Мале новине

БРОЈ 227

ПОНЕДЕЉАК 7. АВГУСТА 1889.

ГОДИНА II.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН

БР0Ј1О. П.Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ На годину 30 динари На по године 15 дигнара На 3 ме § ца 9 динара Х.Е РЕТ1Т ЈОКЈКШ Огласи јевт но, по потреби и са сликама.

МДЈ1Е НОВИНЕ ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА

Првтплате из унутр. полаже се сато код пошта

За Београд нема претп /шлате — Лист се продаје на број

иисма II РУКОНИСИ ШАЛ .у ОЕ ВлАСИИКУ „Малих Новина" Тшшчнн венац 6р. 17., на горњем слрату. Претплата се прима код свију пошта у Србији

ЦЕНЕ 0ГУ1А0ИИА На прпој отрани од пехит. реда 20. пр. дин. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИНОБЛАНК стаје 50 тгр. д. од петит реда, шше штш

За свако оглашење плаћа ге држ. таксе 23 пр. д.

ВЕЂИ ОГЛАСИ ПО 1ТОГОДБИ.

Сву ону штовану господу из унутрашњости, који нам дугују за огласе и којима смо већ 2 --Зпута пиеали, молимо да нам тај дуг што пре измире. вшшштштшшшшишт т Траже се три до пет дечака за распродавање „Малих Повина". Упитати у Уредништву. Вреднији могу варадити 2—3 динара дневно. Јављамо штованим купцима „Мадих Новина а да је наш лист од сада редовно готов свако јутро у 7 часова и моше се одмах куповати у администрацији „Малих Новина" и код разносача, а по продавницама најдаље до 8 часова,

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ.

Г. ђенерал барон од Темел, новонаименовани изванредни посланик и пуномоћни мининистар Његовог Царск(1г и Краљевског Аностолског Величанства, имао је част 1-ог ов. м. у подне бити нримљен од г.г. Краљевских Намесника у свечаној аудијенцији, у присуству г. председника министарског савета министра иностраних дела. Нредајући г. г. Краљевским Намесницима. два писма Његовог Царског и Краљевеког Апостолског Величанства, једно које садржи саопштење о позивању г. од Хенгелмилера, а друго којим га Његово Цар ско и Краљевско Атгостолеко Величанство акредитује за Свога изванредног посланика и пуномоћног ми нистра код Краљевског Намесништва, — г. посланик је изјавио како ,је добио налог да у свакој прилици маниФестује према Србији иекрено и доброжелеће пријатељетво, с којим је аустро-угарска монархија увек давала доказа Србији. За, тим је нагласио како ће се старати да негЈ-је ове односе доброг еуседства, како ће прожман важношћу евојег позива у н.' уложити све гато могу нружити неуморна ревност, лојална и постојана вол.а, па је најзад замолио Крал>евско Намеенипттво да, га, потпомогне у извршењу овог задатка. У име Краљевског Намееништва одговорио је Намесник г. ђенерал К.

СЈјПротић како Краљевско Намесништво прима к знању, да Је Његово 11,ареко и Краљевско Апоетолско Ве. личанство благоволело оиозвати год Хенгелмилера од његове досада шње дужности, и за Свога изванредног посланика и пуномоћног министра иоставити Његово Нревасходство, да еа дубоком'^благодарношћу прима уверења о искреном и доброжелећем пријатељству којим је суседна монархија увек задахнута ирема Србији, обећавајућиму да, ће се. Краљевско Намесништво и од евоје стране старати да се утврде и учврсте везе нријатељства у добро схваћеном интерееу обе земље. За тим је г. Намесник додао, да је и Намесништво проникнуто важношћу добрих ердачних односа између обе еуседне земље, и замолио је Његово Прева сходство, да увек, рачуна на, потпору од стране Крал.евског Намесништва и Владе, како би се постигла заједничка цељ: да ее одноеи пријател.етва и доброг еуседства, који срећно већ постоје измећу АустроУгарске и Србије не еам<> брижљи во очувају него да ее и дал.е развијају- Гоеподин изванредни иоеланик и нуномоћпи министар спроведен је у двор на дворским колима у пратњи заступннка првог ађутанта. У еамом двору дочекан је са војним ночастима које нриличе његовом високом чмну С иетим почастима отпраћен је г. посланик из двора у свој стан.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ. Непогода. „Г." јављају из Лучице, окр. пожаревачког, да је тамо 28 нр- м. ноћу између 10 и 11 чаеова беснила страгана олуја с кишом и градом. Гром, који ,је пао у лугу Милоша Марковића, убио му је две дивне кобиле. * Убијви. Истилист јавља да, је пре кратког времена нађен премлаћен у Шапцу, близу Друговаца, Милош Павловић тежак из пожаревачке буријан мале. Милоти није могво ништа говорити да би могао показати зликовце. Зна се само толико, даје он те ноћи био у вароши, да ее за држао у друтптву с некима из Драговца до пола ноћи да, је са исти ма отишао пут Драговца, пошто му је тамо у близини и салаш. Милога је од тих удараца умро. Истрага, се повела. * Розив на прмагањв. У Нишу је образован одбор за прикуиљање прилога те да се подигне споменик неумрлом Сииђелићу. Одбор, који је већ ради лрикушвања издао и проглас, Саетављен је овако: преседник владика Јероним, потиреседник, пуковјтик Ј. Таиорчетовић, деловођ Спиро Калик проФесор, благајник Стеван Луковнћ пуковник, ч.танови: Свет. Арсеновић нач. окружни, А. Ђ. Грујић прес. окр. суда, Ирокопије Иопо вић прота, Свет. Тутуновић прес. оп. нишке, М. Марковић директор нишке гимназије, Јован Миодраговић упра. витељ учит. школе, Дититрије Цвета.

