Мале новине

новић учитељ, Коле Рашић и Ђока [ јанковић трговци. Прилози се птаљу одбору или ма коме од горе побројаних чланова. Ми се надамо да ће иаши читатељи похотати купљељем ислањемприлога за подизаље споменика, ; којим ћемо се одужити еветлој успомени неумрла Синђелића. * Умро првд општинском судницом. СТара Србија" јавља: Неки сељаци из села Комрека довезли су на рабаџијским колима 30 јула у 8 сати у вече једног непознатог човека који услед дуготрајне болести није могао да говори, и који је после једног сата умро пред општинском судницом. По сазнању овај је човек из Печењеваца, ср. лесковечког, а спроводио се из Јагодине. Име мује непознато* Са учитељске скупштине. На са станку од 3. о. м. пре иодне пошто су прочитани иоздрави из разних места од пријатеља дружинских, држао је врло лепо предавање г. Срета Хаџић „о руч. раду у мушким основним школама", у коме је разложио и врло убедљиво доказао потребу овога. предмета у основним школама. Предавач је је предложио скупштини да денесе оваку резолуцију: Да се умоли г. министар просввтв^ д& пошље на страну два питомца, ради изучавања тога предмета, који ће да буду наставници тог предмета у учитељским школама, и да о школским одморима држе о томе предавања. Скупштина је ову разолуцију једногласно усвојила с тим, да се не одређује број питомаца, но да то г. министар сам одреди. Г. Хаџићје ириредио и лепу изложбицу руком израђених ствари из дрводеља, др вореза и картонаже и алатке за ове радове, које је донео из иностранства, После су читани разни предлози појединих чланова. Ледан је: да учпте.љска спупштина изјави иротест гито су учигељи уставом искључени да могу бити бшрани за аосланике, али је овај предлог одбачен. Други је да трошкове за држани парастос добротвору учитељском нок. Јовану Гавриловићу, и за венце и траке око саране пок. Јоксима Марковића, повуку чланови главног одбора, али је и овај предлог одбачен. Најзад је изнет предлог да се учитељи ослободе невања у цркви, јер су сувише оптерећени школским радом. Овај .је предлог уиућен извештајном одбору. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА. — У ствари разоруж^ња граничарских задруга. „Застави" пишу из Ковина, да су нре неколико дана заступници општине Ковинскога среза дрЖали збор у погледу нреиначења неких одредаба у ствари разоружања задруга. Збор је зак.ључио да позове с-ве општине бивше границе у Банату на општи збор, те да у погледу тога преиначења поднесе нредлог вишој власти како би се што пре и што лакше до цели дошао. ИЗ БЕЛД СВЕТА — Занимљив елучај. Из Пожуна јављају о овом интересном случају. У општини Св. Јована од дужег времена живи један сиромашан младић, који је у деветој години са свим изгубио моћ говора приликом једиог пада с неке зграде. Сиромах дечко није никога имао, који би га надгледао. Мати му је била умрла а отац му се одселио у Америку. Тако је животарио од милости сеоских становника, који су вредног и доброг дечка употребљавали за сваковрсне

послове. Умео је по мало да пише, знао је мађарски, немачки и словачки. У последње време Каншар ] т )татако се звао, — ступио је као шегрт код једнога лимара, који је радио на кастелу барона Хирша. Шегрт се иоказао вредан, интелигентан и марљив, па су га волели сви радници. Сви су сажаљевали сиромашка и вшпе пута чињени супокушаји да му поврате говор, али је све било узалуд. Ових дана опет се забавл.ало неколико добрих људи, говорили му поједине речи да би их он поновио. Дечко се необично усиљавао, очи му Формално изађотие из дупље и на један пут оте му се реч, као да долази из највеће дубљине његове. Одмах је за тим побледео и било му је јако зло, али се ииак брзо опоравио. Од тог тренутка сиромах дечко може опет да говори. Истина, то га увек стане великих мука, али за то може сваку реч јасно да изговори. Кад је видео да му се говор повра-тио, играо је од радости као помаман. Његову радост делили су и оии радници, који су му дали прилике да изговори прву реч и који се јако поносе тиме, што суизвршили једно тако ретко лечење: Људи клји су навикли да Нота своје жеље напише кредом, јако су се зачудили кад ва један пут уђе радосних очију и кад се његова, иначе нема уста, отворише па да говором захтева оно што жели. I — Свештеник љуба«и. 13 јула у ! Дарувару, у хоте.лу „Славонија," јкоји је држала удовица Јеврејка го! снођа Шренгер, појавио се пожар. | Била је онасност да цео хотел по ; стане згариште. Страни обитаоци хо , тела ггобегну и склоне своје нртљаге на сигурна места. Баш кад су , ватрогаше давале сигнал излази > је из цркве римско-католички к.шелан Пава Андролић. Он брзо скине своју капу замепи је ватрогаским шлемом. Тако се племенити капелан појави у кути и ватрогаеном гнлему међу првима на, месту пожара и радио је на шмрку из све сваге. Примеру храброга капелана следовали оу и остале храбре ватрогаше, тејетако пожар брзо угашен. Свештеник увек треба да је пример и углед својој пастви и он је као такав, што показује овај случај, увек од бдагодетна утицаја. Желетије да п наши светНтеници предњаче својој пастви у свему ште је добро, племеннто и корисно. — Одеска шаница за јужну Америку. Из Одесе јављају да је тамо учинио велико узбуђењо ®акат, гато су из Бразилије и других држава јужне Америке у Одеси поручили огромне количине шенице. Услед ових поруџбииа послато је ту скоро у Бразилију пајпре 200.000 пуда шенице, и одмах за тим 175.000 нуда. С М Е С И Ц Е

