајевића. Како еад јављају, болест све више узима маха, те нема никаква изгледа да ће се моћи спасти. Велики кнез Константин спада међу најомиљеније људе у Русији, јер је био десна рука цару Николи, који је укинуо кметство. — Мађар обешен у Америци. 4 ов. м. обесили су у Белвидеру, у северној Америци, Млхаила Балога, рођеног Мађара. Обесили су га за то што је из нотаје убио свога друга

и земљака Балнишера, јер је знао да у тога сиромаха има 100 долара заслужена новца. ПРИВРЕДА. На шта треба пазити при заливаау? Ко хоће у томим летњим данима да има користи, задовољства и радости од свога поврка и цвећа у башти, тај се мора пре свега побринути, да има довољно воде за задевање, Ово залививањс пак треба предугети у своје време и ,на начин, како ће оно дотичном рашћу и од цраве користи бити. Нретопдим данима најбоље је време за залевање — вече, а кад су дани облачни онда се у свако доба заливати може. Само случају нужде, мораћемо у невреме заливати, јер се после заливања на жестоком сунцу земља ок^ре што снр чава ваздуха жилама. Ако се земља услед велике суше окорела, онда је треба пре заливања нотичидом уситнити. Кишница је свакој биљци најугоднија вода за заливање ; с тога се треба постарати, да је се — у своје време и што више накупи, И речна и барска вода су мека вода а осим тога имају у себи још и растворених биљних и животињсккх остатака, који биљу као храна служи; дакле речном и барском водом заливено биље, не само да се оживљава, него се и подрањује. Хладна бунарска вода папротив има у себи само минирадних састојака, понајвише креча,- бунарска вода оставља за собом на поливеном лишћу, кад оио преоуши беле кречне мрље, које запушивши шупљике на дишћу, спречу1у му испаравање, кад баш морамо бунарску воду да употребимо, где немамо друге, онда је треба извуки јутром и оставити цео дан на сунцу, да с е загреје, да се кречни дедови издвоје и на дно падиу. Кад би бунарску воду онако хладну употребили за заливања преко дана загрејаних биљака у загрејаној земљи ми би том биљу више штете нанели, но што би \.му користиди. Вода, коју ћемо за заливање да употребимо, тр ба да је бар у тодико топла, у колико је топал дневни вавдух који биљке окружава; а још ће боље упливисати на пораст биљака, ако је 3—4 ступња топлија Ирирода нам је у томе најбољи и најпоузданији учитељ; она нам показује, како благодетно упливше топла киша на брз и сна жан пораст биљака, нарчито још онда кад та киша у што ситнијим капљама пада Тако треба и ми при заливању да посту-

памо: да не зчливамо јако и нагло, него ла ган и почешће, т. ј. не на једанпут, но посте Јено треба остављати да земља воду полагано упије, па пошто је упије онда опет прећи још једном и т. д. 1а тај начин земља се водом насити и до жиле дође. За тако целисходно заливање. трсба и решетке на заливачима — каиама — да су удешене са ситнијим рупицама а не са крупним, шнроким руцам*, кроз које вода као пљуеак тече и випш пута млади расад до земље убије. Ове баш у своје време доношене опомене треба сваки домаћин при заливању свога ловрћа и цвека да има на уму. ТЕЛЕГРАМИ „МАЈММ НОВИНАМА" 25. јула. Лондон. Цар је двема немачким региментама дао име краљице и херцога кембриџког. Берлин. Депутација гардиске драгонерске регименте, која носи имекраљицеВикторије, отпутовала је у Лондон да краљици преда ранорт регименте. Париз. На геаералним изборима изабрано 121 реиубликанац, 45 монархиста, 7 буланжиста. Париз. Шах је предао преседнику републике Карноту највиши орден са својом сликом украшену дијамантима. Лондон. Преглед Флоте испао сјајно. Јахте, на једној од којих је био немачки цар, пловиле су поред енглеских ратних лађа, чија је послуга поздравила цара с бурним Ура. Цар је за тим примио адмирале и капетане. Париз. Сорбона јуче свечано отворена. Дошле многобројне депутације страних студената, који су поздрављени у име вароши П&риза и владе.

ПОДЛИСТАК

МШ &ИН5. (2) ' ОД ЛУЈА АРЉЕНА,

* * * Шта би било од ове сироте жене, да јој не беше мале Фине, њене потпоре и узданице? Сваког јутра дизаху се онеу исто вреке, и док се мати облачила, дотле би вредна кћи наложила већ ватру иепод великог каФеоника, угрејала Фуруну, да све буде у своме реду и снремна док се мали не пробуди. Како се појави млекарка, која је обично своје млеко испод једне капије продавала. мала Фина сиђе са својим судом у руци, са великим ципелама на малим ножицама, дрктећи од зиме у краткој и танкој својој хаљиници, весела, расположена, називајући својим свежим и јасним глаеом добро јутро мимопролазећима. Кад је се

и остали ситнеж пробудио, свакије добијаосвој доручак, и ако није остало више млека (јер је дебели Виктор, мезимче, био врло прождрљив), мала је се задовољила са својим сувим хлебом. Колико је ту требало посла и муке око умивања и спремања деце за школу! Најзад је требало испратити их за школу, усиут купити им увек за двадесет пара талијанског сира, и размазати лепо по кришкама леба које је мала Фина већ унапред носкла спремне у својој котарчици. Гојазни Виктор плакаше увек за једном кобасицом, а сестрица му говораше тихо, водећи га за, руку: сутра мој дебељко, сутра; то вечито сутра, налик је на оне »,гласе у берберницама, где се само сутра брије на вересију. Пошто би све испратила у школу, мала се Фина враћала својој кући, чистила, прала, распремала, по цео дан могло је се чути клопарање њених великих ципела, а кад је четири сата ударило, излазила је она леио очешљана и умивена по Виктора и доводила га кући; остали су долазили сами. Кад је лето било, они су чекали повратак матере седећи на булевару; зими су седели поред црвене, угрејане пећи, на којој се кувала вечера, и никад се и најмања несрећа није догодило деци, тако је мала Фина била обазрива и смотрена.

Кад би се време, у које се обично њихова мати враћала, приближило, она је отшкринула врата, чекајући да је неко изнемоглим гласом викне: — Фина! Фина! Тада је девојчица слетала као ластавица доле и узимала од ^воје матере каФеоник и котарицу, а мати је се нежа за њом стењући од умора. Попев се горе, мала Финитрчалаје око своје мајке, улагивала се, додавала јој папуче угрејане поред пећи, служила је за вечером, успављивала мале, прала судове, и то све смејући со и весело; обесивши се често матери око врата; она ју је обасинала пољупцима, тепајући јој: — Ајд лези, одмори се мајчице. То неће још дуго трајати. Тата ће скоро доћи. Она је знала да само још ова нада одржаваше њену мајку; и често склопљеним рукама, са очима пуним суза, ова бедна породица слала је далеко преко мора своју тугу и својесећање ономе, који још беше остао једлна нада њена. • * * 1 одине пролазише полагано; неирестана жудња и нада да види свога мужа, учииила је те је госпођа Лебран поетајала сваког дана све више суморнија и жалоснија. Деца су расла;