наис микуленова од ЕМИЛА ЗОЛЕ С ФРАНЦУСКОГ. (НАСТАВАК) И његовом умешношћу дотле је дотерао, да га никад нису могли ни у чем ухватити, јер је увек умео се вешто изговорити, снремајући унаиред свакојаке лажи којима би се послужио као доказима. Дугове које би правио у игрању, плаћао би новцем, који би узајмио од својих еестрића. Једанпут, после једног изненадног добитка, он оствари давнапш.у жел.у, те ироведе недељу дана у Паризу, рекав кући да га је позвао једап пријатељ који има имање близу Диранса. У осталом Фридрих је био млад човек, висок и правилног лица, са великом црном брадом. Н.сгове елабпсти номогну му те га жене заволе.

Увек је спомињат као пример углађеног понашања. Оеобе које су познавале његова лукавства мало би му се иодсмехнуле; али погато је имао толико пристојнасти и скромноети, те је крио ту рђаву половину свога живота, ваљало му је и опростити, игто је умео сакрити од евета евоје изгледе, а не ко неки неотесани ђаци који праве шкандале, па их сва варога зна,. Фридрих је већ навритивао двадесет прву годину. Већ је био при крају евојих носледњих иснита, Његов отац, још држећи човек, не бегае склон да му преда своју канцеларију; но је говорио да га да у државну службу. Оп је имао у Паризу пријатеље, која ће замолити, да му израде место за „суиститута". Млад човек није му хтео казати да му то негоди, никад он није хтео одупирати се својим родитељима, отвореним признањем; али на његовим уснама, лебдио је лукав осмејак који је иоказивао његову чврету регаеност да продужи и даље дивотно беепоеличење, које му је тако слатко пријало ! Он је знао да му је отац богат, а он му је једини син, па гато онда да се и најмање мучи ? — Очекујућп безбрижно будућност он је и дал.е пушио на тенане цигарете около суднице, посећавао је оближње крчме, где би играо карата и крадом одлазио је по готову еваког дана у|куће еумњиве; и то га није ни најмање спречавало, да

се увек нађе око своје мајке, и да је послуша што би она, наређивала: Кад бу му један лумперај жешћи од обичних сатро удове и упропастио желудац, он бп онда дошо у своје ледено здање у улицп Колежа где би се слатко опорављао. Празне собе и тешка досада која је падала са штукатора за њ је имала благотворног дјејства,. Ту би ее оправљао, лагајући узгред мајку како само због ње неће никуд да се макне, до дана кад му се здравље и апетит поврати, и онет би продужио свој стари занат. Једном речју најбољи младић на свету, под условом само да му нико не закрати његове насладе ! Наис међутим долазила је и даље сваке године код Ростанових, допоеила је илодове ирибе и сваке године била је пораснија. Она је била истих година као Фридрих; три месеца само, одирилике, била је старија. Зато би јој госпа Ро стан увек рекла: — Како ми већ постајеш велика девојка Најо ! (НаАСТАВИЋЕ се) : — — <ЗОК» ——