— Шах о Енглезима и Ф .анцузима. Персиског дописника „Тајмсовог" примио је шах и са њим водио врло жив разговор о Енглеској и Француској. Енглез јерекаоје Наср сд-дин, озбиљан, радљив, смераи народ, сваки гледи странца пун свести о моћи и снази иа чисто изгледа да га, пита : „Загато је овај човек догаао овамо ?" Ово осећањк моћи долази отуда, гато Енглези немају никаквога суседа тако, да Енглез без икакве сметње може корачати напред, немајући потребе да се при том и назад обзире. Његова изрека гласи (В р е м е ј е н о в а ц. И у Француској сваки гледа другога али не иита и не иепитује. Франиузи мора бити да су у великом благостању, јер их увек видига веселе и задовољне, Они би били јотп далеко енажнији но што су. да нису тако

подељени. Изгледа да ово долази отуда, што се ни један неће даиповннује другоме. У Енглеској нанротув сваки бесусловно закон поштује и једаи миг полицисте довољан је да, одржи ред. 0 енглеској краљевској породици и председнику Француске ренублике шах је говорио с иуно ентузијазма. Изложбу је назвао чаролиским сном, у којеје ухва,ћено и цело нариско становништво.

К У }Р О

Дукат . . . . : 5 64 Наполеон .... 9.49 Срц. лутр. 3% лозови 35.50

ДВЕВНВК

ХАЛЕНДАР Понедељам. Православни : Домвт Марина Ает. Катодичка • 19. ЈБудекит Сунце ивдави у 4 с. 47 Сунце валави у 6 е, 50 Мена ме::еца пое. четврт. 7 Дан је е почетка 14'Д сати а ноК 9 3 / 4 али до краја овог месеца данокраКааа 1 1 ј мин, а за толико и но1. одужа. —€@®> Ред примања гш министарству Миниетар унутр. дела: свака дан цре подне од 12-—-1 часа пре.подне. Млн. иноетр. деи: четвртком од 11—1 ч пре подие. Миниетар војни сваког дана од 11—12 ч. еем не:.еље и празника. Мин. цравде: свахог дана од 9 и но часа до подне. Мии. Грађевине; свазд дан од 11—-12 ч. ггре подне. Мин проев. и цркв. дела ттетком од 11 до 12 чаеа пре подне Мин, нрннреде, понедеоником, уторнаком четвртгсом и петком од 11 с пре подне до 1 гго подне. Миниетар Финанеије уторннк. и и петком од 10 — 12 пра подне. Пошта и телеграФ За писма од 15 грама тенг. плаКа се 10 п д. ва Србају, Славопију, Хрватску. Срем, Банат, Бачку и целу Мађареку. за ауетрију плаЦ се 15 пр. д. Па свнка 15 грама више још по 15 пара дин. Писио може битн тешко највише до 1 киле. Прелоручена пиема морај ; бити на средини запечаћена. За црепоруку плаћа ее 20 п. д. а аа ттовратни рецение још 20 пгра

Поштанске упутниц,е. До 500 динара поштанском упутнацом, а 150 нутем телеграФа код већах пошта. До 200 дииара пошганс.гом, а 100 динара телегра«. упутницои тсод мап.их пошта. Народна библиотека отворена је сваки дан од 8 до 12 сати пре подне.

