Мале новине

Под највишом зашт. Њ. 8, првог миропомаваног Краља Српског АЛЕКСАНДРА ПРВОГ Коло јахача ,,Књаз Михаило ' у спомен роЗјендана свог духовног патрона неушрлог Књ. СрпсвЈог Михаила М. Обреновића III. Приређује у недељу 3 еептембра 1889 год. у Шапцу разноврсне јавне наградне утакмиде са домаким коњима ПРЕ ПОДНЕ Изложба (наградки преглед) домаћих пастува и кобила који су својина ма лог српског привредпика који се занима и земљорадњом. Ова изложба имаће два одељења: једно (прво) одељење за настуве а једно (друго) за кобиле. У оба та одељења биће по две новчане награде; прва награда по 75, динара, друга по 60 свега дакле новчаних наградз разделиће се на овој изложби у суми од 270 див. Сем тога даваће се нисмене и усмене похвале што ће се све доцније обзнанити у друштвеном органу „Шабачком Гласнику." Најзад свакоме излагачу који буде пастува или кобилу изложио да ће се по једна велика литограФска слика Књаза Михаила, на коњу. Ни Еобиде ни пастуви који се на ову изложбу доводали буду, не смеју <1ити млађи од три ни старији од 10 година. П, Ухакмице у^тегљењу. За ову утакмиду набављена је нарочита справа најновије врсте којом се мери јачина коњске снаге у тегљењу. Право на такмичење имају сви коњи који су својина ма ког српског земљорадника или нојег шабачког грађанина. За ову утакмицу у тегљењу одређене су две новчане награде. Прва од 60 и друга од 30 динара. Сем тога сваки утакмичар добија по једну велику литограФску слику Књаза Михаила на коњу. Наломена : 1. Сви пастуви и коби ле који су пријављени за изложбу у {народни преглед) а тако и сви коњи који су пријављени за утакмицу и теглењу треба да су у недељу 3-ћег Септембра најдоцније до 6 часова пре подне (рачунајући по тороњск >м ча-

совнику цркве шабачке) доведеаи на тркалиште одакле ће се распоредити на место где ће се утакмице обавити. 2. Сви пастуви и кобиле које су пријављени за изложбу могу се у исто време пријавити и за трке. Од тога се само изузимају они пастуви и оне кобиле који нису навршили 4 године етарости. 3. При пријављивању за напред речене утакмице нолаже се прописна такса као и за трке. ПО ПОДНЕ Ш. Утакмице по брзини и издржњивости (трке). 1. Земљорадничка трка. Отворена за коње евију српских земљорадника из Краљевине Србије. Награда, нрвоме 200 динара дтугоме 150 „ 2. Варошка трка. Приступна за коње свију српеких грађана свију сталежа. Награда првоме . . 200 дии. другоме 150 диа. 3. Официрска трка. Право учешћа у овој трци имају само коњи који су својина господе сриских оФицира. Још господа оФицири у уаиФорми. Награде првоме 500 данара другоме 250 ,, 4. Иобедна трка. У овој ће се трци такмичити по три најбржа из прве две (земљорадничке и варошке) трке. Првоме: 500 динара награда господина министра народне иривреде другоме : 250 динара Напомене : 1. Сви јахачи — такмичари треба да су са својим коњи-. ма у ведељу 3 сентембра најдоцније до ^| 2 1 час по подне на зборишту где да се одма пријаве тамо налазећем се члану управе друштвене који ће дошавше јахаче и доведене коње са пријавном књигом упоредити и онда тркаче по групама распоредити. 2. Збориште је п ед Конацима г. ЈеФрема прадеде Његовог Величанства Краља Нашег, и неустрашимог мишарског војводе Лазаревић Луке. 3. Са зборишта ићи ће се п > друштвену заставу (која је откана од српске свилене ткзнине и освећена на Мишару) а оданде ће се јездити на мејдан иоље — Тркалиште. У том ноходу нанред иде муеикв за овом на 20 корака одстајања стегонош са заставом, за стеговошом јашу утакмичари но реду њихових трка За утакмичарима ићиће управа дру-

штвена и тркалишни часници а за овима народ — тркалиштни гледаоци. Друштвена унрава носиће са собом награде за победиоце — утакмичаре Овим иоходом управљаће за то од ређени један члан управе. 4 На тркалишту је одређено место за утткмичаре и њихове коње с кога се они никако не могу удаљавати без дозволе дотичног члана управе иначе губе право на такмичење. 5. Тркалишва стаза дуга је 2000 мегара рачунећи од Александровог (полазног) до Михајиловог (победног) стуба. Од Александровог до Лукиног етуба има 1800 метара. 6 Ири пријављивању и уписивању коња за трку треба сваки да донесе уверу да је дотични коњ његова својина, да јеождребљен у Србији и код кога. У том уверењу треба да је коњ нотпуно описан (године, име, спол' старо ст, висина, особни знаци, и.тд. је ли пореклом из државне ергеле и од ког пасгува). 7. Коњи и кобиле који су у ранијим тркама добили нрве или друге награде у нобедним тркама не могу трчати за награду. 8. Не могу се нустити натакмичење ни они коњи који нису навршили 4 године старости и који немаЈу у висину бар 150 сантиметара. 9. На тркалишној стази постројаваће се коњи за трчање по реду пријаве тако да на. унутрашњој (краћој) страни тркалишне стазе дођу они коњи који су раније пријављени и уписани, за то треба са пријивљивањем и уписивањем похитати. 10 Ако би се за земљорадничку трку пријавио толико број такмич фа да немогу сви подједном да трче, онда ће се путем коцке образовати неколико јата и у сваком том јату наградиће се први и други са оноликим наградама колике су нанред код земаљске трке означене. У овом случају ће из сваког јата прва тројца имати права на учешће у победној трци. 11. При пријави полаже се два динара у име таксе и 10 динара у име суме кајалице (пишманлука). Она сума од 10 динара вратиће се одма после свршених трка ако је дотични коњ учествовао у утакмици за коју је био пријављен. 12. Сваком утакмичару био победиоц или не, даће се по једна велика ли-

