Мале новине

пола пет часова из јутра бете на поље, дон међутим г. Тодоро ви~к и дању и ноку чами занључан у келији под тешним натанцем. Само тако могу ови људи издржати у овим кочииама, пошто у њима остају само неколико часова, док наш бедни заточеник проводи занључан у оној гробници 20 пуних сати у 24 часа. У таквим ћелијама има и осуђених жандарма ; то су војници. војена дисциплина па и казне увек су строжије, иа и ти осу|ени жандарми не држе се закључани. / опште нема нинога у целој полицији, ноји се у Ф ,елијама дрши овано затворен нао г. Тодорови-к. (Ову разлику што су дру ги ћелиски затвореници — грађани и чиновницц — по ваздан и сву ноћ слободни и на пољу, док је г. Тодоровић једнако закључан, званична иснравка мудро прећуткује.) Да ли је ово мучење кад се слаб човек по 20 сати у 24 часа држи закључан у ову смрдљиву јаму, где често у сред дана мора палити свећу, ако хоће што да чита — то ће казати и пресудити сви непристрасли и поштени људи. А како о г. Тодоровићевом држаљу мисле сами затвореници, то ће опи јамачно казати кад се једном ишчунају из Глишиних чељусти, а то показују и сада њини погледи и њини уздаси, кад но некад скоро кроз сузе прошапућу : ,,0, ово је грозно ! За што овако нечовечно муче овога јадног човека.'* Ми заамо шта ]е хапса, и ови људи, и сами заточеници, не смеју данас пред Глишом показивати своје симпатије снрам г. Тодоровића, али ипак држимо да би се баш и у оваком њином ноложају нашло макар један два

који би и сад казао и посведочио, да је оно доиста мучење како се сад с г. Тодоровићем поступа. И тако, драги читатељи, сад знате каква је та „најбоља соба", где наш заробљени уредник чами. То је прва красота. Идући пут видећемо још друге хапсанске красоте.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Макнадно јучерагањој вести о иутовању Њихових Величанстава у Ниш имамо да додамо, да је с њима от путовао и министар Финанцијс г. др. Вујић. * Личне вести. ПрексиноНним брзим возом донутовао је амо нови изванредни посланик Аустро-Угарске, барон Темел. * Летња забава, У суботу 5. августа ов. год. приређује „ Београдско иевачко др-уштво " забаву са игранком у башти „ведике краљеве ниваре." * Тамбурашки коцерат. 27. т. м, давало је концерат тамбурашко друштво под управом Павла Пиваревића у башти Коларчеве г^стионе. Већ сама иојава чланова, у лепом, чистом зкивонисном народном оделу пријатно нас је изненадила ... Па тек песме : Просто смо узкивали у еклалвој евлрци и уметничком певању. Мешовити зборови;соло гуслар, деклемације, ово све је изведено преко нашег очекивања дивно и вештачки. Програм је био разнолик па су за то песме при јатно и утицале на нас, Ми би се радо али кад би српско ово вредно „прво тамбурашко друштво" створило ееби могућноет да се нрикаже на Париској светско) изложби. Са ова1.ом спремом, оделом и својим држањем: служило би на дику својој отаџ бини. Нека им је ночетак сретан! * Друштво Св. Саве. „Нова Сл. Преса" од 26[|7 (7ј|8) доноси ову белешку о Друштву Светог Саве.

„Кооеснонд. де л' Ест доноси саопштење о организацији тако званог Друштва Св. Саве у Београду, које — као што иомевути дист примећује — изгледа даје позвапо даће једнога дана играти велику политичку улогу. Друштво Св. Саве, које већ броји иреко 5000 чланова установљено ]е још под напредњачком владом, но тек сада насгаје жива делатност овога друштва. Вванични програм тога друштва садржава као главну тачку унапређење развијања народне инди шдуалности српскога племена у Аустро Угарској, Босни и Херцеговини, у Бугарској и Турској а поглавито у у Македонији. У Београду се мисли да је тежња овога друштва — на челу кога стоји про®. вел. школе Свст. Николајевић — управљена у првом реду на сузбвјање Бугарске пропоганде у Македонији. Срби у Аустро-Угарској долазе тек на друго место. При свем том Аустро Угарска ће добро чинити ако буде оштрим оком пратила радњу Друштва Св, Саве." * Посета. Нов аустро-угарски посланик барон Темел посетио је јуче пссле нодне нреседника министарства г. Саву Грујића.