Дописне карт за Србију Просте стају 5 п. д. а е плаКеиим одговором 10 ц. д. аа међународну црепиеку у 10. п. д. и 20

Фијакериске таксе По вароши дању : ва четврт еата 1 динар, аа пола сата 1 и ио динар. ва 3 четврти еата 2, за цео сат 2 и по динара. Ноћу двогуба цена. Дс станица железничке и парабродске, и обратно, за четврт сата 1 дипар. За сваки чстврт сата више по пола динара. У Топчкдер и натраг 6 динара вадржавајући се 2 сата од поласка до новратка. За сваки четврт сата више по пола динара. За свавбе 10 дин. ва 4 сата Но*у до железнич. и парабродске станице и обратно за сваки сат по 3 динара Ноћу у топчидер и винограде 4 динара на сат. —

Ноку се рачуна од 1 Млја до 1 Октомбр од 8 сати у вече до 4 сата у Јутру, а од 1 Ожтомбра до 1 Маја од 7 сати у вече до 6 сати у јутру. Цена је за вовидбУ иста макар сеивп е №РХ ВО8ИЛ0. За већи и мањи пртљаг по пода дипара од комада. Таксава желелнмчкв носачв Од мзлаза до отправништва пргљага ва пр тљаг или за ручне ствари до чекаонице и железничких кола, или само иа чекаонице до желез. кола 5 парг дин. од комада. Од излаза до отправништва ва пртљаге преко 25 кила по 30 п. д. од комада. Путначии пртљаг од излааа или ручн!; петл>аг од истог, 15 п. д. но комаду. 0д места издавања до места вожње в > пу нички пртљаг иреко 25 кила 35 п. ди I по комада.

'ГАКСА 3 А АМАЛЕ За тежину до 60 ша од параброда до: дању нођу

кола на станици .... Хотел „Крагујевац" . . . Хотел ,,Национала а . . . „Гранд-Хотела", „Круве", „Краља", ,,Грч. Краљице" „Руоије", ,.3лат Анђела 1, ,Касине", „Париза". ,,Балкана , ,,Руске Круне 1 , . Топа", „Злат Прага" . До ./Венеције 1 ' ,,Босне" „Лимана" „Европе" . . до , Жиров. Венца", . . до ,. Велике Пиваре" . . до „Тобџиеке пијаце" . .

0.50 0.60 п. д 0.60 0.80 „ 0.80 1,—

1.— 1.30

1.25 1.50

0'8Ч 1 1-25 1-50

1-30 1-80 1-50 1-80

До приватних нућа и обратно За атфт савамалеки . . 1'— 1 '10 . „ „ варониси . . • 1'— 1 50 " „ „ теравиеки . . 1'25 1 -50 „ „ „ дорћолски . . Г40 1 80 „ „ „ врачарски . . 1-60 2'— „ „ „ палилулски . . Г60 2'11 |1. се рачуна од Октобра, до Марта од 6 с. у вече до 7. с. у јутру. ТАКСА ЗА СЕЧЕЊЕ ШУМЕ ОПШТИН СКЕ П ОПП1ТЕ НАРОДОЕ

Велико дрво родне горе . . Средн.е „ „ „ . . Дрво за обичну греду Рог, метак, басквја . . . Велико дрво неродне горе . Средље дрво неродве горе . Рог метак, баекија . . . Мечија леска велика .... Мала лескс не сме ее сећи ПруКе од 100 ком. ва продају Велико дрво има цречпик 63 Средље дрво има пречник 32 Обична креда иаа пречни« 72

12-63 дип. 8-42 „ 1-27 „ 0-43 „ О-ОГ о о * , , 211 „ 0-21 42.10 д. 0'43 д, сантимет еан. еан.

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА отворена јв сваки дат од 8 до 12 сати пре подне.

ТАКСА ЗА ВСДОНОШЕ Савамалски кварт до чесме спрам министарства грађевина 25 п. д. Савамала и сваки одсек на вису, в ф> шки и теразиеки кварт, запад. врачар, ва« рош капија по 40 пр. дипареки. Остале улице тго 50 п, д.

ОГЛАС АААЛАЛЛЛАА^ СТАРАОЦИ МАСЕ) пок. Симпџвћа из-/ дају под закуа а и про-/ да ју механу звану Сими- ^ џпћеву у Смедереву. Ч Обратити се ваља ста- ^ раоцама мксе Јеврему / Гаврпловићу или Тасп ^ Павловићу тргов у Сме-/ дереау. 518 5ч.г-Ј> Власник Пера Тодоровић. Одговорни уредник С, Јаношевић.

Штампарвја „код Просвета" Позоришни трг бр

2,