Мале новине

Иод највишом зашт. Њ. В, првог миропомазаног Краља Српског АЈГЕКСАНДРА ПРБОГ Еоло јахача „Књаз Михаило ' у спомен ро^ендана свог духовног патрона неумрлог Вњ. Српског Михаила М. Обреновића III. Приређује у недељу 3 септембра 1889 год. у Шапцу разноврене јавне наградне утакмиде еа домаћим кољима ПРЕ ПОДНЕ Изложба Снаградни преглед) домаћих пастува и кобила који еу својина ма ког српског привредпика који се занима и земљорадњом. Ова изложба имаће два одељења: једно (прво) одељење за пастуве а једн<< (друго) за кобиле. У оба та одељења биће по две новчане награде; прва награда по 75, динара, друга но 60 свега дакле новчаних наградз разделиће се на овој изложби у суми од 270 дин. Сем тога даваћо се иисмене и усмене похвале што ће се све додније обзнанити у друштвеном органу „Шабачком Гласнику." Најзад свакоме излагачу који буде пастува или кобилу изложио да ће се по једна велика литограФска слика Књаза Михаила, на коњу. Ни кобиле ни пастуви који се на ов/ изложбу доводали буду, не смеју бити млађи од три ни старији од 10 година. П, Утакмице у ,тегл,ен.у. За ову утакмицу набављена је нарочита снрава највовије врсте којом се мери јачина коњске снаге у тегљењу. Право на такмичење имају сви коњи који су својина ма ког српског земљорадника или којег шабачког грађанина. За ову утакмиду у тегљењу одређене су две новчане награде. Прва од 60 и друга од 30 динара. Сем тога сваки утакмичар добија по једну велику литограФеку сливу Књаза Михаила на коњу. Напомена: 1. Сви пастуви и коби ле који су пријављени за изложбу у {народни преглед) а тако и сви коњи који су пријављени за утакмицу и теглењу треба да су у недељу 3-ћег Септембра пајдоцније до 6 часова пре подне (рачунајући по тороњск ш ча-

совнику цркве шабачке) доведеаи на тркалиште одакле ће се распоредити на место где ће се утакмице обавити. 2. Сви пастуви и кобиле које су пријављени за изложбу могу се у исто време прнјавити и за трке. Од тога се само изузимају они настуви и оне кобиле који нису навршили 4 године етарости. 3. При пријављивању за напред речене утакмице нолаже се прописна такса као и за трке. ПО ПОДНЕ III. Утакмице по брзини и издржњивости (трке). 1. Земљораднична трка. Отворена за коње свију српских земљорадника из Краљевине Србије. Награда, првоме 200 диаара дчугоме 150 „ 2. Варошка трка. Приступна за коње свију српских грађана свију сталежа. Награда првоме . . 200 дин. другоме 150 дин. 3. Официрска трка. Право учешћа у овој трци имају само коњи који су својина госноде српских ОФицира. Још господа ОФицири у униФорми. Награде нрвоме 500 данара другоме 250 „ 4. Победна трка. У овој ће се трци такмичити по три најбржа из прве две (земљорадиичке и варошке) трке. Првомв: 500 динара награда господина министра народне иривреде другоме : 250 динара Напомене : 1. Сви јахачи — такмичари треба да су са својим коњи-. ма у кедељу 3 септембра најдоцније до ЧД час по подне на зборишту где да се одма првјаве тамо налазећем се члану управе друштвене који ће дошавше јахаче и доведене коње са пријавном књигом упоредити и онда тркаче по групама распоредити. 2. Збориште је н ед Конацима г. Је®рема прадеде Његовог Величанства Краља Нашег, и неустрашимог мишарског војводе Лизаревић Луке. 3. Са зборишта ићи ће се и ■ друштвену заставу (која је откана од српске свилене тканине и освећена аа Мишару) а оданде ће се јездити иа мејдан поље — Тркалиште. У том походу нанред иде муеик« за овом на 20 корака одстајања стегонош са заставом, за стегоношом јашу утакмичари по реду њихових трка За утакмичари .ма ићиће уирава дру-

штвена и тркалишни часници а за овима народ — тркалиштни гледаоци. Друштвена управа носиће са собом награде за победиоце — утакмичаре Овим иоходом управљаће за то од ређени један члан управе. 4 На тркалишту је одређено место за утткмичаре и њихове коње с кога се они никако не могу удаљавати без дозволе дотичног члана управе иначе губе право на такмичење. 5. Тркалишва стаза дуга је 2000 мегара рачунећи од Александровог (полазног) до Михајиловог (победног) стуба. Од Александровог до Лукиног стуба има 1800 метара. 6 При пријављивању и уписивању коња за трку требз сваки да донесе уверу да је дотични коњ његова својина, да јеождребљен у Србији и код кога. У том уверењу треба да је коњ потпуно описан (године, имв, спол' старо ст, висина, особни знаци, и.тд. је ли пореклом из државне ергеле и од ког пастува). 7. Коњи и кобвле који су у ранијим тркама добили ирве или друге награде у победним тркама не могу трчати за награду. 8. Не могу се пустити на такмичење ии они коњи који нису навршили 4 године старости и који немаЈу у висину бар 150 сантиметара. 9. На тркалишној стази постројаваће се коњи за трчање по реду ирнјаве тако да на унутрашњој (краћој) страни тркалишве стазе дођу они коњи који су раније иријављени и уписани, за то треба са првјивљивањем и уписивањем иохитати. 10 Ако би се за земљорадничку трку пријавио толико број такмичфа да немогу сви подједном да трче, онда ће се путем коцке образовати неколико јата и у сваком том јату наградиће се први и други са оволиким наградама колике су наиред код земаљске трке означене. У овом случају ће из сваког јата нрва тројца имати арава на учешће у победној трци. 11. При нријави полаже се два динара у име таксе и 10 дивара у име суме кајалице (нишманлука). Она сума од 10 динара вратаће се одма после свршених трка ако је дотични коњ учествовао у утакмици за коју је био иријављен. 12. Сваком утакмичару био нобедиоц или не, даће се по једна велика ли-