ИЗ СРПСКОГСВЕТД — Испрошена. Књегиница Анастасија, кћи ц »ногорскога кнеза, исиросила се прошле среде у ПетерхоФу за прннца Ђорђа Лајхтенбершког. Књегиница се родила 4. јануара 186> године а принц 17. Фебруара 1852. Ом је од 7. априла 1888 удовац. Прва жена му је била принцеса Терезија Олденбуршка. ИЗ БЕЛД СВЕТД. — Изложба. У четвртак је у Пешти отворена изложба за дечије васпитање. — Близнакиње. У Орану је једна Шнањољка, којој има 36 година, родила Д1-е близнакиње, које су при порођају угушене. Деца су свако за се, што се тиче унутрашњих органа, потпуно развијена, а с поједном стра-

ном срасла су међу собом раменима и ребрима На страни, на војој су тела срасла, немају руку, а сви остали делова нормални су. Овај ®еномен послатје анатомском музеју у Паризу, где ће се моћи видети већ идуће недеље. Мати је спасена. ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВПНАМА" 28. јула. Алдерсхот. Војни преглед од прилике 30.000 војника свију редова оруж.ја исиао сјајно. Париз. Демантује се вест о ухапшењу капетана Бижака. Он се налази у Сен Брије на служби. Петроград. ,,Правитељствени Вјестник" потврђује да је црногорска књегиница Анастасија испрошева за херцога Ђорђа Лајхтенбершког. Млади велико-књежевски пар осишао је на сеоско добро Знаменскоје. Софија. Принц Фердинапд вратио се овде. Странски је отпутовао на осуство. Говори се да је он дао оставку. Атина. Порта је решила, да на острву Криту прогласи опсадео стање. Рим, „Езерсито" јавља да ће 10ј|^Ш> 7000 људи стајаће војске добити неограничено осуство, из чега изводи да не треба озбиљно узи^ати страховања да се мир сад може пореметити, Некадашњи министар спољних послова Кајрољ умро је у Неапољу. Еовес. Краљица је допратила цара до кола и обоје се пољубили у образ. Чланови краљевске пордице отпратили су га на колима до Кеа, где су се срдачно оиросгили. Принц и принцеса Уелска отнратили су цара до лађе „Хохенцолерв" После срдачног опроштаја „Холенцолерн" је отнловио. на рецепте, које је пренисао једноме од својих колега и дрма дозивач на телефону. — Шта је? виче екселенција. Поновите још једном ту весг, ал измакните мало усне зер заклопе отвор на ссрави, те не могу разговетно еваку реч да чујем. — Он је у нашим рукама , пишти мандарин! Готово је, само ми је срце ранио... иалер. — Пати и пемаш срца, мрмори екселенција, а душуси самном заједно, ђаволу ародао. Остале екселенције ухватиле се за руке, те воде коло и иевају: „Сви јазици воспљесните руками, Јако пре®ект чуда чини међ' нами! СвевидиК. ШШ §ИН1 ,5) од ЛУЈА АРЉЕНА, —• Фина, рече јој мала Марија, ти гориш ева, преврћеш се непресгано, да ниси болесна? — Да, боли ме нешто глава. Сутра дан у зору, она се диже и оде: ишла је и опет ишла. Али и овог дана он не дође, на ни сутра дан: Три дуга дана чекања. Мала Фина не живљаше више; само једна мисао не

престано јој се врзла у глави: да њега види. Четвртог дана она се врати кући раније но обично; мати не беше код куће; као обично деца беху у школи, а мала Марија распремаше по кући. Фина обуче своју нову хаљину, лепе ципеле к очешља се врлој брижљиво. Мала Марија упита је: — Куда ћеш, Фина? Нестрпељиво Фина одговори: — Имам посла; остави ме на миру. Пошто је била готова, она изђе; а и ма да не беше одлучила куда ће, она се неоклевајући упути у улицу Арколу. Он јој је често говорио да тамо станује. Успут мишљаше: „Чекаћу док не и з а ђ е, а ако не изађе, ни таћу вратарку." Доспевши у улицу и угледав кућу у којој је он становао, она без икаквог цремишљања уђе унугра и попе се до трећег спрата Ту беху двоја врата; која су његова? Њене очи ночеше се навикивати на мрак и она нрочита на једној карти: Андријан Паскал. Како је ушла и попела се без уетезања, гоњена неком неодољивом силом напред, млада девојка куцну на врата. Унутра се зачуше неки кораци, врата се отворише и он стајаше пред њом на мрачним сте еницама. Он не виде одмах Фину, која се нема и изнемогла беше наслонила на зид. Он

гледаше ову непомичну Фигуру не разумевајући од свега овога ништа; наједаипут он је нознаде и дохватив је снажно рукама преко паса однесе је, а врата се за њима затворише.... * * * Он се више не задржаваше дуго пред дућанчићем на мосту Нотрдамском; пролазећи поред ње он је поздрављаше само, а кад је видео да нема никога код ње, проговорио би јој само: — У три сата, дакле! А он би нославши му врхом својих прстију нољубац, одговорила: — У три сата/ Готово свавог дана мала Фина налазила је по какав изговор за излазак. Њена мати, све жалоенија и слабија, а и врло ретко седећи код куће, не онажаше ништ, а мала се Марија не усуђиваше никада да запита то, јер је и онако већ рђаво увек дочекиваше. (свршииђе се)