Мале новине

БРОЈ 229

СРЕДА 9. АВГУСТА 1889.

ГОДИНА II.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН •^$8 6 = -

БРО Ј 10. П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ На годину 30 динара На по године 15 ДИН ара Нч мн § да 9 динара Ш РЕТ1Т Ј011КШ Огласи јевт но, по потреби и са слккама.

Писма и рукопиеи шаљу се Власнику „Малих Новина 1 ' Топличин венац 6р. 17, иа горњем спрату.

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Прзтплата из унутр. полаже се сато код пошта

За Београд нема претплате — Дист се продаје на број

Претллата ее примг код свију лошта у Срби>

ЦЕНЕ ОГДАСИМА На првој сграни од петит. реда 20. пр. дин. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин ПРИПОО/1АНО стаје 50 пр. д. од петит реда тт штто

За свака оглашење плаћа се држ таксе 20 пр. д.

ВЕТШ ОГДАСИ 110 ПОГОДВИ

Мојој доброј и нпкад везаб фављеној супруги Јелени - Ленки В. Г рудиЋ

^аваћу у четвртак 12. овог меееца шест >»есечни иарастос у цркви палилудској у 9 часова. пр. под.

584, 1 -2

Ову ону штовану госиоду из унутрашњости, који нам дугују за огласе и којимасмовећ 2—Зпута пиоали, молимо да нам тај дуг гато пре измире. Траже се три до пет дечака за распродавање „Малих Новина". Упитати у Уредаиштву.

В. Д. Груди^ АДВОКАТ.

Вреднији могу зарадити 2—-3 динара дневно, Јављамо штованим купцима „Малих Новина 44 да је наш лист од сада редовно готов свако јутро у 7 часова и може се одмах куповати у администрацији „Малих Новина" и код разносача, а по продавницама најдал»е до 8 часова,

ШТА ЈЕ С КРАЉИЦО&И? * Ко забрањује кра&ици да дође ? Одговор је на ово питање и прост и лак. Он се унраво и сам каже, према оном што смо о овој ствари изложили у ирошлом броју. КраљидИ пречи долазак крах Милан и нико други. Он јој није дао доћи, док је био краљ. Он је правио погодбу с намесништвом, да је и оно задржава од доласка. Он је сад водио чланове владе у Врању, да удесе краљичин саетанак са слном где год ван Србије Он је једини покретач и извор свију тих иреирека, који се ставлају краљичином повратку. Вла • дЛ ће ту просто извршити краљ Млланове воље. Има ли раз-лога теј забраки ? Краљ Милан свакако има својих личних разлога, кад се противи краљичином повратку у Србију, IIа ако ће бити и проста лична мржња и низма. Но ми у те разлоге нећемо улазити. Читатељи могу и сами заати шта све може имати против жене муж, којн се од ње раставља. Доста то, да су сви разлози чисто личне, приватне природе, чисто лична ствар кра-

ља Милана, која се нас ништа. не тиче. Али како у томе стоји с другим чиниоцима државним? Да ли намесништво и влада имају как вих разлога, да се одупиру краљичином повратку? Доиустићемо да намесништво може и имати иеКих разлога да | настојава, да краљица не дола| зи. Тај разлог потицао би из погодбе, углављене с краљем Миланом, из обећаља, којим се намесништво пред њим задужило. Ствар је могла тећи овако. Ако измоћу ' краља Милана и | намесништва доиста постоји ка ј ква ногодба односно краљице Наталије, онда је то јамачво би ,ло углављено још нре краљ МиI ланове оставкегОем осталих захтева, краљ Милан могао је поставити и тај услов, да се краљијци Наталији не допусти повратак у Србију и сталнопребивање у земљи. Намесништво се могло наћи у ноложају, где му је било немогуће одбити тај краљев захтев. Можда је краљ | Милан за тај захтев везивао све I остало. Можда је намесништво 1 било у теснацу, где би одбијај њем и непримањем тога једног ;захтева краљевог довело у I питање целу ствар о оставци,

НАИС МИКУЛЕНОВА ОД ЕМИЛА ЗОЛЕ с француског,

(наставак) Љубавника могла је имати Наиса ио неколико туцета, али она их није хтела ни да види! Она је са младићима само спрдњу терада! Њен једини добар пријатељ био је један грба, раденик на истој цигљани, један омален човек по имену Тоен, кога је кућа за находчад у Ексу испратила у Естаку гди је и остао, усвојен од ове вароши. Он је био вечито насмејан, овај мали грба. Наис га је трпела због његове благе нарави. Она је радила са њиме што год је хтела; гурнуда би га по неки пут тако жестоко као њен отац. У осталом ово није имало никаквих последица, у вароши је сваки заднркивао Тоена. И сам чича Микулеп рекао је: „ја јој дозво-

љавам грбу, познајем ја њу, она је и сувише горда" ! Исте године, кад је се госна Роетанова сместила у Бланкарди, она замоли наполичара да јој да Наису, јер јој једна бона беше болесна. Баш се деси те цигљана није имала рада! У осталом чича Микулен, ма да је био суров наспрам својих, показивао би се „политичан" спрам својих господара! — Не би он отказао своју кћер па баш да му се понуда и није допадала. Гоеподин Ростан морао је отићи до Париза ради нужних етвари, и на имању остадоше само Фридрих и његова мајка ! Првих дана свог бављења Фридрих би се осећао веома расположен да се много шета, и ишао би у друштву са чича Микуленом да хвата рибу. Потом ова би га вол.а прошла и он би по читаве дане проводио у хадовини од јеловине, која је около доксата, дремајући, или гледајући воду мора, чије монотоно плаветнило најпосле би му додијало! После две недеље дана, обично бављење у Бланкарди постало би му несносно ! Тад би нашао ма какав изговор и одјурио би у Марсељ ! Сутра дан по доласку господара, Микулен одмах по сванућу, позва Фридриха да иду ловити рибу. Али млади господар ни да чује о томе. Ловљење рибе изгледаше да га од сада више неће мамити. — Чим је устао он оде на

своје место под јелама, и ту се извали, Његова мати сасвим се изненади кад га виде да није отишао да лови рибу! — Зар ти нећеш данас излазити? упита га она. Наполичар, који је слушао овај разговор, додаде као у шали : — Та ваљда ћете бар моћи отићи мало до Марсеља. Фридрих ипак не оде до Марсеља. Недеља дана прође, и он је непрестано рахатовао под јеловином , мењајући место само кад би настала јака припека! Форме ради, имао је уза се и једну књигу, али није ју никако ни читао, но ју је пустио да се ваља, по опалом лишћу од јела|! Није хтео сада ни море да гледа, лицем се беше окренуо као да га интересује послуга по кући, погледајући боне које су сваког часа по тераси пролазиле; а кад би спазио Наису тад би његове очи заблистале пуне страсних жеља. Тад би Наис пошла мало лакше, врцкајући ее непрестано, а не би га никако ни погледала! Ннеколико дана је ова игра трајала Пред својом мајком понашао је ее Фридрих према Наиси врло грубо, и грдио би је као најгору служавку ! Млада девојка тада би оборнда очи лукаво осмекујући се! —