тограФска слика Књаза Михајла на коњу ; 13. Награде, слике и суме кајалице даваће се тачмвчарима одма после свршених трка на самом тркалишту код победног стуба, у присуству друштвене управе, свију тркалишних часника и тркалишних иосјетиоца. Опште напомене: 1. За све напред изложене утакмице траје при ; ављивање и уписивање до закључно 1. Сеитембра ове године. 2. Такмичари из удаљенијах места могу се нријавити писмом или депешом а кад на утакмице дођу предаће уверење. У писму или депеши треба да је изложен цео опис коња. 3. Пријављивати се ваља код друштвених чланова господе: ЂорђаКуртовића, Душана Тодоровића и Милоша Радојковића. 4. У част излагача и дошавших гостију биће о утакмицама у вече велика забава. 5. Друштвена управа поднела је молбе: Госдодину Министру Грађевина и Главној Дирекцији I. Ц. Кр. повлаш. дуаавског парабродског друштва да се одобре спугатене цене еа долазак и повратак на свима жељезиичким станицама у Србијл а тако и на свима дунавсвим и савским станицама и то како за тркалишне посетиоце тако и за утакмичарске коње Резултат тога обзианиће се одма. Умољавају се све овоземаљске власги тако и сваки брат Србин који с народом у додир долази, да садржину овог позива народу објашњава. Коло јахача Ћ Књаз Михајло" ППНЧИИИШПП II 1П1ППП1 ННМИШ НИ111ИНН1П К 1ГР С.

Дукат 5 64 Наполе_;н 9.5442 Срп. лутр. 3°/ 0 лозови 34.50

ДНЕВ Езгхгсхе.

КАЛВНДАР. Среда. Православни: 26. Трнова Петка (Параск.) Католички : 7. Кајетан Сунде излааи 26. јула у 4 с. 30 м. Сунде аалави у 7 с. 11 м.

дебели Виктор прешао је већ у старију школу; Марија и Лујза већ ће скоро примати првосвоје причешће. Мала Фина мишљаше: „Чим Марија буде причешћена, она ће моћи мене заменити; мајка је све слабија; треба и ја да радим што годда би могла зарадити новаца." И она мишљаше о овоме. Фина исприча своје планове и замисли баба Лујзи, њ"ховој вратар и. Ова ју је познавала још од детињства и видећи овако добро и ваљано дете, јако ју је волела и назила. Колико су пута чича и баба Лујза, који су 9 се врло добро хранили, позвали девојчицу и дали јој по какав колач! Али би она, помисливши на њене мале који су горе, одговорила сасвим полако не дирнувши у тањир, ја би госпођо Лујзо волела да ово однесем горе, ако би ви дозволили!" Вратарка би слегнула раменима, па <би јој дирнута овим одговорила: е па лепо можеш га носити, али га чувај бар за себе." Једнога дана, када је она носећи канту воде прошла поред вратарке, ова је зовну: — Фина, оди амо! .. . Фина уђе. — Седи, рече вратарка, имам нешто да ти ередложим.

—Причекајте док донесем моју канту. Ево. ме одмах госпођа Лујзо. — Лепо, дето моје! Ево у чему је ствар тетка Лујева има једву стару сусетку, која продаје печене кромпире и кестење на мосту Нотрдамском, од пет сахата у јутру па до једанес и то од октобра па до априла месеца; она је већ ноодавна молила да је приме у Салпетријери и поготову је била на то и заборавила, кад добије писмо у коме јој се вели да може тамо ступити од идућег месеца. Та жена жели да продаје тамо што има само дазаради којупару, те да би моглакупити свој бурмут и ракију. Она ће ти уступити своју Фуруну и све остало; а што се тиче дозволе, ви ћете отићи заједво у полицију, где ће ти сигурно како те угледају уступити и дати све што желиш, У осталом, ја мислим да ћеш ти имати педесет динара, врло лепо место и занимање. — Да госпођа Лујзо, али педесет динара, где да их нађем? Ви знате добро да ми плаћамо недељно наш стан, јер мајка ие може да искупи већу суму, а што се тиче још какве уштеде, о томе не може бити пи говора. — Слушај, рече вратарка, ја ћу учинити то за тебе, јер те волем као своју кћер; ја ћу ти позајмити 35. динара: 25 да даш унапред тој

старици, а 10 за твој еспап. За остали 25. динара ја ћу јамчити за тебе; ти си поштена и радена па ћеш ми то мало по мало лако повратити. Мала Фина не могаше готово веровати својим ушима; њој се дакле даје новац на зајам, њој ће дати дозволу, радњу, она ће дакле добијати новаца! Она загрли вратарку. — Ох! госпођо, госпођо Лујзо, како сте ви добри ! Не брините се ништа, ви нећете, изгубити. Ох! каква срећа/ каква срећа! — Но пусто ме ; лудо једна; поцепаћеш ми капу! Али девојка не слушаше више; она је певала и скакала по соби. — Каква радост! каква срећа! То ће бити скоро, је ли госнођо Лујзо? Ах, ала ће се мајка зачудити и зарадовати! (наставиће се) «>■» ■Н$Н | »"Ч'