тограФска слика Књаза Михајла на коњу ; 13. Награде, слике и суме кајалице даваће се тачмичарима одма после свршених трка ва самом тркалишту код победног стуба, у присуству друштвене управе, свију тркалишних часника и тркалишних посјетиоца. Опште наномене: 1. За све вапред изложене утакмице траје нри ; ављивање и унисивање до закључно 1. Септембра ове године. 2. Такмичари из удаљенијих места могу се нријавити писмом или депешом а кад на утакмице дођу предаће уверење. У писму или денеши треба да је изложен цео опис коња. 3. Пријављивати се ваља код друштвених чланова госноде: Ђорђа Куртовнћа, Душана Тодоровића и Милоша Радојковића. 4. У част излагача и дошавших гостију биће о утакмицама у вече велика забава. 5. Друштвена управа поднела је молбе: Господину Министру Грађевина и Главној Дирекцији I. Ц. Кр. новлаш. дунавског парабродског друштва да се одобре спуштене цене еа долазак и повратак на свима жељезничким станицама у Србија а тако и на свима дунавским и савским станицама и то како за тркалишне посетиоце тако и за утакмичарске коње Резултат тога обзнаниће се одма. Умољавају се све овоземаљске власти тако и сваки брат Србин који с народом у додир долази, да садржину овог позива народу објашњава. Еоло јахача „Књаз Мижајло и ШИПШШП ПШИПШНИШНИИШ III К згр с.

Дукат 5 64 Наполе >н 9.54 г | 2 Срп. лутр. 3% лоЗови 34.50

КАЛВНДДР. Среда. Правоелавни: 26. Трнова Петка (Параск.) Католички : 7. Кајетан Сунцс излави 26. јула у 4 с. 30 м. Сунде вадави у 7 с. 11 м.

дебели Виктор прешао 1е већ у старију школу; Марија и Лујза већ ће скоро примати првосвоје причешће. Мала Фина мишљаше: „Чим Марија буде причешћена, она ће моћи мене заменити; мајка је све слабија; треба и ја да радим што годда би могла зарадити новаца." И она мишљаше о овоме. Фина исприча своје планове и замисли баба Лујзи, њ"ховој вратар и. Ова ју је познавала још од детињства и видећи овако добро и ваљано дете, јако ју је волела и назила. Колико су пута чича и баба Лујза, који су ф се врло добро хранили, позвали девојчицу и дали јој по какав колач! Али би она, помисливши на њене мале који су горе, одговорила сасвим полако не дирнувши у тањир, ја би госпођо Лујзо водела да ово однесем горе, ако би ви дозволили!" Вратарка би слегнула раменима, на <>и јој дирнута овим одговорила: е па лепо можеш га носити, али га чувај бар за себе." Једнога дана, када је она носећи канту воде прошла поред вратарке, ова је зовну: — Фина, оди амо! .. . Фина уђе. — Седи, рече вратарка, имам нешто да ти предложим.

—Причекајте док донесем моју канту. Ево„ ме одмах госнођа Лујзо. — Лепо, дето моје! Ево у чему је ствар тетка Лујева има једну стару сусетку, која иродаје печене кромпире и кестење на мосту Нотрдамском, од пет сахата у јутру па до једанес и то од октобра па до априла месеца; она је већ поодавна молила да је приме у Салпетријери и поготову је била на то и заборавила, кад добије писмо у коме јој се вели да може тамо ступити од идућег месеца. Та асена жели да продаје тамо што има само дазаради којунару, те да би моглакупити свој бурмут и ракију. Она ће ти уступити своју фуруиу и све остало; а што се тиче дозволе, ви ћете отићи заједно у нолицију, где ће ти сигурно како те угледају уст"пити и дати све што желиш. У осталом, ја мислим да ћеш ти имати недесет динара, врло лепо место и занимање. — Да госпођа Лујзо, али педесет динара, где да их нађем? Ви знате добро да ми плаћамо недељно наш стан, јер мајка не може да искупи већу суму, а што се тиче још какве уштеде, о томе не може бити ни говора. — Слушај, рече вратарка, ја ћу учинити то за тебе, јер те волем као своју кћер; ја ћу ти иозајмити 35. дивара: 25 дадаш унапредтој

старици, а 10 за твој еспан. За остали 25. динара ја ћу јамчити за тебе; ти си поштена и радена на ћеш ми то мало по мало лако повратити. Мала Фина не могаше готово веровати својим ушима; њој се дакле даје новац на зајам, њој ће дати дозволу, радњу, она ће дакле добијати новаца! Она загрли вратарку. — Ох! госпођо, госпођо Лујзо, како сте ви добри ! Не брините се ништа, ви нећете, изгубити. Ох! каква срећа/ каква срећа! — Но пусто ме лудо једна; ноцепаћеш ми капу! Али девојка не слушаше више; она је невала и скакала по соби. — Каква радост! каква срећа! То ће бити скоро, је ли госнођо Лујзо? Ах, ала ће се мајка зачудити и зарадовати! (наставиће се) _ф.» —"V